Невен Суботић за ББЦ: Од тавана у Немачкој, преко Вемблија, до борбе за пијаћу воду

У мају 2013. Невен Суботић је под светлима рефлектора газио траву славног лондонског Вемблија у финалу Лиге шампиона, а више од деценије касније уопште не прати фудбал.

Успешну професионалну каријеру завршио је 2021, а некадашњи фудбалер Борусије Дортмунд и репрезентације Србије данас има хуманитарну фондацију која обезбеђује чисту воду угроженима у Етиопији.

У разговору за ББЦ описује да, како је све више улазио у професионални фудбал, „то му је деловало све мање романтично".

„Имао сам искуства са клубовима који су били нефер и неискрени.

„И зато сад могу да кажем 'Тај и тај клуб је био сјајан и фантастичан и тада су ми дали новац да баш то кажем'", каже опуштено седећи у кући у Дортмунду, граду који назива његовим домом.

А дом је, у Суботићевом случају, често био врло променљива категорија.

Ратни вихор у Босни приморао је Суботићеву породицу да се почетком 1990-их пресели из Бањалуке у Немачку, а потом крајем 20. века у Сједињене Државе.

„Сада живим у великој кући заједно са породицама колегиница и пријатеља из фондације - сви смо као једна велика фамилија.

„Коначно имам стабилност и остац́у овде", објашњава Суботић током видео позива.

Од фудбалских успеха, навијачи у Европи памте Суботића као стандардног члана генерације Борусије која је, предвођена легендарним тренером Јиргеном Клопом, освојила две титуле првака и један куп Немачке.

Таван у Немачкој

Немачка је земља у којој је Суботић провео највећи део живота, али не и године које су га обликовале.

Рођен је 1988. у Бањалуци, али је већ у вртић ишао у Немачкој, где је савладао језик, поносно ми каже.

Његов отац Жељко играо је за локални клуб у малом месту Шемберг на југозападу земље.

Породица је живела на тавану величине собе коју им је обезбедио клуб.

Каже да је сестри и њему детињство било лепо, али да су ретко виђали родитеље који су стално радили.

Нису имали новца за одморе, нити рођаке које би посећивали у Немачкој.

„У малом месту није било сегрегације. Деца не виде расу или етничку припадност и био сам срећан због тога.

„Било нас је са свих страна, Немаца, Курда, Турака, Босанаца, Срба, Хрвата, Македонаца", присећа се.

Једино када је видео неку разлику у школи били су часови веронауке, које само један друг и он нису похађали.

„Дечко из Албаније и ја смо остајали у празној учионици и играли фудбал са тениском лоптицом", каже.

А фудбал је, додаје, у малом немачком граду, био једина занимација за децу његовог узраста.

„Или си богат и имаш сопствено игралиште или си са свима осталима и играш фудбал", истиче.

Погледајте видео: Марадонина кућа претворена у народну кухињу

Тежак амерички почетак

Када им је 1999. истекла боравишна виза у Немачкој, а нису желели да се врате у Босну и Херцеговину, Суботићи су срећу потражили у Америци.

Прва станица била је Солт Лејк Сити у савезној држави Јути на западу.

„Други пут у животу, моји родитељи су изгубили све што имали. Тада сам имао 10 година и изгубио сам све пријатеље и осец́ај дома", прича Невен.

Судар са Америком био је бруталан у сваком смислу.

„На једном од првих тренинга, оцу је неки момак намерно сломио раме, а ми нисмо имали здравствено осигурање.

„И тај момак уместо да се 'извини', отишао је код њега и рекао само: 'Добродошао у Америку'".

Фудбалска каријера за Суботићевог оца била је готова и постао је возач камиона.

„Он воли људе, воли фудбал, а вожња камиона је била последња ствар за коју је мислио да ће радити", каже Суботић, док му се очи пуне сузама.

Кроз неколико тренутка, Суботићу се вратио осмех на лице када је почео да говори о сестри, тада талентованој тенисерки због које се цела породица после године проведене у Солт Лејк Ситију преселила у Брадентон на Флориди.

Опет паковање ствари, ново окружење, школа, али је љубав према фудбалу, каже, била јача.

„Једног дана у парку смо играли фудбал и случајно ме је приметио тренер омладинске репрезентације САД", присећа се.

Испоставиће се да је то био најважнији тренутак за даљу Суботићеву каријеру.

Имао сам среће, каже.

У Брадентону је смештена академија Фудбалског савеза САД, где је Суботић прошао пробу, а онда је девет месеци свакодневно тренирао са 40 најбољих младих фудбалера у земљи.

Изборио је место у омладинској селекцији и заиграо за САД на Светском првенству за играче млађе од 17 година у Перуу 2005.

„У омладинској репрезентацији упознао сам менаџера који ме је питао да ли желим да играм фудбал у Европи.

„Одговорио сам му питањем: 'Да ли астронаут жели да иде на Месец?'".

Зашто је Клоп велики и како је изабрао Србију?

Суботић каже да се његова срећа у фудбалској каријери огледа и у чињеници да му је први тренер у Немачкој био Јирген Клоп, тада тренер Мајнца.

У граду на Рајни, харизматични тренер и момак из Бањалуке заједно су градили фудбалски пут ка успеху.

„Сјајно ме је примио, умео је да мотивише младе фудбалере који често и не знају колико су добри.

„Добро је кад имате тренера који ће вам каже, када направите грешку: 'У реду је, неће пропасти свет због тога'".

Такав Клопов став према играчима Мајнца, а касније и Дортмунда пружао је сигурност у игри што се касније одразило и на добре резултате од 2010. до 2015.

„Не мислим да се Клоп променио у ових 20 година колико га познајем.

„Били смо успешни зато што смо поред нас на терену имали неког ко је тако стабилан", оцењује.

Суботић и Клоп су заједно, у лето 2008, Мајнц заменили Борусијом Дортмунд.

Добре игре у немачкој Бундеслиги отвориле су питање за коју ће сениорску репрезентацију Суботић заиграти.

„Највише времена сам провео у Немачкој, али тинејџерске године, када сам обликован провео сам у Америци, а тамо ми и даље живе родитељи", објашњава спортиста српског порекла.

Избор је пао на Србију, за коју је дебитовао у марту 2009, против Румуније у квалификацијама за Светско првенство 2010. у Јужноафричкој Републици.

Никада до тада није био у Србији, али каже да је „одрастао у тој култури, иако му родитељи нису били претерано религиозни".

„Било је то својеврсно враћање коренима земљи у којој живе моји баба и деда, као корак ка прошлости коју нисам познавао.

„А сопствену прошлост никада не можемо да променимо, зар не?", рекао је.

Победа над Немачком, па орден од Немачке

После Борусије Дортмунд, Суботић је играо за Келн, француски Сент Етјен, Унион Берлин, турски Денизли и аустријски Алтах из чијег дреса је отишао у фудбалску пензију.

Каже да је једна од ствари због којих жали што током играчке каријере није „доносио боље одлуке за себе, него је био веран клубовима".

Али била је то лепа каријера, појашњава - јер је „у дресу Србије на Светском првенству 2010. победио Немачку, земљу која је избацила моју породицу".

„Био је то један од мојих највец́их фудбалских успеха.

„А онда, десетак година касније, на пријему од председника Немачке добијам орден", говори.

Признање је добио 2022. од Франка Валтера Штајнмајера због „значајног друштвеног ангажмана и хуманитарног рада фондације well:fair" у источној Африци.

Суботић је фондацију основао још као играч, 2012, почевши да „истражује са каквим се проблемима" суочавају становници Африке који немају приступ чистој, пијаћој води.

До јануара 2026, фондација је помогла скоро 1.000 пројеката у Етиопији, Кенији и Танзанији, углавном изградње бунара и водовода, чиме је око 440.000 људи снабдевено водом.

„Хтео сам да се посветим нечему важном, на шта могу да ставим властито име и што ће постојати када ме не буде било", објашњава.

У својеврсном откривању живота после фудбала, Суботић се опробао у различитим вештинама - ишао на курсеве фотографије, кодирања, финансија, дизајна и јавног говора.

За разлику од многих фудбалера, у тој потрази, није бежао ни од разговора о политици.

У мају 2024. у Дортмунду је одржао упечатљив говор на скупу против јачања есктремне деснице у Немачкој.

Тада је скренуо пажњу на важност поштовања демократског послератног устава Немачке донетог 1949. и упозорио да су дискриминација и расизам и даље део свакодневног живота у тој земљи.

„Био сам мигрант и хтео сам да искористим моју позицију да кажем да желим да тај град буде безбедно место за живот свих, а не само неких", закључује Суботић.

Погледајте видео: Како је Бујановац помогао да се у селу у Тогоу направе два бунара

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk