Шта треба да знате о ценама горива у Србији и на Балкану

На прсте једне руке могу да набројим колико сам пута напунила резервоар до чепа.

Најчешћа комуникација са пумпаџијом је: „Сипај ми бољи дизел за две хиљаде“.

Морам да признам, ретко кад гледам цену горива, јер ми ништа не значи, ауто ми је једноставно потребан.

Међутим, приметила сам да за исти новац, сваки пут све мање могу да пређем.

Често ми дође да питам на пумпи имамо ли ми Панчевци неки попуст, због Рафинерије нафте у нашем граду.

А онда се предомислим и провучем картицу. Док има - и горива и пара.

Услед рата у Украјини, Влада Србије је још у марту 2022. године посегла за недељним ограничавањем цена горива на пумпама.

Нови проблеми уследили су ове године, од почетка избијања ширег сукоба на Блиском истоку, јер су цене нафте скочиле, а свет је забринут због могуће веће енергетско-економске кризе.

Србија већ годинама има најскупље гориво међу државама бивше Југославије.

Према подацима Међународне друмске транспортне уније (ИРУ), дизел у Србији годинама премашује цене у свим земљама региона.

Према ценовнику од 27. марта, за литар дизела треба издвојити 213 динара, што је за динар скупље него прошле недеље.

Цена литра бензина је непромењена - 188 динара.

Од земаља у окружењу бензин је скупљи само у Румунији, а најповољнији је у Северној Македонији, где је цена по литри 24 одсто нижа него у Србији.

За дизел је разлика још већа, па је у просеку литар овог горива у Србији скупљи за више од 30 процената него код њеног јужног суседа.

Дизел је тренутно најскупљи у Румунији, а најповољнији у Северној Македонији.

Цене горива и мере у земљама бивше Југославије

Док цене енергената вртоглаво расту, председник Србије Александар Вучић уверава грађане да нема разлога за панику, тврдећи да држава има довољно резерви нафте и гаса за наредних 90 дана.

На снази је привремена забрана извоза нафте и свих нафтних деривата за погон мотора, до 2. априла.

Забрана се односи на дизел, бензин и сирову нафту и важи за све видове транспорта, рекла је раније министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.

За разлику од неких других земаља из региона, у Србији за сада нису уведена ограничења за куповину горива на пумпама.

У Србији је регистровано 2,57 милиона путничких возила, а највише у региону Београда - око 744.000, подаци су Министарства унутрашњих послова за 2025.

Тренутна ситуација са горивом брине и пољопривреднике у Србији, који се спремају за пролећну сетву.

Дизел је пре неколико дана за њих отишао са 179 на 181 динар по литру, а Вучић је раније рекао да неће дозволити да цена горива за пољопривреднике оде изнад 184 динара.

Пољопривредници у Србији и даље имају право на повраћај акцизе - у вредности од 57,64 динара по литру.

„Ко ради на 100 хектара земље, има право на 100 литара по хектару“, рекао је недавно Драган Гламочић, министар пољопривреде Србије.

У неким земљама бивше Југославије, попут Босне и Херцеговине (БиХ) и Хрватске, расту цене горива, иако су у обе државе уведена ограничења и строже инспекцијске контроле.

Извештава Слађан Томић, ББЦ сарадник

Од почетка блискоисточног сукоба, цена горива у БиХ скочила је за око 0,5 евра.

Оба ентитета - Федерација БиХ и Република Српска - ограничила су трговачке марже на 0,25 конвертибилних марака по литру.

Трећину цене горива чине намети државе.

Гужви на пумпама нема, али је приметно да су цене различите на бензинским станицама у истом граду, па и у истом насељу.

Због кршења правила о маржи, инспекција је недавно казнила сваку четврту пумпу у Републици Српској, а у Кантону Сарајево, једном од 10 у Федерацији БиХ, сваку трећу.

Премијер Хрватске Андреј Пленковић објавио је 23. марта нове мере, међу њима задржавање цена струје и гаса које ће трајати до краја септембра 2026.

Као разлог је навео „веома озбиљну ситуацију на Блиском истоку".

Словенија је постала прва држава чланица Европске уније (ЕУ) која је увела рационалнију потрошњу горива како би се решили поремец́аји изазвани америчко-израелским нападима на Иран и њиховом одмаздом на њихове савезнике у Персијском заливу - вец́ину главних играча на светским енергетским тржиштима.

Због раста цена горива, Словенија се суочила са такозваним „горивним туризмом“, јер возачи из суседних земаља, посебно Аустрије, користе предности нижих, регулисаних цена у Словенији.

Према последњим мерама, возачи приватних аутомобила у Словенији максимално могу да купе 50 литара горива дневно.

Предузец́а и пољопривредници могу дневно да купе до 200 литара.

Од 23. марта, цена литра бензина (евросупер 95) у Црној Гори је 1,52 евра, што је пораст за 9,4 одсто у односу на пре месец дана и чак 12,6 процената у односу на цене од пре три месеца, према сајту Глобалпетролприцес.цом.

Бензин Евросупер 98 сада кошта 1,56 евра по литру, што је скупље за пет центи него до сада.

Поскупео је и евродизел.

Евродизел сада кошта 1,57 евра по литру и скупљи је за седам центи него пре две недеље, објавиле су подгоричке Вијести.

Влада Северне Македоније смањила је порез на додату вредност (ПДВ) на бензин и дизел гориво са 18 на 10 процената.

Та мера ступила је на снагу 23. марта и трајаће две седмице.

Ако буде потребно, можда ће бити и продужена, кажу у Скопљу.

Ко за плату точи највише?

Од просечне плате највише бензина могу да купе Словенци, који могу да сипају више од хиљаду литара овог горива.

И код дизела Словенци су у најповољнијој ситуацији, јер за просечну плату од око 1.650 евра, могу да купе нешто више од хиљаду литара.

Србија је у средини. Просечна плата у јануару ове године била је нешто више од 1.000 евра, па би могло да се купи 630 литара бензина.

У односу на Словенију, становници Србије са просечном платом могу да сипају упола мање дизела, око 550 литара.

Становници Хрватске могу да наточе скоро 940 литара дизела, за просечну плату од 1.511 евро.

Однос просечне плате и бензина најлошији је у Румунији.

Они за просечни лични доходак могу да сипају тек 600 литара бензина.

Када је реч о дизелу, најгора ситуација је у Босни и Херцеговини.

Иако је дизел у БиХ јефтинији него у Румунији, Словенији или Хрватској, ниже просечне плате утичу на то да становници у БиХ могу да наточе нешто мање од 500 литара.

Упозорења из света

Док се води америчко-израелски рат против Ирана, свет је забринут због растућих цена нафте.

Кључ је у Ормуског мореузу, уском морском каналу, кроз који пролази петина светске нафте и течног природног гаса.

Иран контролише Ормуски мореуз и не дозвољава слободан пролаз „непријатељским танкерима", односно трговачким бродовима из земаља савезница Америке и Израела.

Ако цена нафте достигне 150 долара по барелу, то ц́е изазвати глобалну рецесију, рекао је шеф америчког финансијског гиганта Блекрок за ББЦ.

Лари Финк, који води највец́у светску компанију за управљање имовином, рекао је да ће високе цене нафте имати „дубоке последице“ на светску привреду.

Блекрок је финансијски колос, који контролише имовину вредну 14 билиона долара и један је од највец́их инвеститора у многим светским компанијама.

Руски председник Владимир Путин изјавио је да је тешко предвидети последице сукоба на Блиском истоку, али да се њихов могући утицај већ упоређује са последицама пандемије ковида-19.

Сукоб наноси значајну штету међународној логистици, производњи и снабдевачким ланцима и истовремено ставља под снажан притисак фирме у многим секторима, посебо метала и вештачког ђубрива, рекао је Путин у обраћању пословним челницима у Москви.

Претходно је Фатих Бирол, извршни директор Међународне агенције за енергију, упозорио да би рат на Блиском истоку могао да изазове енергетску кризу гору од оне из 1970-их и упоредиву са почетним утицајима руске инвазије на Украјину 2022.

„Многи од нас се сец́ају две узастопне кризе у снабдевању нафтом 1970-их... у то време, у свакој од криза, свет је губио око пет милиона барела дневно, обе заједно, 10 милиона барела дневно“, рекао је Бирол.

„До данас смо губили 11 милиона барела дневно, дакле више него два велика нафтна шока заједно.“

Ниједна земља, наставио је, „нец́е бити имуна“ на последице кризе на снабдевање енергентима, јер су и даље погођени превоз нафте и течног природног гаса кроз Ормуски мореуз.

Погледајте видео из Словеније: Ограничена куповина горива и редови на пумпама

Пар-непар или ко данас сме да вози

Систем пар-непар био је на снази у бившој Југославији 1979. године за време светске кризе са нафтом.

Проблем недостака горива тад се решавао тако што су понедељком, средом и петком могла да се возе само кола чија се регистрација завршавала парним бројем.

Другим данима су возили они који су имали аутомобиле са таблицама које су на крају имале непаран број.

Погледајте и овај видео: Зашто су нам потребне различите врсте нафте

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk