Мировни преговори у застоју, Русија тврди да је заузела цео Луганск

Текст је допуњен најновијим саопштењем Министарства одбране Русије

Преговори о постизању мира у Украјини су у застоју, а и Москва и Кијев признају да је дошло до „паузе" у разговорима.

Сједињене Америчке Државе (САД) су последњих месец дана пажњу преусмериле на Иран, званично је објашњење обе стране.

САД и Израел су напале 28. фебруара, Иран је врло брзо узвратио.

До застоја је дошло и пре сукоба на Блиском истоку, због недостатка напретка по кључним питањима, рекли су за ББЦ извори блиски преговорима.

Москва и Кијев не могу да се договоре око руских захтева да Украјина повуче снаге са територија које и даље контролише у источном региону Донбасу.

Нема ни договора око дугорочних безбедносних гаранција.

У међувремену, руска офанзива у Украјини, услед променљивих временских прилика и нових тактика Кијева попут употребе дронова, значајно је успорила у првим месецима 2026. године.

Међутим, Министарство одбране Русије саопштило је 1. априла да су руске снаге снаге преузеле потпуну контролу над регионом Луганска у источној Украјини.

Ово сугерише да је Русија преузела контролу над малим делом овог подручја које није освојило од почетка инвазије фебруара 2022. године.

„Јединице војне групе 'Запад' завршиле су ослобађање Луганске Народне Републике“, саопштило је Министарство одбране Русије 1. априла 2026, пренео је Ројтерс, уз ограду да не може независно да потврди ову информацију.

Москва користи термин 'Луганска Народна Република' за овај украјински регион.

Украјина за сада није коментарисала руске тврдње о заузимању целог Луганска.

Области Луганск и Доњецк заједно чине велики пољопривредно-индустријски регион Донбас на истоку Украјине.

Шест месеци после почетка инвазије, руски председник Владимир Путин објавио је да Русија проглашава анексију четири украјинске територије: Луганск, Доњецк, Херсон и Запорожје, иако руска војска не контролише све те области, односно само делимично их држи под контролом.

До првих месеци ове године, руска војска је контролисала готово читаву Луганску област, добар три четвртине Доњецке области, као и делове Херсонског и Запорошког региона.

Рат у источној Украјини траје од 2014. године, управо у Донбасу.

Од тада до данас, украјинска војска се сукобљава са проруским снагама у Луганску и Доњецку.

Један од главних услова Москве за постизање било каквог мировног споразума је да Украјина преда цео регион Донбаса.

Кремљ је 1. априла 2026. поновио захтев да се украјинске снаге повуку из целог Доњецка.

Кијев за сада одбацује било какву идеју о предаји Донбаса.

Украјински председник Владимир Зеленски каже да у преговорима са Сједињеним Америчким Државама Русија инсистира на повлачењу украјинских снага из целе Доњецке и Луганске области у року од два месеца.

Уверен је да ће Москва наметнути нове услове ако се то не догоди, као и да не верује да ће се рат завршити чак и ако буде испуњен руски захтев о повлачењу украјинских снага из Донбаса.

„Изненађен сам што неко може уопште да поверује у то", рекао је Зеленски новинарима.

Да ли је мировни процес 'изгубио замах'?

Последња рунда преговора Украјине, Русије и САД-а одржана је средином фебруара 2026. у Женеви, у Швајцарској.

Учесници су обећали да ће да наставе консултације у врло блиској будућности.

Међутим, до краја марта није објављен ни нови датум нити место следеће рунде преговора.

Украјинска делегација је 21. марта боравила на Флориди на билатералним разговорима са САД-ом.

Руска страна није присуствовала.

Званично објашњење и Москве и Кијева за овако дугу паузу између рунди преговора је рат САД-а и Израела против Ирана.

Постоји „само један разлог" због којег се трилатерални преговори стално одлажу, а то је „рат у Ирану", изјавио је у марту Зеленски за ББЦ.

„Тренутно, амерички преговарачи имају друге приоритете", изјавио је Дмитриј Песков, портпарол руског председника.

Трилатерални мировни процес почео је да „губи замах" и пре почетка рата са Ираном, рекли су високи европски дипломата и два извора упозната са претходним састанцима за ББЦ.

Преговори у садашњем формату могу да доведу до окончања рата у Украјини, јер кључни политички проблеми остају нерешени, међу којима је и судбина територија у Донбасу које контролише Украјина, сумњичави су извори са којима су разговарали ББЦ новинари.

Русија је од 2022. окупирала већи део Донбаса на истоку Украјине, али Кијев и даље држи контролу на кључним делом региона.

Зеленски је у фебруару изјавио да украјински народ неће прихватити једнострано повлачење снага из Донбаса, како то захтева Русија.

Руски председник Владимир Путин раније је поручио да без повлачења украјинских снага из Донбаса борбена дејства неће бити обустављена.

Узећемо Донбас милом или силом, рекао је раније.

САД су предложиле да се спорне територије претворе у „слободну економску зону", а Кијев и Москва су одвојено изразили спремност да о томе разговарају.

Међутим, њихови услови су веома различити.

Русија је инсистирала да оно што назива „демилитаризованом зоном" буде под контролом руске полиције и Националне гарде (јединице која је основана 2016. а коју неки описују као Путинову „приватну војску"), што је за Украјину било неприхватљиво.

Украјина је, према писању америчког листа Њујорк тајмса, предложила распоређивање мировног контингента у Донбасу.

Међутим, то је неприхватљиво за Моску, која се снажно противи присуству било каквих снага НАТО-а у Украјини.

Због тога је интересовање Русије за предлог о стварању посебне економске зоне опало, каже извор са којим је разговарао ББЦ.

Шта је још спорно?

Друго нерешено питање односи се на безбедносне гаранције.

Украјина је више пута јасно ставила до знања да је спремна да разговара о територијалним питањима тек после постизања договора о правно обавезујућим међународним безбедносним гаранцијама који би спречиле нови рат.

Кијев је чак предложио модел колективне одбране који би функционисао слично члану 5 НАТО-а, који предвиђа да чланице алијансе бране савезника који је нападнут.

Иако су САД и Украјина раније ове године саопштиле да је пакет безбедносних гаранција готово усаглашен, он још није потписан.

Ситуација је зачарани круг: без гаранција Украјина не може да разговара о територијама, а без решавања тог питања тешко је замислити било какав даљи напредак у преговорима, рекао је извор упознат са преговорима за ББЦ.

САД безбедносне гаранције за Украјину повезују са захтевом да се одрекне територија у Донбасу, признао је Зеленски у недавном интервјуу за агенцију Ројтерс.

Одговарајући на питање ББЦ-ја о застоју у преговорима, Песков је рекао да „ништа није почело да посустаје".

„Од самог почетка је било јасно да трилатерални преговори неће бити лаки", рекао је Песков.

Москва се нада да ће се разговори „наставити у блиској будућности", додао је Песков.

Представници украјинске делегације, од којих је ББЦ недавно затражио коментар на ову тему, нису одговорили на питања.

Погледајте видео о сусрету Трампа и Путина на Аљасци

'Путину није потребан само Донбас'

Постоје и друге препреке на путу ка трајном миру у Украјини, али о њима расправа још није ни почела, рекли су за ББЦ људи упознати са преговорима.

Пре инвазије на Украјину, Путин је 2021. поставио ултиматум САД-у и НАТО-у, захтевајући да алијанса заустави ширење ка истоку, према руским границама, и повуче све снаге из земаља које су приступиле НАТО-у после 1997. године.

САД су одбиле, а НАТО од тада тврди да неће одустати од политике отворених врата за пријем нових чланица.

Међутим, ова питања остају веома важна за Путина, рекла су за ББЦ два извора упозната са преговорима.

Проблем је што о присуству НАТО-а у Европи не може да се разговара без европских земаља, али се Русија снажно противи њиховом укључивању у преговоре.

Када је о овом питању ББЦ недавно затражио коментар од Пескова, он је признао је да ће учешће Европе бити неопходно у неком тренутку.

Додао је да Кремљ тренутно верује да Европа жели да настави рат преко Украјинаца.

Европске вође инсистирају да морају да буду за преговарачким столом, али до сада нису успели да обезбеде место и оптужују Кремљ за недостатак дипломатског напретка.

Још један разлог зашто се шира европска безбедност не разматра у трилатералним преговорима јесте то што амерички представници „погрешно разумеју приоритете Русије", кажу извори са којима је ББЦ разговарао.

„Путину није потребан само Донбас, већ и суверенитет над Украјином", рекао је за ББЦ високи европски дипломата.

Али, Русија се усредсредила на територијалне захтеве, уместо да нуди њену визију „безбедносних гаранција", како би извршила притисак на Украјину и учинила да Кијев делује неразумно у Трамповим очима, каже високи европски дипломата.

„Циљ Русије је да Трамп окриви Зеленског за недостатак сарадње", објашњава дипломата.

Истовремено, Путин није за сада нарочито заинтересован за преговоре, јер верује да добија рат, додаје дипломата.

Последњих месеци, руски председник је више пута изјавио да Москва може да оствари све циљеве на бојном пољу.

Међутим, стање на терену указује да је Русија можда у тежем положају него што њен председник приказује.

Шта се дешава на фронту?

На линији фронта у источној Украјини, и у Донбасу, напредовање руских снага у првим месецима 2026. године значајно је успорено.

У јануару 2026. године, руска војска је заузела око 240 квадратних километара, у фебруару 120 квадратних километара, у првој половини марта око 50 квадратних километара, према анализираним подацима прикупљеним из јавно доступних извора на интернету (ОСИНТ).

Поређења ради, прошле године Русија је успевала да заузме у просеку око 400 квадратних километара украјинске територије месечно.

С обзиром да је од јануара до марта 2026. године Украјина током две одвојене контраофанзиве ослободила више од 400 квадратних километара, укупни територијални добици Русије у Украјини од почетка године су практично близу нуле.

Успоравање руског напредовања може да буде узроковано сезонским чиниоцима и временским условима, као што су зимско смрзавања тла и пролећно отапање.

Међутим, постоји и други чинилац, а то је да украјинске снага мењају тактику употребе дронова.

Донедавно, већина украјинских дронова била је усмерена на елиминацију руског особља, али се сада њихова активност све више преусмерава на нападе у позадини, како ближе граници, тако и дубоко у унутрашњости земље.

Сада су главне мете украјинских напада системи снабдевања, комуникација, противваздушна одбрана и средства за електронско ратовање, системи за управљање дроновима, као и сами оператери дронова.

Украјина и повећава производњу дронова.

Такозвана „зона уништења", простор уз линију фронта у којем су сва опрема или јединице одмах мета, постаје све дубља и под интензивнијим ударима дронова.

Безбедно кретање у зони линије фронта је постало немогуће.

Тактика инфилтрације коју руска војска користи за заузимање украјинских градова је све мање ефикасна.

Руска војска се суочава и са озбиљним проблемима у комуникацији после губитка приступа Старлинку, терминалима компаније Спејсикса (SpaceX), који су раније обезбеђивали добру сателитску везу на терену.

Алтернативе, као што су аналогне радио-станице, мање су функционалне и знатно непоузданије.

Истовремено, Русија наставља да врши притисак дуж више сектора линије фронта, која се протеже на око 1.200 километара.

То чини већ две године, покушавајући да ослаби украјински отпор сталним притиском дуж готово целе линије фронта.

Међутим, испоставило се да су резултати ове руске офанзиве прилично скромни, док су губици велики.

Руска војска је у 2024. години изгубила око 430.000 људи (погинули и рањени), а 2025. године 415.000, процене су Министарства одбране Уједињеног Краљевства (УК).

Москва није објавила податке о сопственим губицима.

Русија покушава и да исцрпи украјинску противваздушну одбрану, повећавајући обим, снагу и разноврсност њених дронова.

Недавно је поново појачала ракетне и нападе дроновима на украјинске градове и инфраструктуру далеко од линије фронта.

Укратко, руска инвазија на Украјину се претворила у дуготрајан рат исцрпљивања, у којем се обе стране постепено прилагођавају тактикама непријатеља и развијају противмере да би неутралисале предности противника.

Тешко је видети начин на који би две стране могле да се извуку из ове очигледне пат позиције.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk