Косово: Шта мењају закони о странцима и о возилима

За једне административно питање, за друге „дискриминација и угњетавање".

Примена измењених закона о странцима и о возилима почела је 15. марта, додатно уносећи немир на већ политички нестабилном Косову, које је у фебруару прославило пунолетство од проглашења независности, које Србија не признаје.

Ко нема косовска докумената требало би најкасније три дана по доласку да се јави у полицијску станицу и објасни разлог доласка, да би добио потврду којом може да борави на Косову највише 90 дана, једна је од најважнијих измена Закона о странцима.

Измене оба закона посебно су забринуле Србе са Косова или из Србије који немају косовска документа, а живе, раде или студирају углавном у институцијама које Приштина не признаје и сматра их паралелним и илегалним.

„Немамо на основу чега да се пријавимо. Ако се пријавимо да долазимо због студија на универзитету који Приштина не признаје, онда нам то не вреди ништа", рекао је Лука Печенковић, студент треће године Факултета уметности Универзитета у Приштини, измештеног у Северну Митровицу, за ББЦ на српском непосредно пред почетак примене нових прописа.

„Ако Универзитет у Митровици интегришу у косовски образовни систем, нећу моћи да радим у Србији, јер диплома са косовским печатом не важи, као и у државама које нису признале Косово", додаје.

Делимично разјашњење ове правне зачкољице стигло је дан уочи примене закона, после састанка Аљбина Куртија, премијера Косова у техничком мандату, и Петера Соренсена, изасланика Европске уније (ЕУ) за дијалог Београд - Приштина.

„Министарство унутрашњих послова (МУП) обезбедиће једногодишње привремене боравишне дозволе за студенте и друге погођене стране док се процес институционалне интеграције не заврши", рекли су из Куртијевог кабинета за ББЦ на српском у писаном одговору.

Те привремене боравишне дозволе биће могуће продужити, додали су.

Погледајте видео: Почетак примене нових закона - како изгледа на граници

О законима се говори већ неколико месеци.

Званичници са Косова уверавали су да нису селективни и да неће ограничавати права људи без косовских докумената.

Најновији потез Приштине, Канцеларија за Косову и Метохију Владе Србије назвала је „дискриминаторским".

„Примењиваће се на све стране држављане, на многе Србе и етничке Албанце од којих су многи укључени у паралелни образовни и здравствени систем на Косову", указују из владе у Приштини.

„Циљ овог процеса није ограничавање било којих права, вец́ њихово јачање", тврде у писаном одговору за ББЦ.

Постигнут споразум Куртија и званичника ЕУ у пракси подразумева да ће локалне власти достављати полицији списак радника у здравству и образовању.

Исто важи и за студенте из Србије који похађају наставу на Универзитету у Митровици који је сада део образовног система високог школства Србије.

Митровица је подељени град на северу Косова на реци Ибру у којем са једне стране већински живе Срби, а на другој Албанци.

„Тај списак ће послужити за издавање привремених боравишних дозвола страним држављанима који се пријаве косовском МУП-у", рекао је Курти.

Споразум поздрављају Сједињене Америчке Државе (САД).

„Било какве промене које утичу на заједницу косовских Срба требало би да буду спроведе у блиској консултацији и уз њихову подршку", каже портпарол Стејт департмента за ББЦ на српском.

Ако нове мере буду примењене, у проблему неће бити само Срби, већ и Албанци из Медвеђе, Прешева и Бујановца, људи из Северне Македоније, али и припадници других мањинских заједница (пре свих Горанци, Роми и донекле Бошњаци) који су везани за рад установа које финансира Србија, указао је Драгиша Мијачић из Националног конвента о Европској унији (ЕУ), пред увођење закона.

Устав Косова признаје албанску, српску, бошњачку, турску, ромску, египћанску, ашкалијску и горанску заједницу.

Цела турска заједница има косовско држављанство и званична документа, кажу кратко за ББЦ на српском.

„Многи који живе на Косову због различитих административних проблема не могу да добију тамошња лична документа и примена ових закона може да их доведе у озбиљан прекршај.

„Одредбе ће се односити и на људе из Србије који раде на Косову у институцијама које је основала и финансира Влада Србије, а немају косовска документа, а њих је највише на Универзитету у Приштини", објаснио је Мијачић за ББЦ на српском у писаном одговору.

Процењује је да их је између 5.000 и 10.000 људи, додаје.

Сличну бројку помиње и Канцеларија за Косово и Метохију Владе Србије.

'Документа на преглед'

Ако радите, студирате или живите на Косову од 15. марта 2026. требало би да се јавите полицијској управи тог места и попуните пријавни формулар да би добили привремени боравак.

За туристе који бораве у хотелу, власник тог угоститељског објекта је дужан да обавести полицију у року од два дана и добија се потврда.

На Косову живи више од 1,6 милиона људи, од којих је нешто више од 36.850 Срба, према последњем попису.

То не одражава њихов тачан број, јер су многи одлучили да бојкотују попис.

Српска листа, најјача политичка партија Срба на Косову, тврди да њих 5.291 на северу и више од 2.200 јужно од Ибра нема косовска документа, јер институције у Приштини не желе да им омогуће да их добију.

Странка, коју подржава званични Београд, вратила се у политику после двоипогодишнег бојкота, освојивши већину на локалним изборима у октобру 2025. у свих десет општина са већински српским становништвом.

Постигнутим решењем омогућено је да неометано хиљаде људи раде, а студенти уче, поручио је Далибор Јевтић, потпредседник Српске листе.

„Ово је први корак да успемо у ономе што нам је циљ, а то је опстанак и останак Срба на Косову", додао је за Радио-телевизију Србије (РТС), 17. марта.

Министарство унутрашњих послова Косова није одговорило на питања ББЦ-ја колико Срба има косовска документа.

Полицији неће бити важно где ко ради, станује или студира, већ да се пријави и буде у систему, изјавио је Ветон Ељшани, заменик командира полиције за север Косова, средином јануара 2026.

Закон о странцима се неће стриктно примењивати на оне који живе на Косову, а из неког разлога немају тамошња документа, указао је.

Има назнака да се одређене категорије неће кажњавати одмах, али је за сада све на нивоу спекулације, каже Драгиша Мијачић.

„Све ће зависити да ли ће косовски полицајац писати казну, покренути кривични поступак или упутити опомену", додаје.

Милош Дамјановић је рођен у Северној Митровици, једној од четири општине са већински српским становништвом.

Предаје историју и грађанско васпитање у основној школи, али без косовских докумената које и даље одбија да узме.

Свестан је да ће му сада „егзистенција без њих бити упитна".

„Вероватно бих морао да поднесем захтев за њихове папире, интегришем се и прихватим обележја тих структура, али се коси са мојим начелима", објаснио је за ББЦ на српском.

За сада, тврди, има начина да опстане без њих, али на питање како, не даје одговор.

Верује да ће нови прописи многима отежати живот и да ће већина бити приморана да узме косовске папире, сматра Дамјановић.

„А ако неко чак и жели да се придржава тих закона практично неће моћи да достави тражену документацију, јер они не поштују институције које их издају.

„Ово је препуштање структурама које све време у послератном периоду суптилно спроводе антисрпску политику, а сада се додатно интензивирало због одсуства политике Београда", тврди.

Средином фебруара 2026. најављена је и интеграција образовних и здравствених институција, које функционишу по српском систему у косовски.

Детаљи овог процеса још нису познати.

Погледајте видео о поновном отварању моста преко Ибра у Митровици

Нова решења донета у време нове политичке кризе

Нови прописи су донети у тренутку нове политичке кризе на Косову.

Посланици у скупштини нису могли да се договоре око кандидата за новог председника.

Мандат Вјосе Османи, актуелне председнице, истиче 4. априла и законски рок за избор кандидата за њеног наследника био је 5. март.

Компромис није постигнут.

Османи је распустила скупштину и најавила ванредне парламентарне изборе.

Били би то трећи избори за посланике у само годину дана.

Тек средином фебруара 2026, после два циклуса парламентарних избора годину дана раније, Косово је добило скупштину и владу.

Али, чини се, краткотрајно.

Док се чека решење овог ребуса, Центар за афирмативне друштвене акције (ЦАСА) са Косова предлаже низ начина како да се спрече последице Закона о странцима.

Један од њихових предлога је да се закон не примењује у потпуности на групу људи са нерешеним правним положајем, док се не успостави прелазни или посебан правни режим, који би им помогао да га регулишу.

„Требало би признати и шири низ доказа који говоре да неко већ дуго живи, ради и учествује у животу заједнице на Косову", објашњавају у писаном одговору за ББЦ на српском.

Паралелно је почела и нова правила о возилима са страним регистрацијама.

Страни држављани са привременом боравишном дозволом на Косову, могу да користе возило регистровано у иностранству три месеца од датума уласка, објаснио је раније Ветон Ељшани, заменик команданта Косовске полиције региона Север за ББЦ на српском.

Важиће и за возила са српским регистарским таблицама становника Косова који поред косовског, имају и држављанство Србије.

Они који имају само српско, морају претходно да регулишу боравишну дозволу - сталну или привремену.

Ако неко увезе аутомобил ван Косова, а нема привремени или стални боравак на његовој територији, може да га вози до осам дана од тренутка уласка, указао је Ељшани.

Погледајте видео: Каквој се будућности надају вршњаци проглашене косовске независности

Осамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 121 земље, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk