Мађари у Србији за ББЦ: О изборима и 'Орбановим повластицама' после бурне недеље у Кањижи

Био је 5. април, ускршње јутро на војвођанском салашу које је требало да буде мирно, али ће се убрзо испоставити да је све сем тога.

Елвира Нађ из Кањиже, места на северу Србије са већински мађарским становништвом, пила је прву јутарњу кафу, када јој је изнад главе пролетео хеликоптер, а испред имања прошли војници, специјалци и полиција.

„Нисам знала шта се дешава, јер туда не пролази много људи.

„Поред мог салаша су само прошли, а мислила сам да ће ући унутра, јер је изгледало да нешто или неког траже“, каже Нађ.

У непосредној близини гасовода, који се налази само километар од њеног имања, пронађена је већа количина експлозивних средстава, као и предмети и алати за њихову употребу, саопштило је Министарство одбране Србије.

Вест о пронађеном експлозиву у Србији експлодирала је у суседној Мађарској.

И то у тренутку када странку мађарској премијера Виктора Орбана очекују можда и пресудни парламентарни избори 12. априла, а према анкетама његов Фидес заостаје за опозиционом партијом Тиса.

О предстојећим изборима у Мађарској увелико се распреда и у Војводини, јер на десетине хиљада гласача живи управо овде.

У Србији, према последњем попису из 2022. живи 184.442 Мађара.

Неће, међутим, искористити сви право да гласају.

У бирачки списак 2022. године било је уписано 68.492 гласача, упркос честој кампањи политичке партије Савеза војвођанских Мађара (СВМ).

Погледајте видео о акцији спрских безбедносних снага код Кањиже

Избори и узбуна око салаша

Ускршње јутро по грегоријанском календару, Елвира је провела посматрајући војску и полицију како тумара око салаша, возећи се горе-доле до рита и поред пута.

„Ту има неколико салаша и нико од нас није могао нигде да мрдне.

„Све је било блокирано, породица ми је јавила да не могу да дођу на ручак, јер је скретање код села Велебит било затворено."

Док говори, звучи као да јој је било занимљиво да посматра акцију српских безбедносних служби.

Иако има право гласа у Мађарској, каже да је избори не занимају много и неће гласати.

„Редовно нам шаљу позиве за изборе, а ми можемо да гласамо па пошаљемо поштом листић, да одемо у амбасаду или у Мађарску и остваримо то право.

„Никада до сада нисам гласала, али сам и држављанство узела тек пре неколико година“, каже.

Син јој је, каже, у Швајцарској, а ћерка је неко време живела у Мађарској.

Искористили су то јер им је отворена Европа, додаје.

„Одавде не бих никад отишла, па се нисам раније ни бавила пасошем.

„Не бавим се много политиком, више економијом, јер имам плантажу лаванди, али оно што видим јесте да од кад је Орбан на власти, ми као мањина у Војводини добијамо доста повластица“, прича Нађ.

Њена деца су ишла у мађарску школу у Кањижи и добијали су стипендије од Мађарске.

„Деца кажу да Орбан није много популаран тамо, али у свакој земљи то постоји.

„Мађарска је много урадила за властити народ, не само у Војводини, већ и у околним земљама“, каже Нађ.

Јесу ли ово најважнији избори у новијој историји Мађарске?

Ипак, нису сви незаинтересовани за политику.

Ово су најважнији избори у Мађарској после оних почетком деведесетих, када је дошло до промене система и почело вишестраначје, каже Арон Чонка, председник Демократске заједнице војвођанских Мађара, за ББЦ на српском.

„Напетости су изражене, али је и улог велики - да ли ће се наставити у правцу који потенцира Орбанов Фидес или ће се Мађарска вратити њеним европским савезницима.

„Војвођански Мађари су свесни шта се дешава јер прате мађарске медије, а и предизборна кампања се прелила у Војводину", каже.

Због блиских веза мађарског и председника Србије Александра Вучића и њихових странака, српско јавно мњење све више прати Орбана, примећује.

Савез војвођанских Мађара, коалициони партнер владајуће Српске напредне странке (СНС), организовао је кампању преко билборда, медија које они контролишу и Мађарског националног савета, тврди он.

„Константно се притискају Мађари у Војводини који имају право гласа на изборима.

„Један од скупова у организацији СВМ одржан је у Суботици, где је било око две хиљаде људи и многи су тамо били уз притисак да се појаве", каже Чонка.

Петер Мађар, вођа најјаче опозиционе странке у Мађарској, рекао је да би настојао да одржи добре односе са Србијом, али да би их свакако учинио транспарентнијим.

Финансирање из Мађарске ка Србији и Републици Српској, једног од два ентитета у Босни и Херцеговини, морало би да буде по јасним критеријумима, а не по страначким везама, нагласио је.

„То је индиректна порука да овај процес тренутно није транспарентан и да служи за пословне интересе партијских елита на обе стране, а мањина служи као параван да би они само пословали преко границе", објашњава председник Тисе.

СВМ на трибинама позива Мађаре из Војводине да гласају за Фидес.

Војвођани са двојним држављанством

Према резултатима пописа 2022. у Војводини, од 1.740.230 становника двојно држављанство има 227.556, што је око 13,1 одсто, рекли су раније за ББЦ у Републичког заводу за статистику.

Највише је оних који имају држављанство Србије и Мађарске - 106.000 становника, онда пасош Хрватске - 68.000 и БиХ - 37.000, додали су.

Ипак, из РЗС објашњавају да је број становника који су узели мађарски пасош сигурно већи, јер има и оних који су отишли из земље - а чим неко не живи годину дана у држави, више се не пописује и то је правило свуда у свету, како се не би подаци дуплирали.

Од када је Мађарска 1. јануара 2011. увела поједностављен поступак за добијање држављанства, многи Војвођани су искористили то право и дошли до пасоша чланице Европске уније.

То право искористило је више од 200.000 људи који живи у Војводини, рекао је пре неколико година Иштван Пастор, некадашњи председник СВМ, који је преминуо 2023.

'Избори у Мађарској су за оне који тамо живе'

Роберт Лошонц из Кањиже има двојно држављанство, али никада није ишао на гласање.

Неће, каже, ни овај пут.

„То припада Мађарима који живе тамо.

„Ми плаћамо порез у Србији, не у Мађарској и не можемо њима да кажемо ко ваља, а ко не, и да ли им он одговара“, каже Лошонц за ББЦ на српском.

У његовом окружењу углавном гласају старији људи, каже.

„Моји пријатељи слабо излазе на изборе, али користе подстицаје које даје Мађарска“, каже.

До недељног ускршњег ручка некако се пробио, јер је пут код села Трешњевац полиција блокирала.

У Кањижи се 5. априла није ништа примећивало, прича он, осим вести које су медији преносили.

„Људи су само причали и преносили шта су чули, јер је то удаљено неких 12 километара од Кањиже.

„Али када сам касније кренуо на ручак није деловало да постоји нека опасност, јер су људи опуштено пецали у каналу, који се налази у непосредној близини места где су полиција и војска трагале“, додаје.

У ту акцију „верују само деца и они који нису служили војску", каже он.

„Мислим да је то била једна обична војна вежба и лажна узбуна.

„Ако траже бомбу, онда се уђе у сваку кућу, сваку шупу и на сваки таван, а не овако“, верује Лошонц.

Опозициони политичари у Мађарској и Србији и поједини стручњаци тврде да је акција у Кањижи била операција 'под лажном заставом' или 'предизборна намештаљка'.

Новац за куповину земље, куће и развој посла

Фондација Просперитати у Суботици, као регионална и развојна агенција, од оснивања 2016. подржала је више од 16.000 пројеката за подршку углавном средњим и малим предузећима и развој нових бизниса.

„Када је фондација формирана, мађарска влада је хтела да помогне војвођанске Мађаре, али један од услова је да свако ко конкурише има српско и мађарско држављанство", објаснио је тадашњи директор Јухас Балинт 2024. за ББЦ на српском.

Фондација је до тада расписала десетине конкурса, у оквиру којих је одобрила бесповратну финансијску помоћ од око 29 милијарди динара, а за пројекте укупне вредности 61 милијарда динара.

„Најважнији резултати програма су куповина 5.374 хектара пољопривредног земљишта, прављење 1.110 нових кућа, отворено је 667 предузећа и створено је скоро 4.000 нових радних места", рекао је тада Балинт.

Уз то, како наводи, Фондација је допринела развоју више од 2.000 предузећа и 5.600 пољопривредних произвођача.

Не користи помоћ Мађарске, али гласа

Александра Арсеновић из Сенте, места на северу Србије, каже да у њеном граду малтене сви прате изборе у Мађарској.

„Већина људи овде гласа и изборни листићи су већ послати поштом назад за Мађарску, јер се код њих већ гласало.

„За оне које избори занимају, требало је месец дана раније да провере да су на бирачком списку“, каже Арсеновић са двојним држављанством.

За већину људи који су за Орбана, додаје, избори су изузетно важни, јер „доста помоћи" стиже онима који имају мађарско држављанство.

„То су ми испричале колегинице, и оне су гласале.

„Мени није битно, јер немам никакве користи“, каже.

Прича да јој деца нису ишла у мађарско одељење и да не студирају у Мађарској, па нема ни стипендија.

„Али као држављанин свакако гласам“, додаје.

За разлику од Александре, Добо Силард из Кањиже још не зна да ли ће да гласа, мада је раније користио то право.

„Добио сам позив, могу да одем у Мађарску и гласам, али не знам да ли ћу отићи.

„Сада имам бебу и то је много важније од гласања“, каже Силард за ББЦ на српском.

До Будимпеште 200 на сат, али једног дана

Поред блиских породичних веза, новца и послова Мађаре у Војводини са Мађарском ускоро би могла да повеже и брза пруга између Београда и Будимпеште, према вишегодишњим најавама политичара.

Иако оцењена као један од најважнијих инфраструктурних пројеката, после пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду када је страдало 16 људи, а једна тешко повређена, најаве да ускоро креће привремено су утихнуле.

Железничка траса од Београда до Будимпеште пуштена је у рад 27. фебруара 2026, али само за теретни саобраћај.

На мађарски гулаш и чувени лангош требало је брзим возом да се иде од краја марта али за сада од тога нема ништа.

Министарство грађевинарства и саобраћаја Мађарске недавно је објавило да се пуштање ове линије у рад најраније може очекивати током лета.

Датум, међутим, није наведен, пренели су мађарски медији.

Многи Мађари у Војводини нестрпљиво чекају да ова брза пруга проради.

„Већ сам се договорила са кумом из Београда да идемо возом до Будимпеште.

„Бићу јој водич тамо“, каже Александра Арсеновић.

Зрно сумње у овај пројекат, у који су укључене кинеске компаније, има Роберт Лошонц.

„До сада је већ два пута искочио воз који иде ка Сегедину.

„Не идем често у Будимпешту и не значи ми много, али верујем да се то прави не због путника, већ због превоза робе“, закључује Лошонц.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk