Povratak olovci i papiru: Švedske škole ograničavaju digitalno učenje

Švedska vlada preporučuje povratak knjigama, papiru i olovci u učionicama kako bi popravila opadanje nivoa pismenosti.

Ali ova odluka izazvala je kritike tehnoloških kompanija, nekih prosvetara i naučnika, koji veruju da bi to moglo da utiče na potencijal učenika za zapošljavanje i čak naškodi privredi ove nordijske zemlje.

U srednjoj školi u Naki, nadomak Stokholma, učenici završne godine raspakuju laptopove iz torbi.

Kažu da ih sada koriste ređe pre nekoliko godina.

„Sada često odlazim kući iz škole sa novim knjigama i papirima“, kaže 18-godišnja Sofi.

Jedan profesor je „počeo da štampa sve tekstove koje koristimo tokom časa“, dodaje.

Platforma digitalnog učenja na časovima matematike zamenjena je za učenje isključivo iz udžbenika.

To je slika koja je u suprotnosti sa reputacijom Švedske kao jedne od tehnički najumešnijih društava u Evropi, zahvaljujući visokom nivou digitalnih veština i cvetajućoj tehnološkoj start-ap sceni.

Laptopovi su postali uobičajeni u švedskim učionicama krajem 2000-ih i početkom 2010-ih.

Do 2015. godine, oko 80 odsto učenika u opštinskim srednjim školama, koje finansira država, imalo je pojedinačni pristup nekom digitalnom uređaju, prema zvaničnim podacima.

Obavezna upotreba tableta u predškolskim ustanovama bila je uključena u školski plan i program 2019. godine, u sklopu ciljeva prethodne vlade predvođene socijaldemokratama da pripremi najmlađu decu za sve digitalniji rad i privatni život.

Ali aktuelna desničarska koalicija, koja je došla na vlast 2022. godine, odlučila je da preusmeri učenje u potpuno drugačijem pravcu.

„Mi se zapravo trudimo da se rešimo ekrana što je više moguće“, kaže Džoar Forsel, portparol za prosvetu Liberalne stranke čiji je lider švedski ministar prosvete.

„U starijim generacijama u školi možete da ih koristite malo više, ali mislim da deca u nižim razredima ne treba uopšte da koriste ekrane.“

Vlada često koristi slogan „från skärm till pärm“, koja zvuči melodično na švedskom, a prevodi se kao „od ekrana do fascikle“.

Ona tvrdi da časovi bez ekrana stvaraju bolje uslove za decu da se koncentrišu i razviju veštine pisanja i čitanja.

Od 2025. godine, predškolci više nisu obavezni da koriste digitalne alatke, a tableti se ne daju deci mlađoj od dve godine.

Tokom 2026. godine na snagu će stupiti zabrana korišćenja mobilnih telefona u školama - čak i u edukativne svrhe.

Škole su već izdvojile više od 200 miliona dolara za udžbenike i priručnike za nastavnike.

Novi školski program osmišljen da sprovede učenje zasnovano na udžbenicima stupa na snagu 2028. godine.

„Čitanje pravih knjiga, pisanje na pravom papiru i brojanje pravim brojevima na pravom papiru mnogo je bolje ako želite da deca steknu znanja koja su im potrebna“, tvrdi Forsel.

Promena u pristupu usledila je posle konsultacija iz 2023. godine u kojima su učestvovali akademski istraživači, prosvetne organizacije, javne agencija i opštine.

„Sve je veća svest o ometanju koje tehnologija donosi u učionice“, kaže doktorka Sisela Natli, neuronaučnica povezana sa Institutom Karolinska u Stokholmu, koja je među onima koji su izrazili zabrinutost zbog upotrebe digitalnih alatki.

Natli kaže da učenici mogu da izgube koncentraciju samo gledajući šta druga deca rade na ekranima.

Ona ukazuje na sve veći broj međunarodnih istraživanja koja sugerišu da čitanje tekstova na digitalnim uređajima može da oteža deci obradu informacija, i da velika upotreba ekrana može čak da utiče na moždani razvoj kod mlađih učenika.

Vlada se nada da će povratak tradicionalnijim metodama učenja pomoći da se unapredi položaj Švedske na rangiranju Pise - merenja glavnih obrazovnih predmete Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Nekada zemlja sa vrhunskim učinkom, rezultati Švedske su se strmoglavili 2012. godine.

Posle kratkog oporavka, doživeli su još jedan veliki pad u matematici i čitanju 2022. godine.

Iako je i dalje blago iznad proseka za zemlje u OECD, Švedska je 2022. bila lošija u pismenosti od zemalja kao što su Velika Britanija, Amerika, Danska i Finska.

Gotovo četvrtina (24 odsto) učenika uzrasta od 15 ili 16 godina nije postigla osnovne nivoe razumevanja u čitanju.

„Mi znamo da deca koja su prolazila kroz čitav školski sistem uz veliku upotrebu ekrana zaostaju u međunarodnim testovima“, kaže Forsel.

U izveštaju OECD-a o obrazovanju u Švedskoj iz januara ove godine, zaključeno je da celokupno gledano, švedski đaci imaju koristi od pristupa digitalnim alatkama.

Međutim, istaknuto je i da u švedskim učionicama preovlađuju digitalna ometanja i da su niži rezultatima u testotimam iz matematike posledica velike upotrebe digitalnih uređaja na časovima jednog od najvažnijih školskih predmeta.

Deca koja uopšte nisu koristila digitalne uređaje postigli su mnogo bolje rezultate na testovima, naglašeno je.

Andreas Šlajšer, direktor obrazovanja u OECD-u, poziva na oprez u vezi sa utvrđivanjem „uzroka i posledica“, ali sugeriše da je švedsko prethodno „ekstremnije“ usvajanje tehnologije u poređenju sa drugim zemljama verovatno uticalo na rezultate.

„Samo je bilo ubačeno mnogo uređaja i tehnologije u učionice bez jasne pedagoške namere, bez jasno zacrtanih ciljeva“, smatra.

Ali vladina strategija povratka knjigama pokrenula je žestoku raspravu u poslovnim krugovima.

Novi izveštaj trgovinskog udruženja Švedska Edtek industrija upozorava da analognije obrazovanje rizikuje da ne pripremi dovoljno učenike za buduće poslove.

„Svakome su potrebne osnovne digitalne veštine da bi ušao na tržište rada“, tvrdi Dženi Džepesen, izvršna direktorka udruženja i bivša nastavnica.

Ona se poziva na skorašnji izveštaj EU koji procenjuje da će 90 odsto poslova uskoro zahtevati digitalne veštine.

Zabrinuta je i za uticaj na preduzetništvo i inovacije.

Švedska je trenutno vodeća evropska fabrika tehnoloških „jednoroga“ (kompanija vrednovanih na milijardu dolara ili više) u odnosu na broj stanovnika.

U njih spada muzički strimer Spotifaj i Legora, platforma veštačke inteligencije za pravnike.

Ovaj tip kompanija će se „preseliti u neku drugu zemlju“ ako ne mogu da budu obučeni za odgovarajuće IT sposobnosti u Švedskoj, tvrdi Džepesen.

Lebdi i pitanje narastajuće upotrebe veštačke inteligencije u svetu.

Švedska vlada želi da srednje škole počnu da daju časove iz prilika i rizika upotrebe veštačke inteligencije.

Neki kritičari, međutim, smatraju da bi veštačka inteligencija trebalo da bude deo školskog plana i programa za još mlađu decu.

Bez takvih mera, mlađa deca iz bogatijih porodica, čiji će roditelji pre moći da im pomognu da razumeju kako da koriste alatke veštačke inteligencije, steći će prednost stvarajući „digitalni jaz“, upozorava profesorka Linea Stenliden, sa katedre za bihejvioralne nauke na univerzitetu Linkoping.

Ali u švedskom parlamentu, Forsel insistira da deca ne treba da se podučavaju veštačkoj inteligenciji pre nego što ovladaju drugim osnovnim veštinama.

Odbacuje tvrde da će tradicionalniji pristup vlade obrazovanju proširiti nejednakost.

„Ono što je potrebno jeste omogućiti deci prilike koje im nejednakost oduzima, a to možete da učinite ako im obezbedite odgovarajuće obrazovanje“, kaže on.

Međutim, Džepesen, izvršna direktorka švedskog EdTeka, tvrdi da je to „populistički“ stav.

Ona kaže da vladin naglasak na dihotomiji digitalne protiv analognih učionica skreće pažnju sa drugih faktora koji potencijalno utiču na rezultate.

U to spada nejednaka distribucija edukativnih resursa i veštine podučavanja, istaknutih u martovskom izveštaju Švedske obrazovne agencije.

U Naki, stavovi među učenicima završne godine takođe su podeljeni.

„Internet je na neki način obuzeo mlađe generacije i primetio sam da lakše gube pažnju“, kaže Aleksis (18).

Ne želi da njeni mlađa braća i sestre koriste digitalne alatke u školi kao dosadašnje generacije.

Ali drugi, kao što je 19-godišnja Džasmin, potpuno su za digitalnu edukaciju, čak i za decu u osnovnoj školi.

„Usredsredimo se više na kompjutere. Ako želimo da budemo realni, čitav svet koristi kompjutere.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk