Велика Британија и полиција: Све фиктивне верзије Скотланд јарда
Лондонска градска полиција пре неколико година продала је седиште по имену Нови Скотланд јард, али његово име остаје укорењено у популарној фикцији, пише аутор криминалистичких романа Ендрју Тејлор.
Широм света, речи Скотланд јард значе нешто.
Као Вол Стрит или Вестминстер, само име призива бројне асоцијације.
Он постоји у фикцији, на страницама књига и на великим и малим екранима, једнако као и у стварности.
Скотланд јард је име седишта лондонске полиција, основане 1829. године, једне од најстаријих модерних полицијских служби на свету и вероватно најпознатије.
Име потиче од локације првобитног седишта, са улазом за јавност у улици по имену Грејт Скотланд јард.
У року од неколико деценија име Скотланд јард постало је малтене синоним за саму полицијску службу.
Име се преселило заједно са службом у нови и много већи простор, Нови Скотланд јард, прво на Викторија ембанкменту, а потом и, 1967. године, на Викторији.
У очима јавности, међутим, Скотланд јард је постао асоцијација за једну посебну врсту полицајца - детектива, професионалног стручњака позваног да истражи злочин, нарочито убиство, најтежи злочин од свих.
Лондонска полиција је основала сопствено детективско одељење још 1842. године.
Лондону је оно било преко потребно - викторијански град био је расадник криминала и порока.
Детективско одељење Скотланд јарда готово је моментално узбудило машту јавности.
Тадашњи писци писали су о раду стварних полицајаца као што је инспектор Вичер.
Убрзо су полицијски детективи почели да се појављују и у прози, а међу њима инспектор Бакет у Дикенсовој Суморној кући (1853) и наредник Каф, који узгаја руже у Месечевом камену (1868) Вилкија Колинса.
Активности инспектора Вичера и његових колега нису се сводиле само на Лондон.
Друге полицијске службе у земљи све су више позивале детективе из „Јарда" да се ухвате у коштац са злочинима који су збуњивали мање искусне локалне полицајце.
Још једном је фикција пратила стварност.
Испрва су фиктивни детективи из Јарда описивани као надљудске појаве, које су се служиле мистериозним силама и биле су способне да реше најкомпликованије случајеве.
Али нешто се десило 1887. године што је то из корена променило.
Сер Артур Конан Дојл је објавио „Скерлетну студију", прву причу о Шерлоку Холмсу.
Једна од последица била је да Јардова репутација у популарној култури више није била толико повољна.
Полицајци Скотланд јарда у причама о Шерлоку Холмсу скоро увек су приказани као добронамерни, али немаштовити - прилично глупави, чак.
Морали су да буду, иначе би Шерлок Холмс остао без посла.
Као последица тога, баксузни инспектор Лестрејд вероватно је најпознатији фиктивни детектив Скотланд јарда.
Лестрејд од позитивних особина може да се похвали само истрајношћу.
Он чак и изгледа одбојно - Конан Дојл га у различитим приликама описује као „мали, бледуњави, тамнооки тип налик пацову" и „сувоњави човек налик ласици, подмуклог и препреденог изгледа".
Појављује се у 13 прича и редовно је присутан у филмским, телевизијским и радијским адаптацијама.
У том смислу, Холмсу је потребан Лестрејд једнако као што је Лестрејду потребан Холмс.
У овој фази јавност је већ схватила да у стварном животу Скотланд јард није толико паметан као што је раније мислила - што је поента која је била додатно потцртана кад су 1888. године кренула да се дешавају још нерешена убиства Џека Трбосека.
Дакле, у фиктивном погледу макар, гламурозни аматери и приватни истражитељи деловали су много привлачније него очигледно несавршени детективи Скотланд јарда из стварног живота.
Аутор фотографије, Getty Images
Репутација Скотланд јарда у јавности пролазила је кроз тежак период и после Првог светског рата, и у романима и на филму.
У Великој Британији, прозни детективи обично су били аматери из више класе као лорд Питер Вимзи списатељице Дороти Л. Сејерс или врхунски приватни истражитељи као што је Еркул Поаро Агате Кристи.
Лорд Питер наређује сваком детективу Скотланд јарда ког сретне (чак и инспектору Паркеру, који постаје његов зет), док се Поаро према благо комичном инспектору Џапу понаша као да је дете.
У ТВ серији Поаро, Џапова улога (у предивном тумачењу Филипа Џексона) много је значајнија него у оригиналним књигама и постаје антипод Поароу у тумачењу Дејвида Сушета.
Аутор фотографије, Getty Images
После Другог светског рата, међутим, Скотланд јард и његови детективи били су представљани малко реалистичније.
У мање снобовској ери, професионализам Скотланд јарда стекао је више поштовања.
Гидеон из Скотланд јарда, на пример, ког је створио неуморни Џон Криси, био је дуговечни серијал која се преселио и на филм и на телевизију.
ББЦ-јев Фабијан из Јарда (1954-56) био је серијал заснован на каријери детектива из стварног живота инспектора Роберта Фабијана, усредређена на форензичку науку.
Серијски јунак из пера П.Д. Џејмс командир Адам Далглиш, још је један позитивно представљен фиктивни детектив Скотланд Јарда који се преселио са страница књиге на мале и велике екране.
Аутор фотографије, Getty Images
Али Скотланд јард није успевао да избегне здраву дозу подсмеха - упечатљива слика за многе остаје скеч из Нису вести у девет у ком је полицијски комесар приказан како вредно ради, док се упиње да окреће легендарни ротирајући знак испред зграде седишта Јарда.
Да ли је Скотланд јард наставио нешто да значи у популарној култури и након што је његово седиште продато 2014. године?
Наравно да јесте.
Лондонска полиција је нашла нови дом и понела име са собом, баш као што је то урадила и раније.
Скотланд јард је више од пуког места.
Име ће истрајавати док год Лондону буду били потребни детективи, било у стварности или фикцији.
