Пола века Епла: Три производа која су нам променила животе - и три која нису

Мало је компанија попут Епла (Apple) које су толико промениле начин на који људи свакодневно користе технологију.

Компанију, која обележава 50 година постојања, основала су два Стива у гаражи у Сан Франциску.

Од тада је низала велике успехе, али и понеки промашај.

Данас готово сваки трећи становник планете поседује неки Епл уређај.

Ема Вол, главна инвестициона стратешкиња у финансијској компанији Hargreaves Lansdown, smatra da тај успех не почива само на хардверу, већ подједнако и на маркетингу.

„Продавали су сан", каже она, истичући да је Епл међу првима наметнуо идеју да је бренд једнако важан као и сам производ.

Темпо великих искорака успорен је после смрти визионарског суоснивача Стива Џобса.

Компанија се данас углавном бави унапређивању постојећих технологија.

Садашњи извршни директор Тим Кук урадио је „невероватан посао“, прилагођавајући компанију новим околностима и одржавајући њену профитабилност, каже за ББЦ Кен Сегал, који је 12 година био креативни директор уз Џобса.

Ипак, додаје да део дугогодишњих обожавалаца више не осећа исто узбуђење, јер „памте онај стари Епл - Епл Стива Џобса“.

Поводом јубилеја, технолошки аналитичари и стручњаци издвајају кључне начине на које је Епл променио технолошки свет, али и оне у којима, по њиховој оцени, није погодио мету.

Ајпод - хит број 1

Иако није био први преносиви дигитални музички плејер када је представљен 2001. године, ајпод (iPod) је, према речима Крејга Пикерила са сајта The Apple Geek, био је један од „најиконичнијих Еплових производа“.

Не само због тога шта је био, већ и „због тога шта је променио“.

„МП3 плејери су били незграпни, капацитет им је био ограничен, а управљање музичком библиотеком било је напорно“, каже Пикерил.

„Ајпод је све то променио готово преко ноћи.“

Иновативни дизајн са клик-точком издвојио је уређај и донео ајтјунс (iTunes) библиотеку, отварајући пут легалном, дигиталном преузимању музике, што је постало општепријваћено.

Ајпод тач (iPod Touch), представљен 2007. године, осмислио је исти тим који је касније створио ајфон (iPhone) - уређај који је брзо засенио ајпод.

„Без ајпода, Епл би вероватно остао без финансијске снаге и оперативне зрелости потребне да се ухвати у коштац са комплексношћу индустрије паметних телефона“, оцењује Франсиско Херонимо, технолошки аналитичар у истраживачкој компанији ИДЦ.

Ајфон - хит број два

Сваке године се прода више од 200 милиона ајфон уређаја, што отприлике значи да се у свету сваке секунде купи отприлике седам ових уређаја.

„Ајфон је 'Хотел Калифорнија' међу паметним телефонима - једном када га имате, врло је мало вероватно да ћете касније узети неки други", каже Бен Вуд из истраживачке компаније CCS Insight.

„Ајпод, телефон и интернет уређај. То нису три одвојена уређаја, ово је један уређај“, рекао је насмејани Стив Џобс држећи прво издање телефона док га је 2007. године представљао свету.

Као и многи револуционарни Епл производи, ајфон није био први уређај те врсте - други телефони већ су имали интернет функционалности или екране осетљиве на додир.

Ипак, технолошка новинарка Кара Свишер истиче да је „предиван маркетинг" помогао да телефон постане престиж.

„Људи су га почели да га доживљавају не само као технику, већ као симбол стила и романтичног духа“, каже она.

Епл сат - хит број три

Када је Епл сат представљен 2015. године, Стив Џобс је већ преминуо од рака.

Његов наследник, Тим Кук, имао је циљ достојан иновативног претходника - да створи најбољи сат на свету.

По питању прихода који је Епл остварио - око 15 милијарди долара - тешко је оспорити да најпродаванији паметни сат на свету није успео у том циљу.

„Као самостална компанија, Епл сат би се без проблема сврстао међу 250-300 највећих фирми у Америци“, рекао је Бен Вуд.

Иако је први прототип био релативно једноставан, наредне генерације поставиле су стандард за носиву здравствену технологију са функцијама, као што су ЕКГ праћење и неким кључним стварима за праћење здравственог стања и форме тела.

Према извештајима, овај уређај данас годишње прода више јединица него цела традиционална швајцарска индустрија сатова.

Епл Лиса - промашај број један

На неки начин, Епл Лиса, рачунар представљен 1983. године по високој цени од готово 10.000 долара, био је револуционаран.

Био је један од првих ПЦ рачунара са графичким корисничким интерфејсом (ГУИ) и мишем.

Ипак, технолошки аналитичар Паоло Пескаторе истиче да је рачунар, намењен пословним корисницима, био „превише скуп" да би успео на тржишту.

„Овај неуспех показује да није довољно бити испред времена ако је производ лоше позициониран", рекао је он.

Епл је научио лекцију из овог промашаја када је годину дана касније лансирао оригинални Мекинтош, са приступачнијом ценом од 2.495 долара.

'Лептир' тастатура - промашај број два

Еплов дизајн тастатуре „butterfly“ (лептир) - механизам представљен 2015. године за лаптоп тастатуре, био је „ретка грешка када је реч о поузданости“, каже Пикерил.

Код уређаја попут Мекбук Ера, тастатуре су имале двоструки механизам који је тастерима давао стабилност и подсећао на крила лептира.

Међутим, дизајн је изазвао подељена мишљења.

Неки су тврдили да је механизам отежавао куцање, дајући утисак да Епл „више брине о танком дизајну него о издржљивости“, додаје Пикерил.

До 2019. године, компанија је представила нови 16-инчни Мекбук Про (MacBook Pro) - без „буттерфлy“ тастатуре.

Вижн Про - промашај број три

Још један значајан промашај за Епл у последње време био је Вижн Про (Vision Pro), истиче Бен Вуд.

Од лансирања Епл сата, био је то први већи нови производ компаније.

Вуд оцењује да се Еплов покушај у области виртуелне стварности на крају показао превише „незграпним“ и са премало садржаја да би поновио успех других Еплових уређаја.

Према технолошком порталу The Information, компанија је већ неколико месеци по лансирању смањила производњу од 3.500 долара, због ниске потражње и велике количине непродатих примерака.

Овај промашај значи да ће Епл, по Вудовој оцени, „вероватно опрезно приступати уласку у сродне области, попут паметних наочара".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk