Амерички ОФАК продужио лиценцу НИС-у до 16. јуна

Док се чека одобрење Канцеларије за контролу стране имовине Министарства финансија Сједињених Америчких Држава (ОФАК) споразума о продаји вец́инског удела у Нафтној индустрији Србије (НИС), министарка енергетике и рударства Србије објавила је да је ОФАК још једном продужио оперативну лиценцу за рад - до 16. јуна.

„Добили смо добре вести из САД да је продужена лиценца за рад НИС-у за 60 дана, што је веома важно за стабилније планирање куповине сирове нафте, сигуран рад рафинерије у Панчеву и поуздано снабдевање нафтним дериватима у земљи", рекла је Дубравка Ђедовић Хандановић, министарка рударства и енергетике.

Министарство финансија САД дало је НИС-у рок до 22. маја да заврши преговоре о продаји МОЛ-у.

Представници мађарске компаније 18. априла стижу у Београд на разговоре о детаљима аранжмана, додаје се у саопштењу министарке Ђедовић Хандановић.

Пораз дугогодишњег мађарског премијера Виктора Орбана на парламентарним изборима надвио је у Београду облак сумње над даљом судбином продаје Нафтне индустрије Србије (НИС), у већинском руском власништву, компанији МОЛ.

Актуелна ситуација може да изазове краткорочну неизвесност и извесно кашњење, али је мало вероватно да ц́е поткопати трансакцију, оценио је раније Атила Холода, директор консултантске фирме Аурора Енергy, са седиштем у Будимпешти, за ББЦ на српском.

Однос Београда и Будимпеште био је до сада проткан пријатељским везама Орбана и председника Србије Александра Вучића.

Две државе повезује и низ важних енергетских и грађевинских пројеката, међу којима је најважнији куповина већинског удела Нафтне индустрије Србије (НИС), артерије читавог привредног живота земље.

НИС је почетком 2026. почео да набавља и прерађује нафту, а Рафинерија нафте Панчево, се вратила се у рад.

Влада Хрватске је тада на друштвеној мрежи Икс саопштила да је ОФАК издао и лиценцу хрватском нафтоводном оператеру ЈАНАФ за наставак транспорта нафте НИС-у.

Нафта са светских тржишта управо преко ЈАНАФ-а стиже у Србију.

Нафтна индустрија Србије је артерија целокупног привредног живота земље, а њено функционисање угрожено је због америчких санкција које су од октобра на снази.

МОЛ и Гаспромњефт су потписали куповину од 56,15 одсто удела Гаспромњефта у НИС-у, саопштио је МОЛ.

Закључење трансакције, између осталог, захтева одобрење ОФАК-а, као и „друга владина и државна одобрења у Србији", а уговор о купопродаји би требало да буде потписан најкасније до 31. марта 2026.

У току су и преговори са Националном нафтном компанијом Абу Дабија (АДНОЦ), из Уједињених Арапских Емирата (УАЕ), о њеном уласку у НИС-а као мањинског акционара, додали су из мађарске компаније.

Због кризе изазване америчко-израелским ратом са Ираном, Србија је продужила забрану извоза сирове нафте и горива до 2. априла како би заштитила тржиште од несташица и скокова цена.

Суспензија се односи на извоз дизела, бензина и сирове нафте свим видовима транспорта.

Казахстан је прошле године био највец́и добављач сирове нафте за Србију, чинец́и скоро 60 одсто увоза, а следе га Нигерија и Гвајана, преноси Ројтерс.

„Свуда у свету, а посебно у Европи се доноси низ мера да се одржи стабилно снабдевање нафтом.

„И ми смо смањили акцизе за 20 одсто и донели одлуку да пустимо 40.000 тона евро дизела из резерви, али спроводићемо и друге мере, како би се снабдевање одржало стабилним", казала је министарка рударства и енергетике.

Погледајте видео: Шта ако рафинерија у Панчеву обустави рад

Погледајте видео: Како санкције НИС-у утичу на мене

О судбини НИС-а

Судбина НИС-а, артерије привредног организма Србије, месецима 'виси у ваздуху'.

Америчке власти најавиле су почетком године увођење санкција руским енергетским компанијама - Сургуњефту и Гаспромњефту - у намери да ограниче приходе којим Москва финансира рат у Украјини.

Међу њима је и НИС, у којем је Гаспром, односно ћерка фирма Гаспромњефт, већински власник.

Санкције су одлагане више пута, да би у октобру ступиле на снагу.

Србија је продала вец́ински удео у НИС-у Гаспрому 2008. године за 400 милиона евра.

Сада је 45 одсто у власништву Гаспромњефта, који је под санкцијама САД, док је Гаспром у септембру пренео удео од 11,3 одсто повезаној фирми, Интелиџенс.

Држава Србија поседује скоро 30 одсто, док остатак држе мањински акционари.

Званичници кажу да намерава да повец́а свој удео за пет одсто после продаје.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk