'ЕУ треба да организује референдум о чланству земаља Балкана': Бивши председник Словеније за ББЦ

На последњи спрат једне од највиших зграда у центру Љубљане, Борут Пахор сместио је канцеларије сопствене организације „Пријатељи Западног Балкана".

Некадашњи председник, премијер, председник Скупштине Словеније и посланик у Европском парламенту данас каже да је „у приватном сектору".

„Можда баш зато што сам био дуго у политици, уживам што сам изван ње.

„Врло је важно, када завршите неки пројекат: 32 године у политици, девет победа, да имате лично задовољство, а не носталгију да бисте се вратили", каже у разговору за ББЦ на српском.

Ипак, није далеко од Западног Балкана, региона који је обележио и његову политичку каријеру.

Пре 12 година био је један од оснивача процеса Брдо-Бриони, сусрета председника држава Западног Балкана и Европске уније (ЕУ) којим се тежило приближавању чланству у ЕУ.

„У том тренутку, био је то јединствени политички пројекат који је окупио све за истим столом.

„Идеја о чланству у ЕУ је на почетку можда била и помало романтична, али данас нажалост више није толико кредибилна."

И не само да ниједна земља није постала чланица ЕУ у последњих 12 година, већ је и овогодишњи сусрет иницијативе Брдо-Бриони отказан.

Зоран Милановић, хрватски председник и домаћин овогодишњег самита, отказао је окупљање лидера у Хрватској јер су изјаве председника Србије Александра Вучића „у потпуној супротности са циљем Процеса Брдо-Бриони, нарушавају међудржавне односе и угрожавају мир и стабилност на подручју југоисточне Европе“, саопштено је из Милановићевог кабинета.

Референдум 2028.

Словенија, некадашња југословенска република, у ЕУ ушла је 2004. године са Пахором на челу парламента, да би 2013. године то успело и Хрватској.

Остале земље Западног Балкана од тада веома споро напредују ка чланству, а Борут Пахор примећује одговорност на обе стране те клацкалице.

„У Бриселу, чак и сада када је важан геополитички моменат, нема воље да се тај тренутак узме као инспирација за нешто боље.

„У региону, мање-више ниједна држава не прави велика постигнућа у придруживању и усклађивању са европским стандардима."

Због тога нема дилеме да амбициозни планови Црне Горе о чланству у Унији 2028. године или Албаније годину дана касније представљају само покушај да се покаже да процес приступања није мртав.

„Свима је јасно да Црна Гора и Албанија нису направиле неки посебан напредак, већ је у Бриселу донета политичка одлука да је то довољно.

„Иако је процес проширења технички процес, одлука о проширењу је увек политичка."

Кад је већ на терену политике, Пахор би се заложио за још амбициознију игру из центра Европе.

„Брисел би могао да каже, ако би се понашао као велесила, да ће 2028. године бити референдум у свим земљама, па ко гласа за улазак у ЕУ - ући ће.

„То би било тешко за Брисел да прихвати и без промена у Бриселу, а могуће да би до компромиса било лакше доћи ако би нове државе ушле без одређених елемената, попут права вета или позиције комесара, на одређено време."

Иако овај његов предлог помало личи на недавно отворено писмо Александра Вучића и Едија Раме, председника Србије и премијера Албаније, у коме наводе да су спремни да прихвате одређене сегменте чланства у Унији у замену за брже процедуре пријема, Пахор тврди да се није консултовао са њима о овој идеји.

„На крају, то се највероватније неће десити јер ЕУ није суперсила попут САД или Русије, па да сада одлучи да уђе на Балкан као највећа снага", закључује он.

О Србији, Црној Гори, али не и о Јанковићу

На опаску да истовремена прилика за улазак свим земљама Западног Балкана не би била фер према онима који напредују брже, док у Србији демократски стандарди рапидно опадају, а усклађеност са европским вредностима је све мања, Пахор каже да је то само део проблема.

„Док год Србија остане ван процеса, чак и ако сви уђу осим Србије, то би значило и за друге земље да је Балкан мање сигуран.

„Питање Србије важно је и због имплицитног утицаја Русије или Кине јер Москва није завршила са сопственом геополитиком у Украјини, Грузији или Молдавији, иако не тврдим да ће политику даље имплементирати војском."

Пахор каже да пажљиво прати друштвену кризу у Србији, где власти на притисак опозиционих студентских група и захтева за изборе одговарају повишеном репресијом, и тврди да и даље види капацитет за европски пут.

„Оно што српским властима није најјасније је да ли ће коначно опредељивање за пут ка Европи, које би неминовно донело проблеме са Русијом, Кином и напуштање политике четири стуба, заиста и довести земљу у Брисел, у шта мислим да ни у Бриселу нису сигурни.

„Такво зелено светло би променило ствари на боље и на унутрашњем плану јер власти сада користе неизвесност у европском путу, па су и многи демократски стандарди ослабили."

Супротна слика стиже из Подгорице, где се преостала преговарачка поглавља убрзано затварају.

Ипак, наизглед идиличан процес за Пахора има и наличје.

„Словеначко искуство било је апсолутни национални консензус о уласку у ЕУ и НАТО свих политичких партија, па сам ја, као тадашњи председник парламента, одмах стављао на дневни ред све што је у вези са придруживањем.

„Црна Гора то нема, а мени се чини и да нема озбиљности у доношењу реформи, да постоји страх да се процес придруживања не искористи за парцијалне циљеве, али и да не дође до политичких интервенција из Србије које би утицале да се држава реформише према српским уверењима."

Између те две слике европских интеграција Балкана налази се једна Пахорова сународница.

Марта Кос, као европска комесарка за проширење, готово у истој седмици указује на неправилности на локалним изборима у Србији и радосно се снима са црногорским властима.

„Када је ступила на функцију, највећа промена коју је комесарка Кос најавила било је чланство у ЕУ једне или две нове државе до краја њеног мандата, дајући тиме легитимитет и кредибилност политици проширења.

„Ја бих свакако желео да посматрам ствари амбициозније - за интересе и ЕУ, и региона."

Ипак, Борут Пахор далеко је мање амбициозан у коментару ангажмана још неких његових сународника на Балкану.

Када сам га упитао шта мисли о идеји да Зоран Јанковић, дугогодишњи градоначелник Љубљане, преузме неку функцију у Србији Александра Вучића, што је председник Србије и јавно саопштио као сопствену жељу, Пахор без премишљања одговара:

„Нећу Вам ништа рећи у вези с тим.

„Следеће питање?"

Од посредника до пиџаме

Осим што је из политичке пензије основао организацију „Пријатељи Западног Балкана" која окупља европске и балканске политичаре и државнике, Борут Пахор је пре две године отворено говорио о још једној сопственој идеји.

У априлу 2024, без устезања је саопштио да жели да наследи Мирослава Лајчака на месту посредника Европске уније у дијалогу Београда и Приштине.

„Између Косова и Србије постоји велико неповерење и на томе се није радило ни на једној од страна, па сам зато и поднео кандидатуру.

„Чинило ми се да Брисел није схватио осетљивост односа, али да би се ипак могло нешто учинити на поверењу, следећем нивоу дијалога - малим, али и великим, симболичним и стварним корацима."

Упркос подршци словеначког премијера Роберта Голоба и бројних дипломата и политичара са којима је деценијама сарађивао, идеја се суочила са изазовима већ на представљању у европским престоницама.

„Видео сам како су европске земље подељене по питању Балкана, разлике у анализи политике, економије и геополитике биле су енормне, па сам помислио сам 'ух, ово ће бити јако тешко, али баш због тога и треба да се бавим тиме'.

„Ипак, Брисел је цео процес избора одлагао, па сам ја одустао и нисам ни формално поднео кандидатуру."

Улога европског посредника додељена је Питеру Соренсену, данском дипломати са балканским искуством.

„Он је сјајан дипломата и ради оно што може да ради, а порука је и била да је он дипломата, а не политичар и да му велике ствари нису у надлежности.

„Пахор би можда ишао рискантним путем и зато није био добар, па су се определили за сигуран пут - ја бих ишао рискантније."

Ризик није стран Пахору ни у подухватима ван политике.

Био му је то и један од мотива да на сопственом Instagram профилу објави необичну фото сесију као оглас за продају пиџама и тако изазове бројне коментаре, не само у Словенији.

Са задовољством каже да је окружен новом генерацијом младих људи и да му је главна преокупација монетизација друштвених мрежа - питање како зарадити од садржаја који се објављују на овим каналима, о чему саветује компаније и појединце.

Каже да често путује и учествује на скуповима у Кини, коју покушава да боље разуме, а у Љубљани шефује одељењем на Новом универзитету.

Иако га у тренутку разговора мучи типична мартовска прехлада, овај 62-годишњак уопште не изгледа као типичан пензионер - па ни политички.

„Спорт ми је, уз рад, највећа инспирација.

„Као председник државе нисам толико радио викендом, а сад морам сваке суботе и недеље јер је у приватном сектору већином тако да са више рада - више зарађујете", каже Пахор, спремно наводећи листу маратона на којима овог пролећа намерава да учествује.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk