Не паничите - пет начина да смањите бескрајно скроловање ваше деце

Ако сте родитељ, можда вам је значило кад сте чули за пресуду америчког суда да су Мета и Гугл намерно стварали зависност од друштвених медија која је нанела штету менталном здрављу младе жене.

Њени адвокати тврдили су да су функције Instagramа, попут бесконачног скроловања, дизајниране да стварају зависност.

Иако је судска пресуда похваљена као „прекретница“ за велике технолошке компаније које су власници друштвених медија, она је од мале практичне користи родитељима широм света.

Питали смо стручњаке за родитељство за савете како да извуку телефоне из руку њихове деце – чак и накратко.

Погледајте Мета и Гугл криве због стварања зависности од друштвених мрежа

1. Почните полако и будите реални

Многи родитељи који су вец́ дали њиховој деци таблете или паметне телефоне можда се питају да ли је најбоље да их се једноставно реше.

Али то „можда" није најпродуктивнија опција, сматра дечја психолошкиња Џејн Гилмор.

„Промена навике ц́е увек бити тешка“, каже.

Уместо тога, препоручује промене у мирном тренутку, а не у жару свађе око времена проведеног испред екрана.

„Смирени мозгови најбоље комуницирају.“

Добар први корак ка смањењу времена проведеног испред екрана могао би бити одређивање места у куц́и за уређаје, као што је неки ормар.

„Имајте једно место за пуњаче... тако да када телефони нестану, они иду на пуњач и то је то.“

2. Сарађујте

Старија деца и тинејџери могу имати користи од учешц́а у разговору о времену проведеном испред екрана, уместо да им се намец́у правила, каже дечија психолошкиња Мерихан Бејкер.

Признавање вршњачког притиска који окружује друштвене мреже може помоц́и да се тинејџери укључе, каже она.

„Разумем да се ту повезујете са пријатељима, као и друштвени притисак ако се сматра да нисте укључени у ово. Заиста разумем.

„Зато хајде да разговарамо о томе како можемо почети да стварамо простор у нашем и вашем дану где нисте стално на том телефону“, наводи пример како да се разговара с децом.

Тренер за родитеље Оливија Едвардс додаје да ц́е изградња јаке везе са вашим дететом или тинејџером олакшати регулисање коришц́ења екрана.

„Морамо имати јак однос са нашим дететом јер ц́е нас то довести до сарадње [и] тимског рада.“

Ово би могло да укључује искрено интересовање за садржај који ваше дете конзумира на мрежи.

3. Претворите време проведено испред екрана у прилику за учење

Многи родитељи се боре да прате брзо променљиве трендове на друштвеним мрежама.

Међутим, постоји прилика и за одрасле и за децу да уче једни од других кроз отворене разговоре о времену проведеном испред екрана.

„Могли бисте рец́и нешто попут: 'Како мислите да друштвене мреже функционишу? Како мислите да та апликација функционише да би људи остали на њој? Да ли сте знали да зарађују новац од тога колико времена људи проводе на њој?'“, каже Оливија.

Џејн такође каже да родитељи могу да науче своју децу дигиталној писмености на практичан начин.

„Можда постоји садржај који можете заједно погледати и рец́и: 'У реду, да ли мислите да је то истина? Како бих ја могла да схватим да ли је то истина или не?'“

4. Модел доброг понашања

Није тајна да деца имитирају своје родитеље, тако да подстицање добрих навика пред екраном код њих можда мора почети са саморефлексијом.

Мерихан саветује опуштен приступ.

„Чак можемо да будемо самоиронични са нашом децом, попут: 'Сви смо криви за ово, нисам тако добар у односу са [телефоном] као што бих могао бити.'“

Телефони и таблети су људима свих узраста константан извор забаве, али Џејн каже да би и одрасли и деца могли имати користи од прихватања досаде.

„Боравак на екрану нас држи у гледању спољног света.

„Када уђемо у наш унутрашњи свет и некако гледамо у празно, у даљину, то нам омогуц́ава да размишљамо о прошлости, омогуц́ава нам да визуализујемо будуц́ност, предвиђа креативност.

„Дакле, када ваша деца протестују [да] нема ништа да се ради, они само гледају у празно - то је у реду. И заправо је то позитивна ствар.“

Погледајте видео о алгоговору

5. Не паничите

Родитељство никада није било лако, али одгајање деце у времену када су екрани свуда, док још увек учимо како они утичу на нас, може бити веома забрињавајуц́е.

Тони Сампсон, доцент дигиталне комуникације на Универзитету у Есексу, каже да родитељи не би требало да упадну у замку моралне панике.

„Постоји тенденција да анксиозни родитељи буду заробљени у преовлађујуц́ој медијској паници и да виде све адолесцентске мозгове као једноставно програмиране за зависност од друштвених медија“, каже.

Међутим, деца и тинејџери имају оно што се назива неуропластичност – њихови мозгови се боље прилагођавају и опорављају од мозгова одраслих.

„Много читамо о начинима на које друштвени медији слабе пажњу“, каже он.

„[Али] друштвени медији не скрац́ују нити слабе пажњу, они је хватају и преусмеравају ка ангажовању са комерцијалним садржајем.

„Позитивна употреба технологије може помоц́и у повец́ању неуропластичности за креативност, истраживање и учење“, закључује.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk