Балканци предају колеџ кошарку: Како је Илиноис на 'ић' погон стигао до Ф4

Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Слободан Маричић
- Функција, ББЦ новинар
- Време читања: 8 мин
Изгледа да има нека тајна веза између Индијанополиса и породице Стојаковић.
У истом граду где је Предраг Стојаковић 2002. са кошаркашком репрезентацијом Савезне Републике Југославије освојио светско злато, овог викенда његов син Андреј такмичи се за трофеј.
И то на Турниру четири најбоље екипе (Final Four) америчке колеџ кошарке (НЦАА), једном од најзначајнијих догађаја у спортском календару Сједињених Држава.
А састав Илиноиса није далеко од репрезентације Југославије.
Уз Стојаковића, који има и српско и грчко држављанство, ту су близанци Томислав и Звонимир Ивишић из Хрватске, Давид Мирковић из Црне Горе и Михаило Петровић из Србије.
Бред Андервуд, њихов тренер, тако је на једној од утакмица носио патике украшене заставама некадашњих југословенских република - плус Грчка - док амерички медији увелико састав Илиноиса називају „Балкански блок (Балкан Блоц)“.
„Најновији супертим долази из Источне Европе“, пише Вол Стрит журнал.
„Ово је не само ново, него и револуционарно - први пут се колеџи опредељују за то да има више европских играча него америчких", изјавио је Мишко Ражнатовић, један од најмоћнијих кошаркашких менаџера света, недавно за Спортклуб.
„Резултат је фасцинантан јер они (Илиноис) су се пласирали на Ф4 први пут после 21 године, тако да је очигледно експеримент више него успео“, додао је Ражнатовић, који води каријере већине регионалних играча из Илиноиса, као и, између осталог, Николе Јокића.
Илиноис у ноћи између суботе и недеље у полуфиналу игра против Јукона (УЦонн), првака из 2023. и 2024, док су на другој страни турнира Аризона и Мичиген.
Финале је на програму у ноћи између недеље и понедељка.

Аутор фотографије, Getty Images
Како је Илиноис постао балкански
Мартовско лудило.
Тако се, пре свега због месеца одигравања, али и драматичности, честих преокрета и изненађења, колоквијално назива крајњи турнир америчке колеџ кошарке.
И прати га већина љубитеља спорта у САД.
Ове године, обележено је у највећој мери кошаркашима са простора бивше Југославије и Илиноисом, о којима се навелико и нашироко и пише и прича.
Хит су турнира.
Прошле године, Томислав Ивишић био је једини Балканац у њиховом саставу, али је Андервуд потом довео низ појачања из региона.
Балканци су тако преузели контролу и на терену, али и над тиме шта се слуша у свлачионици, што је Ивишић и раније покушавао, али му амерички саиграчи нису дозвољавали.
Међутим, данас је „српска музика саундтрек једног о најбољих тимова колеџ кошарке“, пише Атлетик.
„Сада смо ми у већини“, каже Мирковић уз осмех за Атлетик.
Амерички колеџи дуго нису смели да званично плаћају играче, то је било једно од основних правила НЦАА – били су аматери и могли су да добијају само стипендије.
Међутим, то се променило од 2021.
НЦАА тада уводи правила познат као НИЛ (Name, Image, Likeness - име, лик и имиџ), која значе да играчи смеју да зарађују, али технички не директно од универзитета за наступе, већ од реклама, спонзора, друштвених мрежа.
Амерички колеџи тако су почели да појединим младим кошаркашима плаћају више него највећи професионални клубови из Европе.
Притом, могу више времена да проведу на паркету и посвете се индивидуалном развоју, за које у европским клубовима често немају стрпљења - победе су императив, па се клубови често ослањају на искусне играче.
Млади кошаркаши притом често истичу и много боље услове за живот и тренирање него у Европи, а имају и утабан пут ка образовању.
И тако су чланови стручног штаба Илиноиса почели да путују по свету и траже таленте, што их је довело до Србије и Мишка Ражнатовића, чији клуб Мега, који се такмичи у регионалној АБА лиги, пре свега ради са младим играчима.
Ражнатовић и Андервуд, тренер Илиноиса, „одмах су кликнули“ и тај сусрет је „покренуо лавину“, пише Атлетик.
Иако је Американац Китон Веглер прва звезда Илиноиса - многи му прогнозирају једно од топ десет места на НБА драфту - одмах за њим следе кошаркаши са Балкана.
Од тога су четворица наступала у АБА лиги.

Аутор фотографије, Getty Images
Личне карте
- Томислав Ивишић
Рођен 2003. у Витезу у Босни и Херцеговини.
Бивши играч Шибенке и подгоричког Студентског центра.
Игра на позицији центра или крилног центра.
Недавна конференција за медије Илиноиса готово је постала вирална после питања Ивишићу да прокоментарише једну судијску одлуку.
„Смем ли да причам о томе“, окренуо се ка тренеру.
„Смеш, слободно, реци шта год хоћеш“, одговорио је Андервуд, на трен застао, вероватно схвативши о чему се ради, па додао: „Не, не смеш“.
„Врло сам узбуђен због победе и што је мој тим одиграо добро“, испалио је Ивишић дипломатски одговор.
Ове сезоне у просеку бележи 10,2 поена, 5,6 скокова, 1,6 асистенцију и 0,6 блокада по мечу.

Аутор фотографије, GettyImages
- Звонимир Ивишић
Рођен 2003, четири минута пре брата Томислава.
Такође бивши играч Шибенке и подгоричког Студентског центра, а у колеџ каријери је још наступао за Кентаки и Арканзас.
Такође игра на позицији центра или крилног центра.
Игра нешто мање од брата, а у просеку бележи 6,6 поена, 4,6 скокова и две блокаде по мечу.
- Давид Мирковић
Рођен 2006. године у Никшићу.
Игра на позицији крилног центра.
Његова мајка Јелена, бивша кошаркашица Хемофарма, са кошаркашком репрезентацијом СР Југославије наступила је на три Европска првенства (1995, 1997, 1999).
„Сад бих радије обукла дрес и заиграла, само да не пратим утакмице", изјавила је недавно за Меридиан спорт.
„Некако је све лакше док човек игра, нема такву трему, сада се хиљаду пута више се нервирам".
Давид Мирковић ове сезоне бележи 13,5 поена, 8,1 скок и 2,6 асистенције по мечу.

Аутор фотографије, Getty Images
- Андреј Стојаковић
Рођен је 2004. у Солуну.
Игра на позицији бека/крила, а ове сезоне у просеку бележи 13,6 поена - што га чини другим стрелцем екипе - и 4,4 скока.
Ипак, за разлику оца, једног од највећих српских шутера свих времена, Андреј има проблем са дистанце - тројке му до сада нису баш биле јача страна.
Пре Илиноиса наступао за Стенфорд и Калифорнију.
Већ неко време се спекулише да ли ће у сениорској каријери играти за Грчку или Србију - мајка му је Гркиња - на шта и даље није дао дефинитиван одговор.
„Драго ми је да Андреј игра кошарку, као и ја", изјавио је Пеђа Стојаковић у јуну 2025. за НБА Моцарт подкаст.
„Веома сам поносан на њега као сина и на начин на који се опходи према кошарци и животу - прилика да студираш, да се образујеш и јуриш кошаркашке снове је мени идеална".
Верује, како каже, да његов син има потенцијал да постане професионалац, али не може да предвиди где ће и како играти.
„Кад дође прави контакт и прави интерес мислим да ће знати да рашчисти то у себи", одговорио је на питање о националном саставу.
Његов син је у међувремену одговарао и на питања колико добро познаје очеву каријеру, обележену наступима за Сакрамето Кингсе почетком 2000-их.
Андреја Стојаковића недавно је у Америци посетио Николс Зисис, генерални менаџер грчке репрезентације, према чијим плановима би могао за њих да дебитује већ у јулу.
„Оба савеза су у контакту са оцем", истакао је у јануару Душан Алимпијевић, селектор Србије.
„Наравно да је он нама такође један од приоритета - игра одличну сезону, талентован је и волели бисмо да изабере Србију".
- Михаило Петровић
Рођен у Прокупљу 2003.
Игра на позицији плејмејкера, али од ове петорице најмање времена проводи на терену - тек око пет минута, довољно за 1,6 поена и 1,1 асистенцију по мечу.
Бивши је плејмејкер Меге, у коју је дошао из ОКК Београда, а прошао је омладинску школу Партизана.

Аутор фотографије, Getty Images
Набавка и псовке
Чланови балканске колоније на Илионису нису једини са тих простора у НЦАА.
Андреј Костић је из Црвене звезде отишао на Канзас Стејт, а ту је и велики број бивших играча Меге.
Хрват Андрија Јелавић је члан Кентакија, Словенац Сергеј Мацура представља Мисисипи, Србин Филип Јовић је нови адут Обурн Тајгерса, а Словак Тимотеј Маловец игра за Универзитет Мајами.
Виктор Микић, некадашњи центар Партизана, претходне сезоне је освојио титулу првака НЦАА са Флорида Гејторсима.
Многима је тешко да у САД превазиђу језичку баријеру, каже Томислав Ивишић, али то њима на Илиноису није проблем - имају једни друге.
„Некада се осећам као код куће, увек имам са неким да причам", рекао је за Атлетик.
Често се друже, планирају да заједно обиђу свет, а међувремену су америчке саиграче научили домаћим псовкама.
Недостаје им домаћа храна, па су неколико пута ишли за Чикаго - где постоји велика дијаспора са ових простора, пре свега српска - у набавку.
Што се кошарке тиче, истичу да њихова прича још није готова.
„Не желим да неко помисли да је то то", изјавио је Стојаковић на конференцији за медије после пласмана на Ф4.
„Долазимо да победимо у још две утакмице".
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

































