'Носталгија и слобода': Одрасли који воле дечију књижевност

Када сам се први пут сусрела са причом о риђокосој девојчици која сама живи у Вилевилекули, још увек нисам знала да читам.

Нешто више од 20 година касније, роман Пипи Дуга Чарапа још је у првих пет на листи мојих омиљених књига - иако је можда требало да прерастем авантуре деветогодишње девојчице.

Чини се да нисам једина, многи одрасли на друштвеним мрежама деле утиске о томе зашто воле дечије књиге.

„Мислим да књижевност за децу има посебну врсту слободе", каже Катарина Албијанић, чији је омиљени роман Алиса у земљи чуда Луиса Керола.

Ову књигу, у којој девојчица Алиса пратећи белог зеца, упада у необичан свет у коме се правила стално мењају, први пут је читала као тинејџерка, али јој се изнова враћа и данас.

„Не постоји узраст за такве приче. Сваки пут у њима пронађем нешто ново", објашњава она.

„И даље бих се обрадовала као дете када бих је поново узела у руке, иако знам шта ме чека", додаје.

У књижевности намењеној деци израз је често једноставнији и прилагођен узрасту, јер деца немају исто искуство, нити потпуно развијене моделе мишљења као одрасли, каже Милан Алексић, професор на Филолошком факултету у Београду.

„Аутори који се њоме баве врло често граде више нивоа значења.

„На површинском плану налазе се приче и симболи доступни најмлађима, док се у дубљим слојевима откривају значења намењена одраслим читаоцима", објашњава он за ББЦ на српском.

Погледајте: Љубивоје Ршумовић саветује родитеље - не прекидајте децу у игри

Пријатна носталгија

Начин на који се бришу границе између стварности и маште у Кероловој Алиси посебно се допада Катарини.

„Та креативност је невероватна - када Алиса почне да пада кроз рупу у други свет и слова на папиру графички изгледају као да падају.

„То ме одушевљава", објашњава она.

Катарина и даље чита дечију поезију.

„Мој омиљени песник је Љубивоје Ршумовић.

„Једну његову књигу песама моја мама је добила у породилишту кад ме је родила и та књига је и даље са мном, често јој се враћам, помало носталгично", каже риђокоса девојка.

Поновно читање књига које смо волели доводи се у вези са трендом умирујућег читања - цомфорт реадинг.

Врац́ање познатој, често носталгичној литератури пружа емоционалну утеху и осец́ај смирености, посебно током стресних времена, пише у раду Маргарет Нојер, научнице са Државног универзитета у Ричмонду, Вирџинији.

Наставница француског Наташа Петровић признаје да је њена љубав према дечијој књижевности повезана са носталгијом.

„Реч је о срећној носталгији која пружа осећај сигурности и даје утисак бега од стварности, која се може бити тежа за одрасле.

„Читање прича уз које смо одрасли враћа нас у период безбрижности и младалачке сигурности", објашњава она за ББЦ на српском.

Она воли да чита француске народне бајке и адаптације класичних романа у стиховима, прилагођене деци.

„Јер, све је често врло поједностављено - јасан језик, једноставна структура приче, препознатљиви ликови.

„Чак читам и Библију за децу", каже Петровић.

Једноставније и искреније

Омиљена књига Александра Лакићевића (27) је Мали принц.

„Први пут сам је читао као дете, баба ме је стално подстицала да читам и већ тада ми се много свидела", каже младић из Београда за ББЦ на српском.

Мали принц је роман француског писца Антоана де Сент Егзиперија, написан је 1943.

То је прича о пилоту, чији је авион пао у пустињу, где упознаје дечака са далеког астероида који му говори о сусретима са необичним људима и томе шта је од њих научио.

Александар се са овом књигом сусрео неколико пута - у основној, па у средној школи, а касније неколико пута читао и у одраслом добу.

„Мислим да је Мали принц дело које треба читати у детињству, а онда му се треба вратити касније, када човек одрасте.

„Та књига, заправо, најбоље функционише кад је читаш више пута, у различитим фазама живота", објашњава.

Мали принц: Човек који је решио мистерију смрти Сент Егзиперија

Како је одрастао, почињао је да уочава и друге идеје у књизи - теме усамљености, љубави, односа са другима.

„Многе приче које се сматрају дечјим могу се врло метафорично пренети на наш одрасли живот", каже библиотекарка Миљана Тодоровић за ББЦ на српском.

Читајући их, учимо о односима, емоцијама и свету око нас, често на једноставнији и искренији начин него у озбиљној литератури, објашњава она.

Тако учимо да „будемо креативнији, слободнији и отворенији за игру."

„Можда је баш у томе вредност ових књига - не да нас врате у детињство, већ да нас подсете на оно што смо у међувремену заборавили", каже Тодоровић.

Шта је заправо књижевност за децу?

Дечја књижевност није суштински одвојена од књижевности у целини, већ представља једну њену област која је, условно речено, одређена узрастом читалаца, каже професор Алексић.

Бајке, басне, разбрајалице и загонетке су део наслеђа из усмене књижевности намењене деци.

„Бајка је важна јер почива на архетипским обрасцима борби добра и зла, путовању, одрастању, искушењима који су разумљиви свим генерацијама.

„Зато она остаје блиска и деци и одраслима", додаје он.

Ипак, постоје дела која изворно нису писана за децу, али су временом постала део корпуса дечје књижевности.

„На пример, авантуристички роман Робинзон Крусо чија се радња догађа на пустом острву, није првобитно био намењен младима, али је традиција учинила да се чита и у том контексту.

„Слично је и са Гуливерововим путовањима, која су настала као сатирично дело за одрасле, али се поједини делови данас често читају као литература за млађе читаоце", објашњава Алексић.

Ова дела често су имала елемента аватуристичких романа.

„Управо ти универзални обрасци - путовање, истраживање, суочавање са светом чине да оваква дела буду трајно привлачна и да прелазе границе узраста."

Све то показује да дечја књижевност „није строго затворена категорија, већ динамично поље које се временом мења и шири, у зависности од начина на који читаоци и култура тумаче одређена дела", каже он.

Незаобилазна фантастика

Фантастични свет из књига о младом чаробњаку Харију Потеру дуго опчињава Марка Ковачевића, који блогује о књижевности.

Први од седам романа британске списатељице Џ. К. Роулинг Хари Потер и камен мудрости, оригинално је објављен 1997, а потом су уследили и наставци.

Сага прати дечака који сазнаје да је чаробњак и одлази у школу магије, Хогвортс, где упознаје најбоље пријатеље - Рона и Хермиону.

Како расте Хари мора да се суочи с злим чаробњаком Лордом Волдемортом, који је убио његове родитеље.

„Најзанимљивије је то што гледамо како Хари одраста и како цео фантастични свет расте и мења се кроз наставке књига.

„Има у љубави према овој књизи и мало носталгије", каже Ковачевић, који је студирао енглеску књижевност.

Иако је прва књига о Харију Потеру доживела велики успех, тек ће по изласку истоименог филма 2001. Хари Потер прерасти у мејнстрим попкултурни феномен познајемо.

Фантастика је централни елемент приче, али интересовање за овај жанр Има дубље корене.

Од 19. века фантастика почиње да улази у књижевност и постепено се шири, посебно у књижевности за децу и младе, где остаје један од најпривлачнијих и најживљих жанрова, каже професор Алексић.

Тај продор фантастике у роман у потпуности се обликује током 20. века.

„У књизи Чаробњак из Оза, видимо модел који ће касније постати веома распрострањен - ослањање на фантастични свет као оквир приче.

„С друге стране, Џ. Р. Р. Толкин развија другачији приступ, његова дела, попут трилогије Господар прстенова, припадају епској фантастици, са сложенијом структуром и дубљим митолошким слојевима и чешће су усмерена ка адолесцентској и одраслој публици", објашњава он.

Катарина Албијанић верује да јој Алиса у земљи чуда неће никада досадити - иако док је изнова чита унапред зна шта ће се догодити.

„Можда је управо у томе чар дечије књижевности - не само да нас врати у детињство, већ да нас сваки пут поново научи како да га другачије разумемо", закључује она.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk