Грађанска наука: Зашто треба да постанете прави истраживач

„Шта значи опасуљи се?"

„То је кад неко поједе много пасуља", био је један од одговора предшколаца из села Шетоње на истоку Србије.

Као учесници истраживања о пасуљу, које су водила два истраживачка института из Београда, они су током неколико месеци постали научници.

У свескама су свакодневно бележили како расте пасуљ, лупама су тражили жишка која прави рупе у зрневљу, и разговарали о налазима.

Брижљиво су скупљали материјал неопходан за истраживање генетског профила сорти ове биљке и мале бубе која га најчешће напада.

„Деца су била наше руке и очи", говори Мирко Ђорђевић, виши научни сарадник Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић", за ББЦ на српском.

Опасуљи се један је од неколицине пројеката грађанске науке у Србији.

Грађанска наука омогућава људима који нису стручњаци у одређеним областима да буду активни учесници истраживања - осмишљавањем упитника, прикупљањем, анализом и представљањем података, промоцијом добијених резултата.

Највећа вредност оваквог приступа је што људима враћа веру у науку, оцењује Снежана Смедеревац, професорка на Филозофском факултету у Новом Саду.

„Ако су људи део научног процеса и разумеју како се он одвија, могу лако да стекну поверење.

„Верујемо ономе што разумемо", каже професорка психологије која овог априла, месеца грађанске науке, води радионице о поверењу у науку.

Иако за сада ретки, пројекти грађанске науке из Србије су разноврсни, а један од њих - Хероине - освојио је прву награду Европске уније за 2025.

Пројекат Хероине, кроз личне приче, истражује како су се Ромкиње бориле да самостално одлучују о сопственом школовању, запослењу, удаји и на њему су заједно радили истраживачи са Етнографског института Српске академије наука и уметности (САНУ), Филозофског факултета, и Ромкиње из целе Србије.

„Наша идеја је била да испитаници не буду пасивни већ да буду кокреатори.

„И методологија овог истраживања развијена је заједно са Ромкињама", каже антрополог Иван Ђорђевић.

Један од резултата била је и изложба посвећена еманципацији Ромкиња у САНУ.

„Био је то први пут да је нешто везано за Роме приказано у САНУ", каже Светлана Илић, активисткиња женског ромског центра Бибија, такође учесница истраживања.

Опасуљи се

Када је почела да ради са децом на пројекту Опасуљи се, васпитачица Драгица Божиловић из предшколске установе „Галеб" Петровац на Млави, није имала велика очекивања.

„Али шта смо добили? Било је чудесно", говори правећи паузе и наглашавајући речи као да прича бајку, због чега њена прича звучи и помало магично.

Посебно када се присећа детаља од пре годину дана док је радила са децом на пројекту.

„Били су одушевљени када нам је стигао пасуљ заражен жишком. Звали су га 'смрдљиви пасуљ'.

„Ставили су га у тегле, посматрали, тражили лупом бубе. А онда када их не виде, настане паника - 'па где су', 'нису ваљда угинуле', 'како ћемо без тих буба кад дођу научници'", препричава.

На крају пројекта предшколци из Шетоње и два суседна села Орешковица и Рашанац, разговарали су се са Мирком Ђорђевићем и његовим колегом Урошем Савковићем о сазнањима до којих су дошли.

„Дискусија и упоређивање резултата су веома напредан ниво научног описмењавања.

„Деца су научила како изгледа експеримент, шта је хипотеза, шта тестирају, како да уочавају разлике у резултатима", каже Ђорђевић.

Додатна вредност пројекта је што деца ван Београда упознају науку, објашњава Драгица Божиловић.

„'Опасуљи се' им је показао да наука може свима да буде доступна.

„Да могу да се играју науке, забављају, истражују и уче истовремено", каже.

И истраживачи су имали вишеструке користи.

Институт за повртарство прикупио је старе сорте пасуља у централној и јужној Србији, што је за њих значајна колекција.

На Институту за биолошка истраживања добили су нове увиде у популацију жишка у Србији, што до сада није проучавано ни овде, ни у Европи.

За нас је то корак да се нађу ефикасни нешкодљиви начини за елиминацију жишка, економске штеточине, објашњава Ђорђевић.

На његовом Институту недавно је завршен и други пројекат грађанске науке о исхрани деце са аутизмом, о чему је ББЦ на српском писао.

Хероине

Хероине су први пројекат грађанске науке на коме је Иван Ђорђевић радио, али није био први са ромском заједницом.

До сада је учествовао у бројним истраживањима о дечијим браковима, родно заснованом насиљу, сиромаштву.

„Ово је било је прилика да не причамо о ромским заједницама само у контексту проблема са којима се суочавају, већ из другачије перспективе.

„Видели смо огромну снагу и отпорност Ромкиња", каже.

Заједно са припадницама ромске заједнице, истраживачи су заједно развили тему и методологију истраживања, а потом разговарали о резултатима.

„За научнике је веома важно да узму у обзир искуствено знање, које треба да буде вредновано и научно", каже Ђорђевић.

Подаци су прикупљани и кроз разговор са Ромкињама у фокус групама, које је водила Светлана Илић.

„Током прве фокус групе са којом сам радила, жене су почеле да плачу.

„Помислила сам 'Боже шта сам урадила', а онда сам схватила колико сам истине успела да извучем из тих живота.

„За њих је то био вид терапије, јер су проговориле о ономе што их је годинама мучило", каже Илић.

Нека искуства које су поделиле била су за њу изненађење.

„Са неким женама смо радили на другим пројектима, а нисмо ништа знали о причама које су поделиле", каже.

Учеснице су причале о тешком одрастању, насиљу и сиромаштву.

„Од седме године живим у Старом Костолцу, у Колонији, тамо где живи сиротиња, беда.

„Било је тешко време. Школа се није учила, више смо били у њивама.

„Сналазили смо се као свака сиротиња - ако имаш једно, друго немаш, ако имаш друго, треће немаш", испричала је једна од учесница.

Све су међутим говориле о хероинама које су им били узори и које су их гурале напред, каже Илић.

„То су биле маме, баке, сестре, комшинице.

„Еманципација за њих је значила да упркос тешким искуствима, нису одустале.

„Избориле су се да не буду потлачене упркос забранама - да не упадну у рани брак, да наставе школовање, да се запосле.

„За то су се избориле или саме или уз подршку њихових хероина", каже Илић.

Учесница из Београда испричала је како је сама уписала школу.

„Моја мајка није хтела да иде са мном да ме упише.

„Гледала шта ради моја другарица и ја све за њом, сама сам се уписала."

Погледајте видео: Зејна, кума Прајда 2024: „Љубав треба да нам буде звезда водиља“

Коме и чему веровати?

Прво истраживање грађанске науке у коме је учествовала професорка Снежана Смедеревац почело је у веома неизвесном тренутку, испуњеном бројним теоријама завера - у пролеће 2020, у време пандемије ковид-19 и масовног затварања.

Почетни импулс тада није дошао због бројних непотврђених информација о пореклу вируса, већ да би у општој неизвесности, заједно са колегама и студентима, успоставила осећај контроле.

„Грађанска наука нам је омогућила да структурирамо време.

„Сваки дан смо имали обавезе, јасне задатке и конкретан циљ и то је за све нас био начин да носимо са тешком ситуацијом", објашњава чланица Стар центра за бихевиорална истраживања у психологији.

Стар центар је спровео истраживање током пандемије, окупивши велики број људи који су током пет недеља свакодневно одговарали на питања о емоцијама које су осећали.

Резултати су касније објављени, а имена свих учесника била су наведена у раду.

Истраживачи волонтери су донели „перспективу 'са терена'“, која је психолозима из Стар центра помогла да истраживање учине „релевантнијим".

„Ми психолози често смо усмерени на особине личности и теоријске оквире, али су нам људи указали на неке врло конкретне и важне теме - на пример, питања колико пијете током пандемије".

Психолози су свакодневно објављивали резултате и објашњавали учесницима.

„Тиме смо научне налазе одмах преводили на језик који свако може да разуме", каже.

Управо у тој комуникацији за професорку Смедеревац се отворио важан део грађанске науке - а то је стрпљиво објашњавање научних резултата једноставним језиком.

„Научници су навикли да пишу за рецензенте и стручне часописе, користећи терминологију разумљиву само унутар њихове дисциплине.

„Ако, на пример, бројна истраживања показују да 5Г мреже нису опасне, а људи се и даље тога плаше, то значи да наука није добро представљена", каже.

У склопу заједничког пројекта Стар центра и Научног клуба Културне Станице Свилара у Новом Саду, Смедеревац на радионицама покушава да објасни шта јесте, а шта није наука.

Помажу јој студенти психологије, међу којима је Ана Стојковић, студенткиња друге године.

Прикључила се, каже, јер „људи имају све мање поверења, посебно у друштвене науке."

„Сви смо склони сумњичењу, што је у реду, јер треба преиспитивати ствари.

„Али нисам сигурна колико људи, који нису у научном кругу, знају на који начин се заправо доводе у питање научни резултати", говори.

Њен утисак са првих радионица је да „учесници нису били ни свесни на које све начине могу да допринесу науци".

Друга недеља априла била је посвећена разликовању науке и псеудонауке на радионици.

Поред студената психологије, пратили су је и студенти других факултета, али и старији.

У групи од 15-ак учесника била је и једна фризерка и жена која је рекла да се бави администрацијом.

'Детокс производи', попут сокова, чисте јетру и избацују штетне материје из организма - била је једна од тврдњи о чијој тачности су се учесници изјашњавали.

Иако је већина исправно приметила да је у питању псеудонаучна тврдња, за коју не постоје истраживањима потврђени докази, поједини окупљени су рекли да ће користити производе за које су од неког другог чули да су добри.

Ако је моја сестра рекла да јој је нешто помогло, ја ћу то да пробам, рекла једна од учесница.

Наука има другачије препоруке - треба проверити ко стоји из одређене тврдње, на којим доказима је она заснована, какав се језик користи, што је много дужи и компликованији пут од простог веровања реченом.

„Наука је процес - она не нуди коначна решења, већ стално преиспитивања", каже Снежана Смедеревац.

Ана Стојковић из непосредног искуства зна да је „људима тешко да прихвате доказе који им нису интуитивно блиски".

„Треба наћи начин да се покаже да су научни резултати поузданији од наше интуиције.

„А то можемо ако објаснимо цео процес научног сазнавања", закључује.

Погледајте видео о Милеви Ајнштајн - физичарки чији је допринос науци умањен

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk