Повратак оловци и папиру: Шведске школе ограничавају дигитално учење

Шведска влада се нада да ће повратак папиру и оловци поправити ниво писмености

Аутор фотографије, Maddy Savage

Потпис испод фотографије, Шведска влада се нада да ће повратак папиру и оловци побољшати ниво писмености ђака
    • Аутор, Меди Севиџ
    • Функција, ББЦ
  • Време читања: 7 мин

Шведска влада препоручује повратак књигама, папиру и оловци у учионицама како би поправила опадање нивоа писмености.

Али ова одлука изазвала је критике технолошких компанија, неких просветара и научника, који верују да би то могло да утиче на потенцијал ученика за запошљавање и чак нашкоди привреди ове нордијске земље.

У средњој школи у Наки, надомак Стокхолма, ученици завршне године распакују лаптопове из торби.

Кажу да их сада користе ређе пре неколико година.

„Сада често одлазим кући из школе са новим књигама и папирима“, каже 18-годишња Софи.

Један професор је „почео да штампа све текстове које користимо током часа“, додаје.

Платформа дигиталног учења на часовима математике замењена је за учење искључиво из уџбеника.

То је слика која је у супротности са репутацијом Шведске као једне од технички најумешнијих друштава у Европи, захваљујући високом нивоу дигиталних вештина и цветајућој технолошкој старт-ап сцени.

Лаптопови су постали уобичајени у шведским учионицама крајем 2000-их и почетком 2010-их.

До 2015. године, око 80 одсто ученика у општинским средњим школама, које финансира држава, имало је појединачни приступ неком дигиталном уређају, према званичним подацима.

Обавезна употреба таблета у предшколским установама била је укључена у школски план и програм 2019. године, у склопу циљева претходне владе предвођене социјалдемократама да припреми најмлађу децу за све дигиталнији рад и приватни живот.

Али актуелна десничарска коалиција, која је дошла на власт 2022. године, одлучила је да преусмери учење у потпуно другачијем правцу.

„Ми се заправо трудимо да се решимо екрана што је више могуће“, каже Џоар Форсел, портпарол за просвету Либералне странке чији је лидер шведски министар просвете.

„У старијим генерацијама у школи можете да их користите мало више, али мислим да деца у нижим разредима не треба уопште да користе екране.“

Влада често користи слоган „фрåн скäрм тилл пäрм“, која звучи мелодично на шведском, а преводи се као „од екрана до фасцикле“.

Она тврди да часови без екрана стварају боље услове за децу да се концентришу и развију вештине писања и читања.

Од 2025. године, предшколци више нису обавезни да користе дигиталне алатке, а таблети се не дају деци млађој од две године.

Током 2026. године на снагу ће ступити забрана коришћења мобилних телефона у школама - чак и у едукативне сврхе.

Школе су већ издвојиле више од 200 милиона долара за уџбенике и приручнике за наставнике.

Нови школски програм осмишљен да спроведе учење засновано на уџбеницима ступа на снагу 2028. године.

„Читање правих књига, писање на правом папиру и бројање правим бројевима на правом папиру много је боље ако желите да деца стекну знања која су им потребна“, тврди Форсел.

Ученице у школи

Аутор фотографије, Maddy Savage

Потпис испод фотографије, Мишљења о промени опречна су међу средњошколском децом у Наки

Промена у приступу уследила је после консултација из 2023. године у којима су учествовали академски истраживачи, просветне организације, јавне агенција и општине.

„Све је већа свест о ометању које технологија доноси у учионице“, каже докторка Сисела Натли, неуронаучница повезана са Институтом Каролинска у Стокхолму, која је међу онима који су изразили забринутост због употребе дигиталних алатки.

Натли каже да ученици могу да изгубе концентрацију само гледајући шта друга деца раде на екранима.

Она указује на све већи број међународних истраживања која сугеришу да читање текстова на дигиталним уређајима може да отежа деци обраду информација, и да велика употреба екрана може чак да утиче на мождани развој код млађих ученика.

Џоар Форсел

Аутор фотографије, Liberal Arna

Потпис испод фотографије, Џоар Форсел каже да деца науче више са папира и употребом оловке

Влада се нада да ће повратак традиционалнијим методама учења помоћи да се унапреди положај Шведске на рангирању Писе - мерења главних образовних предмете Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД).

Некада земља са врхунским учинком, резултати Шведске су се стрмоглавили 2012. године.

После кратког опоравка, доживели су још један велики пад у математици и читању 2022. године.

Иако је и даље благо изнад просека за земље у ОЕЦД, Шведска је 2022. била лошија у писмености од земаља као што су Велика Британија, Америка, Данска и Финска.

Готово четвртина (24 одсто) ученика узраста од 15 или 16 година није постигла основне нивое разумевања у читању.

„Ми знамо да деца која су пролазила кроз читав школски систем уз велику употребу екрана заостају у међународним тестовима“, каже Форсел.

У извештају ОЕЦД-а о образовању у Шведској из јануара ове године, закључено је да целокупно гледано, шведски ђаци имају користи од приступа дигиталним алаткама.

Међутим, истакнуто је и да у шведским учионицама преовлађују дигитална ометања и да су нижи резултатима у тестотимам из математике последица велике употребе дигиталних уређаја на часовима једног од најважнијих школских предмета.

Деца која уопште нису користила дигиталне уређаје постигли су много боље резултате на тестовима, наглашено је.

Андреас Шлајшер, директор образовања у ОЕЦД-у, позива на опрез у вези са утврђивањем „узрока и последица“, али сугерише да је шведско претходно „екстремније“ усвајање технологије у поређењу са другим земљама вероватно утицало на резултате.

„Само је било убачено много уређаја и технологије у учионице без јасне педагошке намере, без јасно зацртаних циљева“, сматра.

Али владина стратегија повратка књигама покренула је жестоку расправу у пословним круговима.

Нови извештај трговинског удружења Шведска Едтек индустрија упозорава да аналогније образовање ризикује да не припреми довољно ученике за будуће послове.

„Свакоме су потребне основне дигиталне вештине да би ушао на тржиште рада“, тврди Џени Џепесен, извршна директорка удружења и бивша наставница.

Она се позива на скорашњи извештај ЕУ који процењује да ће 90 одсто послова ускоро захтевати дигиталне вештине.

Забринута је и за утицај на предузетништво и иновације.

Шведска је тренутно водећа европска фабрика технолошких „једнорога“ (компанија вреднованих на милијарду долара или више) у односу на број становника.

У њих спада музички стример Спотифај и Легора, платформа вештачке интелигенције за правнике.

Овај тип компанија ће се „преселити у неку другу земљу“ ако не могу да буду обучени за одговарајуће ИТ способности у Шведској, тврди Џепесен.

Џени Џепесен

Аутор фотографије, Maddy Savage

Потпис испод фотографије, Џени Џепесен је забринута због утицаја владиног потеза на дигиталне вештине младих људи

Лебди и питање нарастајуће употребе вештачке интелигенције у свету.

Шведска влада жели да средње школе почну да дају часове из прилика и ризика употребе вештачке интелигенције.

Неки критичари, међутим, сматрају да би вештачка интелигенција требало да буде део школског плана и програма за још млађу децу.

Без таквих мера, млађа деца из богатијих породица, чији ће родитељи пре моћи да им помогну да разумеју како да користе алатке вештачке интелигенције, стећи ће предност стварајући „дигитални јаз“, упозорава професорка Линеа Стенлиден, са катедре за бихејвиоралне науке на универзитету Линкопинг.

Али у шведском парламенту, Форсел инсистира да деца не треба да се подучавају вештачкој интелигенцији пре него што овладају другим основним вештинама.

Одбацује тврде да ће традиционалнији приступ владе образовању проширити неједнакост.

„Оно што је потребно јесте омогућити деци прилике које им неједнакост одузима, а то можете да учините ако им обезбедите одговарајуће образовање“, каже он.

Међутим, Џепесен, извршна директорка шведског ЕдТека, тврди да је то „популистички“ став.

Она каже да владин нагласак на дихотомији дигиталне против аналогних учионица скреће пажњу са других фактора који потенцијално утичу на резултате.

У то спада неједнака дистрибуција едукативних ресурса и вештине подучавања, истакнутих у мартовском извештају Шведске образовне агенције.

У Наки, ставови међу ученицима завршне године такође су подељени.

„Интернет је на неки начин обузео млађе генерације и приметио сам да лакше губе пажњу“, каже Алексис (18).

Не жели да њени млађа браћа и сестре користе дигиталне алатке у школи као досадашње генерације.

Али други, као што је 19-годишња Џасмин, потпуно су за дигиталну едукацију, чак и за децу у основној школи.

„Усредсредимо се више на компјутере. Ако желимо да будемо реални, читав свет користи компјутере.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk