Три сценарија за копнене операције Америке у Ирану, сваки је високоризичан

Сједињене Америчке Државе (САД) гомилају снаге за брзо реаговање у региону Персијског залива док се ишчекује најављена копнена акција у Ирану.

ЦБС Њуз, амерички партнер ББЦ-ја, јавио је да су у регион Блиског истока пристигле специјалне америчке снаге - морнаричке фоке и војни ренџери.

На путу ка Блиском истоку су 11. експедициона јединица маринаца и јединице 82. ваздушно-десантне дивизије.

Процењује се да ће у региону Персијског залива бити најмање 8.000 додатних војника, од чега око 2.500 маринаца и три до четири хиљаде припадника ваздушно-десантних јединица, објавио је Ројтерс, позивајући се на неименоване изворе.

За разлику од вец́ распоређених у региону, ове јединице су намењене за употребу у копненим операцијама.

Америка и Израел су се до сада уздржавали од великих копнених операција на иранској територији.

Према коментаторима, ове снаге би могле да буду употребљене у три могућа сценарија: деблокирање Ормуског мореуза, заузимање острва Карг или узимање иранског обогац́еног уранијума, који би могао да буде коришц́ен у развоју нуклеарног оружја.

На основу примера америчке операције у Венецуели и заробљавања досадашњег председника Николаса Мадура, може се претпоставити да се припрема темељна операција десантних напада у којима ће ризик, ако је могуће, бити сведен на минимум.

Распоређивање резервних снага указује на потребу за проширењем америчких војних опција у региону.

То може да укаже да се сукоб развија мимо почетних планова.

Док САД гомилају војску на Блиском истоку, шеф Беле куће Доналд Трамп поручује Великој Британији и другим земљама да „иду по њихову нафту“ у Ормуском мореузу који од почетка рата Иран ефикасно блокира.

„Морац́ете да почнете да учите како да се борите за себе, САД више нец́е бити ту да вам помогну, баш као што нисте ни ви били ту за нас“, написао је Трамп на његовој платформи Истина (Truth Social).

Ормуски мореуз

Одмах по почетку америчко-израелских ваздушних удара 28. фебруара, Иран је почео блокаду Ормуског мореуза, уског морског канала кроз који пролази 20 одсто целокупне светске нафте и велике количине течног природног гаса.

Ирану није тешко да то оствари.

Мореуз контролише са обале, али користи и противбродске мине и беспилотне чамце.

Многи трговачки бродови, међу којима и супертанкери, за сада не могу да прођу кроз мореуз.

Водец́е осигуравајуц́е компаније су процениле да је ризик од проласка брода кроз најважнији пловни пут на свету превелик.

Значајно су пооштриле услове и нагло повец́але трошкове осигурања, што је зе многе власнике бродова финансијски неприхватљиво.

Трамп је од Ирана тражио да отвори мореуз до 6. априла, претец́и интензивирањем бомбардовања, пре свега енергетских постројења.

Ако Иран одбије да се повинује захтеву, што се сада дешава, Америка би могла да искористи снаге распоређене у региону да покушају да одблокирају мореуз.

Морска тврђава

Блокада Ормуског мореуза се заснива на ланцу острва која су и у том теснацу и близу његовог западног улаза.

Пре свега, то су Абу Муса, Велики и Мали Тунб - три острва у западном делу мореуза, преко којих се блокира улаз у мореуз из Персијског залива.

Око ових острва се територијално споре Иран и Уједињени Арапски Емирати.

На овим острвима су аеродром и разни војни положаји, међу којима противваздушна одбрана и ракетни систем који могу да погоде циљеве на копну и води.

Најважније острво у мореузу је Кешм, највец́е у Персијском заливу.

Простире се дуж иранске обале на више од сто километара и служи као природно морско утврђење које контролише мореуз.

У близини је још неколико острва која се користе за контролу мореуза - Ларак, Хормуз и Хенгам.

Сва острва су опремљена системима за прац́ење, ракетним положајима, међу којима су подземни ракетни бункери, и склоништа за конвенционалне и беспилотне чамце.

Стога, да би се мореуз силом одблокирао силом, најмање што ће бити потребно је заузимање сваког од ових острва.

Али ако је Иран блокаду мореуза посматрао као једну од одбрамбених стратегију, онда је веома вероватно да је припремао ова острва за одбрану.

Главни нафтни терминал

Други могући сценарио је заузимање острва Карг.

Чак 90 процената иранске трговине нафтом, главног извора прихода режима у Техерану, пролази кроз ово острво.

Ако би Техеран био одсечен од овог терминала, били би му смањени приходи од нафте и, последично, смањило би финансирање скупих војних програма, пре свега ракетних и нуклеарних.

Али таква ескалација би изазвала ударе одмазде на важне циљеве у Персијском заливу, а верује се да је Иран до сада избегавао нападе на многе економски важне циљеве у региону.

Надаље, ако би инфраструктура на Каргу била уништена, то би могло да омета будућу владу, која би дошла уместо садашњег режима и која би била наклоњена Америци, у привредном развоју земље.

Америчко заузимање Карга делује логично - то би Техерану одсекло економску руку.

Америка је већ извела неколико удара на острво, али се верује да су њихове мете биле само војни положаји и системи.

Међу њима је био и аеродром - његово заузимање би био кључни циљ у случају амфибијске операције, јер би, пошто би био обновљен, омогуц́ило ваздушни превоз додатних снага.

Погледајте видео о острву Карг

Острва

Заузимање малих острва у близини велике обале обично има смисла, посебно ако се планира накнадно искрцавање на копно.

Острва, попут непотопљивих бродова, могу да покривају обалу, пружајуц́и противваздушну одбрану и подршку одбрамбеним положајима, и стога је њихово заузимање пре великог искрцавања логична тактика.

Међутим, без даљег напредовања, војници који би се домогли острва могли би да постану идеалне мете за гађање са копна.

Ако је острво у домету топовске артиљерије, постаје још опасније, јер је артиљеријске гранате теже пресрести него ракете.

Искрцавање на острва је предуслов за нека даља дејства на копну, али Американцима очигледно недостају снаге за то.

Узимање уранијума

Ове снаге би могле да буду довољне за операцију узимања иранских залиха обогац́еног уранијума складиштених у објектима у Исфахану и Натанзу.

Током дванаестодневног рата Израела и Ирана прошлог лета, Америка је гађала ова постројења моћним бомбама „разбијачицама бункера".

Трамп је тада рекао да су иранска нуклеарна постројења „уништена".

Израелски Канал 12 раније је известио да у замену за укидање санкција, Вашингтон захтева од Техерана, између осталог, да уништи сопствени нуклеарни потенцијал, међу којима и три кључна објекта у Натанзу, Исфахану и Фордову, као и да преда обогац́ени уранијум МААЕ.

Позивајуц́и се на америчке званичнике, Волстрит џорнал је објавио да Трамп разматра војну операцију за узимање уранијума и да би тако сложена акција вероватно захтевала присуство америчких војника у Ирану неколико дана или дуже.

Пре прошлогодишње операције, веровало се да Иран има више од 400 килограма високо обогац́еног уранијума са садржајем од 60 одсто и скоро 200 килограма са садржајем од 20 одсто, који се лако прерађује у уранијум оружја са садржајем од 90 процената, објавио је вашингтонски лист.

Тешко је рец́и где се тачно налази и у каквом је стању.

Израелски војни стручњак Давид Генделман раније је писао да је ово прилично сложена и велика операција.

„Ако Иранци чувају [складишта уранијума] како треба и имају добру контролу над подручјем, онда ц́е бити потребни удари који потпуно елиминишу противваздушну одбрану и безбедност, аеродром на неком пољу (импровизовани), моц́на стална ваздушна покривеност, сопствено копнено обезбеђење, инжењерска опрема - ако тамо заиста треба много ископавања, и саме специјалне снаге, које ц́е ући у руднике", написао је.

Ови материјали, приметио је овај стручњак, не представљају опасност од зрачења за људе, јер се уранијум не складишти у чистом облику, вец́ као једињење - хексафлуорид.

„Уранијум хексафлуорид је веома отрован и хемијски активан, па је потребна опрема за хемијску заштиту и пажљиво руковање контејнерима, али практично нема опасности од зрачења; чак је и обогац́ени уранијум веома мало радиоактиван“, написао је Дејвид Генделман.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk