Колико још станица до београдског метроа

„Следећа станица 'Баново брдо, пијаца'. Пазите на размак на излазу."

Ово, или слично обавештење, чекају генерације Београђана.

Бар пет деценија говори се о метроу у српској престоници, али њега још нема.

Разне власти су разматрале идеју, одустајале, а садашња, око владајуће Српске напредне странке (СНС), годинама обећава.

„Метро јесте приоритет", каже Никола Никодијевић, председник Скупштине града Београда за ББЦ на српском.

„Пандемија корона вируса условила је првобитно кашњење. Годину и више дана били смо блокирани - нисмо могли да путујемо, да пројектујемо, потписујемо уговоре", додаје високи функционер Социјалистичке партије Србије, коалиционог партнера СНС-а.

Док се најаве о изградњи метроа у Београду не могу пребројати, звук машина који би и означио почетак радова био је много ређи.

Чуо се на Макишу, где су 2021. почели припремни радови, а према последњим информацијама могао би да одјекне и десетак километара даље, у приградском насељу Беле воде.

„Радови на станици Беле воде крећу током наредних недеља.

„До сада је урађен велики посао - пројектовање, припрема терена, који није видљив. Људима ће бити лакше да верују у овај пројекат када голим оком буду могли да виде шта радимо, а то ће бити врло брзо", каже Никодијевић.

Беле воде део су прве трасе метроа, која повезује насеља Железник и Миријево, међусобно удаљена 20-ак километара.

Према постојећим плановима, београдски метро требало би да обухвати три трасе кроз девет београдских општина.

Поједини стручњаци упозоравају да прва линија, чија је изградња најизвеснија, неће покрити важна саобраћајна чворишта.

Према плану, обухвата Мостарску петљу, Савски трг и Трг Републике, од централних станица.

„Прва линија иде из њиве у њиву.

„Уместо да пролази кроз најоптерећеније делове града, заобилази их", каже архитекта Слободан Малдини за ББЦ на српском.

Приговор на трасу прве метро линије имали су и професори Грађевинског факултета, који су 2021. године напустили пројекат београдског метроа.

Као и други представници града раније, Никодијевић одбацује ове приговоре, наводећи да је на овом правцу саобраћај најзакрченији.

„Студија британске компаније WSP показала је да је највећа фреквенција саобраћаја из правца Бановог брда и Сајма, преко којих људи из више великих општина иду ка центру града", каже Никодијевић.

Према предлогу Закона о метроу из 2021, две линије коштаће шест милијарди евра.

Кључни сарадници на пројекту су кинеска компанија Power China, француски Алстон и Ежис, а међу домаћим компанијама Миленијум тим.

„Ово је нови систем метроа, без машиновођа, који постоји у само неколико европских градова", каже Никодијевић.

Према плану, прва линија би требало да буде готова до 2030, а наредне године би требало да почне да се користи, додаје.

Прва фаза ове трасе обухвата потез од Макишког поља до Карабурме.

Друга линија од Бежаније до Устаничке се ради паралелно од 2028. и она би требало да буде завршена 2032, каже Никодијевић.

Пројектовање треће линије, Бежанија-Бањица, започето је током 2025, рекли су раније представници ЈКП Београдски метро и воз.

Када је све почињала градња метроа?

Први радови на изградњи инфраструктуре, деценијама најављиване, почели су крајем новембра 2021, када су стигли багери и камиони на Макишко поље како би припремили терен за изградњу депоа будућег метроа.

Ту су их дочекали демонстранти који су се противили радовима на овом подручју јер се ради о водоизворишту.

Према ранијим информацијама из предузећа Београдски метро, насипање терена је завршено.

Влада Србије је 2023. потписала је Споразум за пројектовање и изградњу Депоа Макиш за метро са компанијом Power China, у вредности 200 милиона евра.

„Из Депоа Макиш управљаће се целокупним системом метроа.

„Ту ће бити главно место за одржавање свих композиција метроа. Пројектовања и изградња тог објекта трајаће 60 месеци“, рекао је министар финансија Синиша Мали.

Годину дана касније, држава је са Дојче банком уговорила зајам за изградњу депоа од 178,38 милиона евра.

Никодијевић каже да су за Депо на Макишу урађене све инсталације, а да изградња објеката почиње до краја 2026.

Током 2026, копаће се и на првој линији под земљом ТБМ машинама, које се називају 'кртице'.

„У Белим водама под земљу ће ући прва ТБМ машина, а код Панчевачког моста друга.

„Оне копају истовремено и треба да се сретну код Сајма. Овој машини потребно је три месеца да ископа дужину од једне до друге станице", каже.

Паралелно са копањем под земљом, радиће се и на станицама кроз које машине пролазе, додаје.

Шта је предузеће 'Београдски метро и воз'?

Београдски метро и воз основан је у септембру 2018. као јавно комунално предузеће за изградњу и превоз путника метроом и развој градске железнице.

Те године, у склопу предизборне кампање СНС, јавне личности, попут некадашњег кошаркаша Горана Грбовића, и балерине и кореографкиње Аје Јунг, фотографисани су са картама за метро који још није почео ни да се гради.

Предузеће Београдски метро и воз није одговорило на питања ББЦ-ја на српском до објављивања овог текста.

Шта се замера београдском метроу?

Процењена вредност пројекта од шест милијарди евра за прве две линије метроа „огроман финансијски подухват", сматра архитекта Слободан Малдини.

Ово није коначна цена, а искуства других градова показују да би на крају могла да буду много виша, каже.

Ако прва линија не привуче планирани број путника, систем ће првих година бити економски неодржив, додаје.

Указује и да прва линија неће решити постојеће саобраћајне гужве, већ више излази у сусрет потребама становника будућих насиља чији се развој планира, између осталог и на Макишу, али и садашњег Београда на води.

Тек од друге и треће линије може се очекивати решавање саобраћајних проблема, али њихова изградња је на толико дугом штапу да их ја нећу дочекати, говори 70-годишњи архитекта.

Било је више планова да на подручју Макиша никне ново стамбено насеље за више од 30.000 људи.

Упркос противљењу појединих стручњака и неких становника Београда, који су указивали да ће се тако угрозити снабдевање главног града пијаћом водом, од тога се није одустало, објавио је Радар прошле године, цитирајући информације са портала Јавних набавки.

Трасу прве линије нису подржали ни професори Грађевинског факултета.

Првом фазом прве линије метроа се мора одговорити на саобраћајне потребе садашњих становника града Београда, а то је веза старог дела града са Новим Београдом, рекла је 2021. Сања Фриц, тада доценткиња Грађевинског факултета.

Овај факултет се повукао из пројекта метроа због неслагања око трасе прве линије.

„Ако седнете у погрешно пројектован метро, све линије и станице биће вам погрешне", рекао је тадашњи декан Владан Кузмановић.

„Насеља која прва линија повезује нису недођије", истиче међутим Никодијевић.

„Ту живе људи. У Железнику живи између 30.000 и 40.000 људи. Чукарица је друга највећа општина", каже Никодијевић.

Архитекта Малдини указује да замишљена изградња метроа није једноставан подухват.

„Цела траса од Макише до насеља Београд на води је изложена подземним водама.

„Даље од Београда на води идемо ка стени и улазимо у сферу непознатог и не знамо са чим ћемо се сусрести", говори.

Он сматра да би много мање технички и финансијски захтевна делимична алтернатива метроу могао да буде систем надземних жичара.

„Такве жичаре имају градови у Индији, Кини, Јапану.

„Оне могу да превезу исти број путника као метро, не захтевају радове под земљом, не загађују и веома су присутне у градовима где морате да савладате велике висинске разлике.

„Београд је такав град", указује Малдини.

Он ипак указује да гондоле не могу заменити метро у веома насељеним зонама.

За Београд би најидеалније решење био хибридни систем жичара, метроа и БГ воза, у коме гондоле служе као брзе директне везе до метро чворишта и густих урбаних зона, сматра.

Погледајте видео: Три занимљивости о железничкој станици станици Вуков споменик

Како смо се возили 'метроом' 1992?

Пише: Јелена Субин, ББЦ новинарка

Не знам за вас, али ја сам се београдским 'метроом' возила још 1992.

Сећам се да је била зима и да сам се веселила одласку у Београд.

За нас то тада није био обичан воз, већ - београдски метро, тако су га најавили.

За одлазак у Београд, ми Панчевци, увек смо се посебно спремали.

Мама, наша комшиница и ја, тада 12-годишњакиња, провозале смо се до тек отвореног Карађорђевог парка.

Упркос мојим великим очекивањима, ушли смо у обичан воз.

Ипак, улазак у Београд и вожња под земљом тада ми је развукао осмех од ува до ува.

Тунел, мрак, светла у вагонима.

Ја заваљена у седишту од светло плаве тканине која је подсећала на плиш, уз обавезан сендвич - јер се у возу мора јести.

Сећам се и данас тог узбуђења што се возим испод земље.

Прошли смо Вуков споменик, мислим да се тек тада сређивао.

А онда станица Карађорђев парк, изгледала је као пећина, са исклесаним зидинама и стенама.

Неко жуто, слабо светло и пластичне клупе.

Чини ми се да нисмо излазили са станице, можда смо се само попели да видимо где смо стигли.

Али то је проблем са Панчевцима у Београду, увек мисле да ће да се изгубе.

Чекали смо да се тај воз врати и покупи нас назад за Панчево.

Вожња 'метроом' била је нешто ново, па је било логично да одмах напишем писмо брату у војсци и обавестим га о дешавањима у граду.

Хтео је да зна све детаље, нарочито што је знао да ће за неколико месеци тим истим возом ићи до факултета, кад се скине са септембарском класом.

И кад сам почела да студирам 1999. тим истим 'метроом' сам и ја ишла на предавања.

За нас је метро, ипак, постојао још тад и никад нисмо престали да га зовемо другачије.

Шта је остало од некадашње идеје?

Најамбициознији план за изградњу метроа у Београду настао је 1970-их у Сектору за метро, којим је руководио архитекта Бранислав Јовин.

„Кичма тадашњег предлога била је линија од Земуна до Коњарника и планови су били засновани на трасама са највећом саобраћајном фреквенцијом.

„Тај пројекат је оцењен као најбољи у Европи", говори Малдини, који је пратио рад Јовина.

Циљ је био да се за 80 одсто становника обезбеди средње време путовања од пола сата, рекао је Јовин у документарном филму телевизије Н1.

Почетком 1980-их, од предлога се готово преко ноћи одустало, а Сектор за метро је распуштен.

Из тадашњег плана, изграђена је само станица Вуков споменик у ширем центру Београда.

„То је јединствен пример да је метро станица завршена пре самог метроа", каже Малдини.

Колико је пара издвојено и ко све гради?

Иако је у буџету за 2025. малтене био заборављен, ове године београдски метро би требало да добије финансијску инјекцију, писао је раније ББЦ на српском.

Србија у 2026. планира да се задужи укупно 2,5 милијарде евра за пројекат београдског метроа, и то само за прву линију.

Задуживање је планирано код Француског трезора, као и код, за сада још неименованих, „страних инвестиционих корпорација, банака и фондова“, према предлогу буџета за 2026.

У 2026. Србија планира да на пројекат београдског метроа потроши око 26 милијарди динара (око 220 милиона евра).

Француска компанија Ежис задужена је за пројектовање, а компанија Алстон за комплетан процес по принципу пројектуј и изгради.

То подразумева израду целокупне пројектне и техничке документације, набавку и испоруку опреме, уградњу система, тестирање, пуштање у рад, као и подршку током гарантног периода, саопштило је предузеће Београдски метро.

Power China, заједно са домаћим Миленијум тимом и Мостоградњом, задужена је за извођење радова на будућим линијама и Депоу.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk