Идемо ли ка Трећем светском рату или су страхови преувеличани

Више од месец дана од почетка америчко-израелског рата против Ирана, расте забринутост да ли би текући сукоб на Блиском истоку могао да прерасте у нешто много веће.

Рат није погодио само Иран, већ и десетак других земаља, међу којима су Уједињени Арапски Емирати (УАЕ), Ирак, Бахреин, Кувајт, Саудијска Арабија, Оман, Азербејџан, окупирана Западна обала, Кипар, Сирија, Катар, и Либан.

Многи се сада питају да ли би овај сукоб могао да из регионалног прерасте у свеобухватни светски рат.

Када рат постаје светски рат?

„Људи често мисле да се ратови пажљиво планирају и да они који воде рат тачно знају шта раде", каже Маргарет Мекмилан, професорка емеритус историје међународних односа на Универзитету у Оксфорду у Енглеској, која је говорила за ББЦ подкаст The Global Story.

„У ствари, ако погледате претходне ратове...

„Први светски рат... много тога што га је на крају покренуло биле су случајности и погрешне процене људи о противницима", објашњава професорка Мекмилан.

„Понекад то можете да замислите као тучу у школском дворишту".

Убиство надвојводе Франца Фердинанда, синовца аустроугарског цара Франца Јозефа, покренуло је ланац догађаја који су довели до избијања Првог светског рата 1914. године, наводи Мекмилан.

У року од неколико недеља, савезништва су увукла Европу у сукоб: Аустроугарска је напала Србију, Немачка је подржала Аустрију, Русија се мобилисала да подржи Србију, Француска је стала уз Русију, а Велика Британија је, због части и стратегије, ушла у рат.

Оно што је уследило претворило се у светску катастрофу, каже професорка.

Џо Мајоло, професор историје међународних односа на Краљевском колеџу у Лондону, дефинише светски рат као свеопшти рат у којем учествују све велике силе.

„У Првом светском рату то су биле европске империјалне силе.

„У Другом светском рату то су биле Сједињене Америчке Државе (САД), Јапан и Кина", рекао је за ББЦ.

Многи би данашње тензије на Блиском истоку описали пре свега као регионалне.

Али да ли постоје услови за ширу ескалацију сукоба?

У интервјуу за ББЦ у фебруару, украјински председник Владимир Зеленски је изјавио да верује да је руски председник Владимир Путин већ започео Трећи светски рат и да је једини одговор на то снажан војни и економски притисак да би се Москва приморала на повлачење.

„Верујем да га је Путин већ почео.

„Питање је колико територије ће успети да заузме и како га зауставити.

„Русија жели да свету наметне другачији начин живота и да промени животе које су људи сами изабрали", рекао је Зеленски.

Колики је тренутни ризик од избијања Трећег светског рата?

„Мислим да је земља која би вероватно могла да изазове ескалацију Иран, или његови савезници, као што су Хути у Јемену", каже Мекмилан.

Могући потези Ирана, попут напада на поморске руте или затварања Ормуског мореуза, могли би да имају последице широм свету, међу којима су поремећаји у снабдевању енергентима и увлачење великих сила у сукоб, каже она

Учешће САД-а додатно подиже улог.

Чак и државе које нису непосредно укључене у сукоб трпе економске или стратешке последице, додаје она.

Постоји и још један ризик, а то је да сукоби у једном региону отворе прилике на другим местима, додаје Мекмилан.

На пример, Кина би могла да процени да заокупљеност Запада Блиским истоком представља прилику да крене на Тајван, док би Русија могла да интензивира њене активности у Украјини док је пажња света усмерена на дурго место.

„Увек постоји могућност да се сукоб прошири изван једног региона, делом зато што ће други изван тог региона у томе видети прилику, јер су у њему ангажовани они који би иначе могли да их спрече да раде оно што желе", објашњава Мекмилан.

Професор Мајоло сматра да ће сукоб остати регионалан и да ће у њега бити увучене земље Савета за сарадњу у Заливу, међу којима је и Саудијска Арабија.

Не верује, међутим, да ће Кина и Русија бити увучене у рат.

„Идеја да ће Кина искористити сваку прилику да нападне Тајван је потпуна бесмислица.

„Али ако говоримо о светском рату, о Трећем светском рату, не видим никакву спремност Кине или Русије да се непосредно укључе, а још мање Европе".

Он сматра да Кина има другачије планове за дипломатију са америчким председником Доналдом Трампом.

„Када ваш ривал прави огромну стратешку грешку, једноставно га пустите да настави да је прави", каже он.

Да ли је у интересу Кине да не преузме дипломатску улогу иако је погођена нестабилним ценама нафте?

Мајоло каже да је то мала цена коју треба платити.

„У широј хијерархији стратешких интереса, чињеница да су САД заокупљене Блиским истоком много је значајнија од кинеских извора нафте".

Улога вођа

Мекмилан каже да историја показује да се ратови често покрећу због поноса, осећаја части или страха од противника.

Она истиче да историја такође показује да појединачне вође могу да обликују ток догађаја.

„Током Првог светског рата, француски председник владе Жорж Клемансо је рекао да је склопити мир теже него водити рат".

Мекмилан каже да се често дешава да када постоји велики број жртава или велики губици, вође одлуче да „морају да наставе како би победили у рату".

Додаје да понос може да игра велику улогу код вођа, наводећи као пример Владимира Путина.

„Он је очигледно направио озбиљну грешку покушајем да окупира Украјину".

Убрзо после покретања инвазије пре четири године, Путин је изјавио да му је циљ „демилитаризација и денацификација" Украјине, али Русија и даље тврди да њени војни циљеви нису остварени, наводи она.

Британско Министарство одбране процењује да је Русија изгубила укупно око 1,25 милиона војника (погинулих и рањених), што се сматра умањеним бројем, а већи је од укупних америчких жртава у Другом светском рату, према наводима британског министра оружаних снага.

Мекмилан додаје да вође који одбијају да признају неуспех или да се повуку могу да продуже и продубе сукобе.

Она подсећа да су у прошлости вође попут Адолфа Хитлера наствљале да ратују чак и када је пораз био неизбежан, вођене идеологијом, поносом или заблудама.

Такве одлуке могу ограничене сукобе да претворе у разорне ратове.

Путеви ка деескалацији

За постизање деескалације, дипломатија је веома важна, каже Мекмилан.

„Морате да познајете другу страну и морате да будете у контакту са њом".

Она објашњава да је комуникација страна значајно побољшана у каснијим фазама Хладног рата и укључивањем НАТО-а.

„Постоји много примера када су људи рекли: 'Чекајте мало, ово постаје сулудо'.

„Схватили су да ситуација постаје превише нестабилна и да морају да смање тензије".

Постојање нуклеарног оружја се увек разматра у политикама деескалације када су укључене велике силе.

Професор Мајоло је сагласан.

„Мора да постоји свести у Тел Авиву, Вашингтону и Техерану да су достигнуте границе онога што може да се постигне".

Он објашњава да даљи рат неће „донети жељени резултат" ниједној страни.

„Биће потребни одређени договори о укидању санкција, неки безбедносни аранжмани, као и неки договори о места Ирана у светској политици".

Мајоло додаје да само посредовањем зараћене стране могу да постигну прекида ватре, а затим то да претворе у трајнији споразум.

Овај текст је делимично заснован на епизоди подкаста Тхе Глобал Сторy ББЦ Светског сервиса.

Уредила Александра Фуше.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk