Цвета трговина мравима: Један кошта и до 190 евра

У Кенији, мрави тренутно „лете".

Током ове кишне сезоне, могу да се виде ројеви који напуштају хиљаде мравињака у и око Гилгила, мирног пољопривредног места у долини Рифту у Кенији, које је постало средиште незаконите трговине која цвета.

Током ритуала парења, крилати мужјаци напуштају гнезда да би оплодили матице, које такође полете у то време.

Због тога је ово савршено време за ловце на матице, који их даље продају кријумчарима, који су у средишту растућег црног тржишта у свету.

Све је популарнији хоби држања мрава као 'кућних љубимаца' у провидним, специјално направљеним посудама ради посматрања како марљиво граде колонију.

Управо су џиновски афрички мрави сакупљачи и њихове матице, који су крупни и црвенкасте боје, најцењенији међу међународним колекционарима мрава на црном тржишту, које се углавном одвија преко интернета, а један матица може да достигне цену и до 190 евра (220 долара).

Једна оплођена матица може да оснује читаву колонију и да живи деценијама, а лако се шаље поштом, јер скенери обично не откривају органски материјал.

„У почетку нисам ни знао да је то незаконито", рекао је за ББЦ мушкарац који је желео да остане анониман, описујући како је раније радио као посредник, повезујући стране купце са локалним сакупљачима мрава.

Мрави из породице Messor cephalotessu пореклом су из источне Африке и познати су и по препознатљивом начину сакупљања семена, због чега су популарни код сакупљача мрава.

„Пријатељ ми је рекао да један странац добро плаћа за матице, оне велике црвене које се лако уочавају овде", рекао је бивши посредник.

„Тражите брежуљке и брдашца у близини отворених поља, обично рано ујутру пре врућине.

„Странци никада нису одлазили на терен.

„Чекали би у граду, у пансиону или у колима, а ми бисмо им доносили мраве у малим епруветама или шприцевима које су нам они обезбеђивали".

Осумњичени из Белгије, Вијетнама и Кеније пунили су епрувете и шприцеве влажном ватом, што је омогућавало да свака јединка преживи и до два месеца, према наводима Кенијске агенције за заштиту дивљих животиња (КWС).

План је био да се мрави пребаце у Европу и Азију и тамо понуде на продају.

Ова трговина мравима изненадила је и научнике и власти.

Ова источноафричка држава навикла је на злочине против дивљих животиња, међу којима су кријумчарење слоноваче и рогова носорога.

Трговац Антс Р Ус чије седиште је у Уједињеном Краљевству (УК) описује џиновског афричког мрава сакупљача као „врсту из снова за многе људе", иако тренутно нема матица на залихама, уз напомену да их је изузетно тешко набавити.

„Чак сам и ја, као ентомолог, изненађен размерама ове очигледне трговине", каже за ББЦ Дино Мартинс, биолог који ради у Кенији, где постоји око 600 врста мрава.

Ипак, разуме фасцинацију источноафричким мравима сакупљачима и колонијама које ствара краљица матица, која може да нарасте до 25 милиметара и производи јаја током целог живота.

„То су једне од најзагонетнијих врста мрава.

„Образују велике колоније, имају занимљиво понашање и релативно их је лако држати.

„Нису агресивни".

Током ројења, матице се паре са више мужјака, каже он.

„И то је то за мужјаке, њихов посао је завршено...

„Већину поједу предатори или угину", објашњава ентомолог, додајући да матица затим жури да ископа мали подземни тунел и почне да полаже јаја да би почела да ствара њено царство.

Њене радилице и војници, јединке које штите гнездо, све су женке, а њихов број временом може да нарасте на стотине хиљада.

Погледајте видео: Покушај кријумчарења ретких врста мрава

„Гнезда могу да живе више од 50 година, па чак и до 70 година.

„Лично знам за гнезда у близини Најробија која су стара најмање 40 година, јер их толико дуго посећујем", каже Мартинс.

То значи да и матице живе толико дуго, јер чим она угине, колонија се распада, а све преживеле радилице траже друго гнездо.

То добро знају Кенијци који се боре против мрава који им уништавају усеве и улазе у куће.

Да би се уништила колонија, мора да се пронађе матица, која је често дубоко скривена у једном од тунела или комора мравињака.

Бивши посредник каже да мрави могу да се сакупљају тако што се брдашце благо протресе, а затим се хватају док покушавају да побегну.

„Тек када сам на вестима видео хапшења, схватио сам у чему сам учествовао и одмах сам престао", каже он.

Ухапшени су осуђени за биопиратерију и могли су или да плате новчану казну од 6,700 евра или одслуже 12 месеци затвора.

Одлучили су да плате, а страни држављани су затим напустили земљу.

Пре две недеље, кинески држављанин, за кога се наводи да је организатор прошлогодишњег ланца трговине и да је раније побегао користећи други пасош, ухапшен је на аеродрому у Најробију, а носио је 2.000 матица спакованих у епрувете и ролне папирних убруса.

Џенгјаанг Ванг, који је био члан истраживачког тима који је 2023. објавио извештај о трговини мравима који се углавном бавио Кином, каже да је ово забрињавајуће и да може да „направи хаос" у локалним екосистемима.

„Када смо сазнали да су многи људи почели да узгајају мраве, првобитно смо били веома узбуђени", рекао је за ББЦ Ванг, доцент на Универзитету Сечуана.

„Колонија мрава као кућних љубимаца обично се држи у формикаријуму, што је у суштини провидна пластична кутија која омогућава узгајивачима да посматрају шта колоније раде - како копају тунеле, сакупљају храну и штите њихову матицу.

„Рекао бих да је то прилично шармантно и... може да буде добар начин да људи сазнају нешто више о инсектима и њиховом понашању.

„Али онда смо схватили - чекајте, зар држање инвазивних врста није изузетно опасно?".

Пратећи продају на интернету у Кини, више од 58.000 колонија, током шест месеци, истраживачи су утврдили да више од четвртине врста које су се продавале нису пореклом из Кине, иако је њихов увоз незаконит.

„Ако обим трговине инвазивним мравима настави да расте, само је питање времена када ће неки побећи из формикаријума и настанити се у дивљини", каже Ванг.

Студија на којој је радио, која је објављена у часопису Биологицал Цонсерватион, објашњава шта би могло да се догоди у случају да се у дивљини настани џиновски афрички мрав сакупљач, једна од врсти којима се највише тргује у Кини.

„На пример, Мессор цепхалотес, врста пореклом из источне Африке, спада међу највеће сакупљаче семенки на свету и потенцијално би могла да наруши пољопривреду у југоисточној Кини која је претежно заснована на житарицама".

Могуће еколошке последице у Кенији су такође забрињавајуће.

„Мрави сакупљачи су и кључне врсте и инжењери екосистема.

„Они сакупљају семенке трава и других биљака и тако помажу расејавању семена", каже Мартинс, додајући да ови инсекти „стварају здравије и динамичније травнате површине".

Мукоњи Ватаи, виши научник у Кенијском институту за истраживање дивљих животиња, је такође забринут.

„Неодрживо сакупљање мрава. нарочито уклањање матица, може да доведе до распада колонија, нарушавања екосистема и угрожавања биодиверзитета", каже он за ББЦ.

У Кенији мрави могу да се сакупљају и законито, у складу са разним међународним споразумима, и уз посебну дозволу која подразумева да купац потпише уговор о подели добити са локалном заједницом.

Међутим, према наводима КWС-а, до сада ниједан такав захтев није поднет, а документација захтева и прецизне податке о броју прикупљених јединки и њиховом крајњем одредишту.

Неки активисти за заштиту природе сада позивају на строжу међународну заштиту свих врста мрава у складу са Конвенцијом о међународном промету угроженим врстама дивље флоре и фауне (ЦИТЕС), међународног уговора који регулише трговину и промет дивљим врстама.

„Чињеница је да ниједна врста мрава тренутно није на списку ЦИТЕС-а", каже за ББЦ Серхио Енрикес, истраживач међународне трговине мравима.

„Без међународних споразума који прате ове токове, размере трговине остају углавном невидљиве за доносиоце одлука и људе у свету", додаје он.

Али, прави проблем за КWС је како пратити и борити се против кријумчарење инсеката које се „недовољно пријављује".

Агенција сматра да би добар почетак био набавка боље опрема за надзор на аеродромима и другим граничним прелазима.

Мартинс је сагласан: „Вероватно се открива само мали део стварног броја мрава који се кријумчаре, тако да за сада само може да се нагађа о размерама промета".

Новинар Чарлс Оњанго-Обо сматра да Кенија пропушта значајну прилику за приход.

„Мрави нису ограничени ресурс попут злата или дијаманата.

„Они су биолошки ресурс који може да се узгаја и размножава, а производња може да се повећа и до хиљаду јединки дневно.

„А ипак, ми се према њима односимо као према украденим артефактима", написао је недавно у кенијском дневнику Даилy Натион.

Заправо, кенијска влада је прошле године усвојила смернице политике за комерцијализацију сектора дивљих врста, међу које спада и трговина мравима.

„Циљ смерница је да подстакну одржив промет дивљим врстама, попут мрава, ради стварања радних места, прихода и средстава за живот локалних заједница у свим окрузима", каже Ватаи.

Уз пажљиво праћење, могуће је да ће будући пољопривредници око Гилгила имати посебне формикаријуме на њиховим имањима, који ће им помоћи да приносима са њихових поља и воћњака, пуних поврћа и воћа, додају и уносан узгој матица.

Ипак, расправа о опасностима извоза мрава колекционарима широм света још траје.

Додатно извештавање: Осмонд Чиа из Сингапура

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk