Шта ће бити са белом техником и гумама у Србији без подстицаја рециклерима

Заменио сам старе зимске гуме за нове летње, а по навици замолио сам вулканизера да их оставим у његовом магацину, јер не знам шта бих радио с њима.

„Ух, 'ајде, ако мора, али мораћу да ти наплатим још 50 динара по гуми", изненадио ме је одговор, другачији него претходни пут када сам му остављао истрошене пнеуматике.

„Не знам шта ћу са њима, гомилају ми се овде, пун ми магацин, а нико више неће да их носи", додао је мајстор.

Старе гуме, као и електронски и електрични отпад, уља, батерије, акумулатори, остаци од возила, остаци амбалаже, медицински и други отпад сматрају се посебним токовима отпада у Србији, који захтевају другачији начин одвајања и третмана.

Србија је у децембру добила нови Закон о управљању отпадом, а затим је влада укинула ранију Уредбу о висини и условима за доделу подстицајних средстава, што је почело да се примењује 1. јануара ове године.

То је створило вакуум за рециклере у Србији, јер без подстицаја државе њихове компаније не могу да функционишу.

Од укидања уредбе, која је била на снази 16 година, Е-рециклажа више не преузима отпад, каже директор Нинослав Миленковић за ББЦ на српском.

У рециклажном сектору у Србији, са око 15.000 запослених, „више од 30 одсто људи већ је изгубило посао у ова три месеца", додаје.

Нова уредба је у изради и ускоро би могла да буде усвојена.

Представници рециклера су 6. марта 2026. присуствовали састанку са званичницима министарства, али су га напустили незадовољни нацртом уредбе.

Тим поводом Удружење рециклера Србије и Фондација за организовано сакупљање и рециклажу истрошених батерија и акумулатора „Галенит" обратили су се Министарству дописом у који је ББЦ на српском имао увид.

У новом нацрту неприхватљиво је то што су подстицаји дефинисани као „државна помоћ" уместо као „продужена одговорност загађивача", што би се додељивали на аукцијама понуђачима са најповољнијом ценом и што би новац био намењен само онима који сакупљају и сортирају отпад, не и онима који га рециклирају, пише у допису.

„Ако се уведе нови предлог уредбе по којој ће се надокнаде за третман отпада сврставати у државну помоћ, што је не постоји нигде у свету, срушиће се читава рециклажна индустрија", тврди Миленковић, који је присуствовао састанку са представницима министарства.

У Европској унији (ЕУ) се примењује принцип продужене одговорности загађивача (ЕПР), који подразумева да загађивачи урачунавају трошак сакупљања, одвајања и рециклирања будућег отпада у цену производа.

Новом регулативом Србија усклађује законодавство са ЕУ, али и „отклања све досадашње противречности или двосмислености, а јасни прописи значе мање несигурности и више реда и ефикасности", рекла је у децембру Сара Павков, министарка заштите животне средине.

Из Министарства и Агенције за заштиту животне средине нису одговорили на питања ББЦ-ја о новонасталој ситуацији у рециклажном сектору и плановима за третман посебних токова отпада у будућности.

Зашто рециклери не могу без подстицаја?

Пошто је уредба укинута, а нацрт нове не могу да прихвате, рециклери у Србији „предузеће даље кораке ка затварању" фирми, наводе они у допису министарству.

Нису још добили ни трећину новца који им је следовао за 2025, тврде.

Разлог је што се рециклирање „фрижидера или телевизора нигде у свету не одвија без неког подстицаја, јер је неисплативо и тржишно неодрживо", каже Нинослав Миленковић.

„Већина делова ових уређаја је опасна и потребна је врло скупа технологија да би се они квалитетно прерадили и на друштвено одговоран начин", истиче.

Мали је проценат сировине која касније може да се прода, додаје.

„Зато се и зове надокнада за третман електронског отпада или гума, а не субвенција", каже директор компаније Е-рециклажа.

И у другим државама, попут чланица ЕУ, овај процес подразумева подстицаје државе, наглашава Кристина Цвејанов, стручњакиња за управљање отпадом.

„Што је сакупљање капиларније, од врата до врата, или третман по вишим еколошким стандардима, то су трошкови већи.

„Најкомфорнија, и по еколошку средину најбоља услуга највише кошта", објашњава за ББЦ на српском.

Трошкови се разликују и за другачије врсте отпада и материјала од којих су направљени.

Неки, попут амбалаже у прехрамбеној у индустрији, после рециклаже могу да постану сировина коју је даље могуће продати, али са другим, као стари пнеуматици, акумулатори или кућни уређаји, то доста теже иде, каже Цвијанов.

„Посебно су мање профитабилне фракције са много пластике, стакла или опасних материја, где је вредност излазне сировине мала, а трошак финалног третмана висок јер опасне компоненте морају да се извозе или да се плаћа њихово безбедно уништавање", додаје.

Новац прикупљен од еколошких такси које у ЕУ плаћају загађивачи, односно купци њихових производа, уплаћује се директно оператеру одговорном да финансира и организује сакупљање и третман отпада или се прослеђује у државни еколошки фонд, што је случај у Хрватској и Мађарској, каже Кристина Цвијанов.

Србија је такође имала Фонд за животну средину са истом наменом, али је укинут 2012. и од тада су ови приходи преусмерени директно у републички буџет.

„Тиме је изгубљен наменски карактер ових еколошких накнада, а што је у супротности са правним тековинама ЕУ", сматра Цвијанов.

Еколошка такса је на терету загађивача, односно купаца и у Србији, прописано је Законом о накнадама за коришћење јавних добара.

Али она већ три месеца не налази пут до рециклера.

Светски дан без пластичних кеса - да ли рецикажа функционише:

Сви на губитку

У актуелној ситуацији губе сви, каже Цвијанов.

„Постројења за третман ће морати да се затворе јер неће моћи да сервисирају властите финансијске обавезе, радници ће остати без посла, а Србија ће бити додатно затрпана отпадом који смо 15 година успешно прерађивали", додаје стручњакиња.

Штету трпи и привреда.

„Имаће и већ сад има проблем коме да преда отпад које настаје током обављања привредне делатности.

„Уз то, привредни субјекти који на тржиште стављају производе који ће постати посебни токови отпада и даље су у законској обавези да плаћају накнаду, иако је финансирање третмана посебних токова отпада обустављено", објашњава.

Цех плаћају и грађани, који кроз цене производа и еколошке таксе издвајају новац за услугу која им се од 1. јануара не пружа, али и за услугу одношења смећа, а не знају како ће и где завршити.

У преводу: када сам за збрињавање старих гума платио вулканизеру, тај намет платио сам други пут, а први када сам нове гуме купио, јер је у њиховој коначној цени била и еколошка такса.

Уколико посебни токови отпада заврше на депонијама и отпадима, то би могло негативно да утиче на животну средину, јер су многи од њих у категорији опасних отпада због токсичности, запаљивости, експлозивности и других особина, упозорава Цвијанов.

„Могу да садрже многе штетне материје по животну средину и здравље људи као што су неон, фреон, жива, олово.

„Они са експлозивним и запаљивијим својствима одложени на депонију доприносе пожарима који су у Србији готово свакодневна појава, а при којима се испуштају изузетно штетни гасови", објашњава.

Гума и пластика, који се не сматрају опасним отпадом, доприносе ширењу микропластике кроз ланац исхране и стижу у људски организам, додаје Цвијанов.

„Посебно је опасно ако електрични отпад завршава у водотоковима, јер само један милилитар живе, коју садрже стари ЛЦД екрани и монитори и флуоресцентна расвета, може загадити милионе литара воде", упозорава.

Али још не знамо колико је оваквих материја доспело у природу од почетка ове године.

Најсвежији подаци Агенције за заштиту животне средине о количини посебних токова отпада односе се за 2023.

Показали су да је тада у Србији било више од 220.000 тона производа који ће после употребе постати посебни токови отпада.

Највише, готово 103.000 тона, су возила, следе гуме и уља са по нешто више од 40.000 тона, електрични и електронски уређаји (више од 18.000 тона), а батерија и акумулатора било је готово 18.000 тона.

У недостатку нових података, отишао сам на једну од дивљих депонија на периферији Панчева, како бих се распитао о ефектима владиних мера, уведених крајем 2025.

Тамо срећем радника огарављених руку, који ми уместо шаке пружа подлактицу да ме поздрави.

Прича ми како претходних месеци све више отпада стиже, а све мање одлази са депоније.

„Много је горе сад, ево видиш колико има гума", показује руком на брдо истрошених пнеуматика, које се издиже из гомиле метала и пластике.

„Раније, док су неке фирме хтеле да откупљују то и белу технику, било је лакше", додаје.

На питање шта ће сада са њима, нема одговор.

„Шта ћу? Не знам, нико неће сад то да носи, надам се да ће ускоро да буде боље.

„Тек ћеш за неколико месеци видети. Ако се настави, ово ће да буде проблем за цео град", каже.

Погледајте: Како живети без отпада у Србији

Зашто се уопште мењају правила?

Влада и Министарство заштите животне средине већ неколико година раде на усклађивању домаћег и европског законодавства у овој сфери.

Кристина Цвејанов, оснивачица консултантске фирме Грин луп (Green Loop), била је чланица експертске групе која је у лето 2024. позвана на разговоре у министарство.

Тада им је предочено да „Уредба треба да се мења да би се обезбедило раздвајање подстицаја за сакупљање и за третман", како је то регулисано у ЕУ, каже она.

„Ни у једном тренутку тема није била потпуно укидање подстицаја предузећима која отпад третирају, нити дефинисање подстицаја као државне помоћи.

„Напротив, било је презентовано да се принцип примене механизма државне помоћи мора напустити како би се ускладили са регулативом Европске уније", додаје.

Цвејанов је са колегама инсистирала да држава „мора омогућити плаћање реалних трошкова и сакупљања и третмана и да је неопходно да се обезбеди наменско и транспарентно" трошење новца прикупљеног наплатом те таксе, додаје.

Али нису успели да се сагласе са министарством.

„Годину и по дана касније, Уредба је укинута нагло, без икаквог аргументованог објашњења министарства и не може се ни простим логичким закључивањем објаснити ова исхитрена одлука", закључује Цвејанов.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk