Ко је Владан Ђокић, ректор Београдског универзитета

Попут млађаног бунтовника, седи човек у оделу, са краватом, на мегафон говори окупљенима о „обрачуну власти са слободом мишљења".

Тај човек на тераси је Владан Ђокић, руководилац најважније институције у високом образовању Београда.

Обраћа се на протесту пошто је полиција ушла и сатима претресала зграду Ректората у Капетан Мишином здању, уз образложење да тако наставља истрагу о смрти студенткиње оближњег Филозофског факултета неколико дана раније.

„Можда се не зна ко ће бити премијер, али се зна ко ће бити председник", писало је на више налога студената у блокади на друштвеним мрежама испод фотографије ректора Ђокића подигнуте руке и чврсто стиснуте песнице.

Пре мање од пет година, Ђокић је именован за ректора Београдског универзитета (БУ), а током досадашњег мандата прошао је пут од оспораваног до, у очима многих у академској заједници, бране између власти и студената.

„Нисам на саслушању", одговорио је Ани Брнабић, председници Скупштине Србије и високој званичници владајуће Српске напредне странке (СНС), на седници парламентарног Одбора за високо образовање, хитно сазваној управо по њеном налогу.

Желела је, тврди, да чује од ректора и декана разних факултета какво је стање у тим образовним установама после студентских протеста и блокада њиховог рада, изазваних трагедијом у Новом Саду 1. новембра 2024.

Од почетка, 63-годишњи Ђокић је подржавао студентске блокаде, а представници власти су, или директно или преко блиских медија, покушавали да га дискредитују.

И пре именовања за ректора БУ, критичари су његово име везивали за изградњу луксузног насеља Београд на води у центру српске престонице.

Ђокић, некадашњи декан Архитектонског факултета у Београду у три мандата, постао је ректор 2021. наследивши Иванку Поповић на том месту.

На седници Савета универзитета, у којем и власт има представнике, добио је више гласова од дотадашње ректорке Поповић.

Противници су му спочитавали да је близак СНС-у, што је он негирао.

Ђокић, који је магистрирао у Лос Анђелесу, а докторирао у Београду, поново је изабран за ректора 2024, када је био једини кандидат.

„Мој утисак је да се ректор прилично добро поставио у односима између Сената и Владе.

„То је доста тешко и када се погледа тај аспект његовог управљања универзитетом чини ми се да се поставио коректно, трудио се да штити универзитет и мислим да је то један од разлога зашто је једини кандидат", рекао је тада Владимир Поповић, декан Машинског факултета за Данас.

Седам година пре првог избора за ректора, био је члан радне групе о нацрту плана за луксузно насеље Београд на води.

То насеље на обали реке Саве, и данас у изградњи, на којем је инсистирао председник Србије Александар Вучић, изазивало је и изазива бројне критике опозиције и неких стручњака.

Иако је Ђокић био члан поменуте радне групе, није био на седници када је дато зелено светло за почетак градње Београда на води, писао је БИРН.

Погледајте протест испред Ректората БУ због уласка полиције у зграду

Контроверзан избор за ректора

„Требало би да се навикнемо да избори подразумевају више кандидата и истинску могућност бирања, ваљда је управо то демократија“, рекао је Ђокић током предизборне утакмице за руководиоца Београдског универзитета.

Ректор се бира на седници Савета универзитета, органа са 41 чланом, међу којима 12 именује влада, а шест Студентски парламент Универзитета.

У време избора Ђокића, представник државе је био тадашњи градоначелник Београда Зоран Радојичић, а међу члановима су била и двојица функционера СНС - бивши декан Математичког факултета и некадашњи министар културе.

Група професора БУ оптужила је бившег министра просвете Младена Шарчевића да је лобирао за Ђокића, известио је тада београдски дневни лист Блиц.

Шарчевић, у то време специјални саветник премијерке и председника за реформу образовања и науке, одбацио је оптужбе, али је рекао да би „више волео да Ђокић буде ректор јер сматра да би реформе образовања тада биле успешније".

Шарчевићеву изјаву критиковала је тада Србијанка Турајлић, некадашња професорка Електро-техничког факултета у Београду, која је преминула 2022. године.

„Шарчевић је последњи човек који доноси такве одлуке, немојмо му давати значај који не заслужује.

„Он је одиграо ту игру за рачун онога ко у овој земљи доноси све одлуке, а то је Александар Вучић", говорила је.

„Можемо само да гледамо како једна универзитетска заједница умире и да се надамо да ће се аутономија (универзитета) вратити, када и како не знам", изјавила је тада.

Неки су критиковали и начин кандидовања за избор ректора.

Предложило га је четворо професора Архтектонског факултета, а не већа одсека како је и сам Ђокић претходно апеловао да се учини, писао је БИРН.

Власт је помогла да буде изабран, а он је тада био „непријатно и непримерено улизички расположен према председнику Александру Вучићу“, говорила је Ана Брнабић.

„Аутономија Универзитета" је једна од главних тема откако су студентске групе покренуле блокаде факултета широм Србије, а власт покушавала да се са тим избори и на разне начине притискала управе факултета.

Управо је аутономију Универзитета поменуо ректор Ђокић испред Ректората у Београду 31. марта 2026. на протесту због полицијске истраге у тој згради.

Полиција је ушла „без претходне најаве, без јасног правног образложења, без поштовања аутономије најстарије и најугледније образовне институције у Србији", поручио је Ђокић са терасе Ректората.

„Универзитет у Београду у потпуности поштује владавину права. Подржавамо сваку закониту истрагу.

„Али оно што се данас десило нема везе са истрагом. Имало је везе са застрашивањем", рекао је Ђокић са балкона.

Убрзо је добио одговор из врха власти.

Ђокић је одржао чист политички говор, поручио је Милош Вучевић, председник СНС-а.

Подршку студентима, Ђокић је поновио и на седници скупштинског Одбора за образовање заказаној поводом смрти студенткиње Филозофског факултета у Београду.

Због сврставања на страну студената су представници власти више пута у претходних годину и више дана тражили његово повлачење са функције ректора.

Очас посла бих га сменио да имам надлежност, изјавио је једном приликом министар просвете Дејан Вук Станковић.

Због помињања да би могао да буде на студентској листи за следеће парламентарне изборе, Вучић је више пута врло негативно говорио о Ђокићу.

„Ја не мислим да је он организовао блокаде, он је потрчко, један пијун, нико и ништа.

„Питање је што није реаговало надлежно тужилаштво? Је л' то кршење Закона о високом образовању? Што надлежно тужилаштво ћути (о ректору Ђокићу)?", рекао је Вучић за једну телевизију блиску властима.

Овај и неке друге нападе, Ђокић није коментарисао.

Члан руководства ФК Црвена звезда

Од 2017. до 2021. Ђокић је био је члан Скупштине Фудбалског клуба Црвена звезда, једног од два највећа у Србији и на Балкану.

„Имам само речи хвале за ову управу, мислим да је председник Светозар Мијаиловић стварно неко ко плени и снагом и добротом и повезује све конце у клубу...", рекао је Ђокић у емисији Звезда је живот клупског телевизијског канала 2021. године.

Било је то исте године када ће први пут бити изабран за ректора.

„(Звездан) Терзић као директор, у домену који се тиче свега везаног за играчки кадар, финансије, и инфраструктуру, такође ради један невероватно добар посао.

„И мислим да је тандем њих двојице (Мијаиловића и Терзића) изузетан, тандем који Звезду држи на окупу", рекао је тада Ђокић.

У истој емисији је рекао да „децу треба пустити да се у животу определе и раде шта мисле да треба да раде, али за Звезду мора да се навија".

Професорка Турајлић тада је критиковала Ђокића.

„Знамо да је члан управе Црвене звезде, а ако узмете у обзир стање у нашем фудбалу, чланство говори да сте блиски са најагилнијим навијачима Црвене звезде, а то не говори нешто добро о етици те личности.

„Знамо да се бавио урбанизмом и да није имао примедбе ни на Београд на води ни на споменике. Или је неквалификован за то или то ради за рачун власти.

„То га дисквалификује за било какав посао, а посебно за ректора", говорила је Турајлић 2021.

Подршку Ђокићу пружили су 1. априла 2026. Академски пленум и Просвета уз студенте, који окупљају универзитетске професоре и наставнике у основним и средњим школама у Војводини.

Универзитети морају остати место слободне мисли, критичког духа и истине, саопштили су.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk