Како да се изборите са загађењем ваздуха

„Мораш да се преселиш.“

Набрајање шта се све догоди мом телу када крене грејна сезона у Београду, навело је неколико мојих пријатеља и козметичарку да изговоре исту реченицу.

Сув кашаљ, бол у грудима, вода која цури из носа, свраб у ждрелу, црвене очи, несаница, симптоми су познати људима који имају астму или последњих година проблем са реакцијом на загађење ваздуха у Србији.

Међутим, у мом случају следе и главобоља, изостанак менструације, подбулост, суха, повремено сива кожа, мењање тона гласа и анксиозност која уме да прерасте у панику јер се уплашим да немам ваздуха.

Друштвени живот умре у трећини године, јер ако успете да дођете до њих, немогуће је проводити време у задимљеним кафићима.

Само ове зиме сам покушала да одем на два концерта и вратила се у стан јер нисам имала ваздуха.

Наравно, треба и говорити мало дуже од минуте, што је мени понекад проблем због кашља.

Физичка активност је сведена на минимум јер удах - којим почиње људски живот - често представља напор за цело тело.

Ех, да, нисам вам рекла - немам астму.

Немам респираторне болести, ни алергије.

Заправо, прву недељу јануара сам провела у Амстердаму, где сам најнормалније дисала.

У Београд сам се вратила 11, а већ 22. јануара била на инхалацијама, јер ми преписани лекови нису били довољни.

Како ми је алерголошкиња објаснила - осетљива сам на хемијске иритансе у ваздуху.

Звучи тако банално када се изговори, а ето где сам - полуспособна за живот сваке године неколико месеци.

Погледајте видео: Како да се заштитите од смога

Шта кажу подаци?

Србија и Западни Балкан су међу најзагађенијим у Европи.

Смењују се ко је тренутно најзагађенији, али воде на континенту, а повремено одређени градови воде и на глобалном нивоу.

Србија је током 2024. имала чист или незнатно загађен ваздух, али су постојала прекорачења граничних вредности суспендованих честица, олова и азот-диоксида, закључак је извештаја Агенције за заштиту животне средине (СЕПА), објављеног са осам месеци закашњења - у јануару 2026.

Између осталих, у Крушевцу, Шапцу, Пироту, Лозници, Чачку, Зајечару, Краљеву, Новом Пазару, Пожаревацу (Костолац), Ваљеву, Београду, Суботици, Зрењанину и Сомбору ваздух је био прекомерно загађен.

У урбаном подручју Београда ваздух је био прекомерно загађен због прекорачења граничних вредности азот-диоксида, честица ПМ10 и ПМ2.5, арсена и и бензо(а)пирена, истиче се у извештају СЕПА.

Прекомерно загађење ваздуха је прошле године забележено у више од 80 општина у Србији, а најзагађенији су Ариље, Зајечар, Тутин и Пирот, показују резултати извештаја који је објавила Београдска отворена школа (БОШ) у јануару 2026.

У истраживању су узети подаци грађанске мреже за мониторинг квалитета ваздуха из више од 80 општина у Србији.

Једини град у којем је ваздух био безбедан је Чајетина, показују подаци из извештаја.

„Зими је загађење честицама на Балкану највец́е у Европи.

„Нивои загађења честицама су често виши него у Пекингу, а неким данима су међу највишим у свету.

„Сумпор-диоксид зими може бити преко 30 пута вец́и од онога што обично видимо у западној Европи“, рекао је за Гардијан Андре Прево, професор са института „Пол Шерер" у Швајцарској.

Његов тим је пратио квалитет ваздуха током зимских месеци у главном граду Босне и Херцеговине, Сарајеву и закључио да су главни извори загађења дрво, угаљ и кухињска испарења.

У Србији се укупно 14.100 смрти годишње приписује загађењу, наводи извештај „Глобално стање ваздуха" (State of Global Air) објављен крајем 2025. године.

Стопа смртности у југоисточној Европи, која се може приписати загађењу ваздуха, четири пута је већа него у западној Европи.

Један од осам људи у целом свету, према том извештају, умре од загађења ваздуха.

Погледајте како изгледа живот поред извора загађења у Тузли: 'Овде кад напуниш 50, умреш'

Савети за дисање током грејне сезоне

Пошто решавамо акутно стање, и не бавимо се трајнијим решењем смањења загађења градова у којима живимо, један од главних савета водећих здравствених организација јесте да пратите какав је квалитет ваздуха на дневном нивоу.

Ово су савети Светске здравствене организације, Америчке асоцијације за плућне болести, заједно са препорукама лекара које добијам из године у годину.

Не односе се на људе са хроничним оболењима. Свакако, уколико постоји проблем, најпре посетите лекара.

За сада, док се не преселим, имам две пумпице, спреј за нос, суплементе Е и Д витамина.

Другу годину за редом сам на инхалацијама и кратком боловању.

Бројим дане до одмора, јер ћу на две недеље отићи из Београда.

Када се вратим, пролеће ће бити ближе, температуре више и ваздух лакши.

Скоро као да претходна четири месеца нису ни постојала.

И тако до следећег октобра.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk