Laboratorijske životinje u Srbiji: 'I dalje su nezamenljive za eksperimente'

Glodari, zečevi ili majmuni smešteni u kaveze u laboratorijama dugo su nevidljivi heroji razvoja savremene medicine.

Na miševima je dokazana efikasnost penicilina, transfuzije krvi su usavršene kod zečeva, a transplantacije bubrega su testirane na psima i svinjama.

Eksperimenti u kojima su makaki bili zaraženi SIV-om, majmunskom verzijom virusa HIV-a koji izaziva AIDS, bili su ključni za nastanak antiretrovirusnih lekova.

Koristili su se i u razvoju potencijalne vakcine protiv HIV-a.

Istovremeno, ova istraživanja pokreću pitanja o granicama nauke i odgovornosti prema živim bićima.

Iako savremeni propisi u mnogim državama nalažu stroge standarde zaštite i nadzora, decenijama traju rasprave o etičnosti ovakvih praksi.

Uslovi čuvanja laboratorijskih životinja moraju biti pažljivo kontrolisani kako bi se obezbedilo njihovo zdravlje i stabilni eksperimentalni uslovi, kaže Marko Vasić, naučni saradnik na institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak.

Testiranje na životinjama je sporo, nepouzdano, neetično i skupo i ne ispunjava potrebe savremene nauke i zaštite zdravlja i životne sredine, piše u izveštaju organizacije Cruelty Free Europe (Evropa protiv okrutnosti).

Eksperimenti na životinjama definišu se kao „poslednja opcija", umesto da se sistemski zamenjuju jasnim planom, rokovima i ulaganjima u alternative, smatraju u Cruelty Free Europe.

Iz Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja BBC novinara o broju oglednih životinja koje su učestvovale u eksperimentima u Srbiji u proteklih nekoliko godina.

Približno 9,1 milion životinja bilo je podvrgnuto naučnim eksperimentima širom Evrope 2023, pokazuju poslednji podaci koje je objavila Evropska komisija.

U Zakonu o dobrobiti životinja, kojim su obuhvaćene i ogledne životinje u Srbiji, piše da one mogu da osećaju bol, patnju i stres.

„Postoji i podzakonski akt, pravilnik koji se odnosi na postupanje sa oglednim životinjama“, kaže pravnica Natalija Živković za BBC na srpskom.

Duga istorija

U staroj Grčkoj, filozofi, poput Aristotela, koristili su životinje kako bi učili o anatomiji i fiziologiji, piše Britanika.

Do 19. i 20. veka, testiranje na životinjama postalo je često u biomedicinskim istraživanjima.

Naučnici iz Toronta, Frederik Banting i Čarls Best, koristili su pse kako bi dokazali da pankreas proizvodi hormon koji reguliše nivo šećera u krvi i tako doprineli lečenju dijabetesa tipa 1.

Veliki deo savremenih vakcina protiv besnila, tetanusa - razvijen je uz pomoć laboratorijskih životinja.

Mikrobiolog Luj Paster, čije su vakcine spasle milione života i postavile temelje imunologije, obilato je sprovodio eksperimente na životinjama.

Ima mnogo i novijih primera.

Duboka stimulacija mozga, koju je koristilo oko 20.000 ljudi sa Parkinsonovom bolešću, oslanjala se na modele pacova i majmuna kako bi se razumelo kako bolest utiče na pojedine delove mozga i kako hirurška ugradnja stimulatora može poboljšati motoričke simptome pacijenata, pisao je BBC Sajens fokus.

Moderni interfejsi mozak-mašina koji omogućavaju paralizovanim ljudima da obavljaju svakodnevne zadatke, poput prinošenja šoljice kafe usnama, razvijaju se uz pomoć ogleda na majmunima.

Ipak, neki su upamćeni kao surovi i kontroverzni.

Hari Harlou je sredinom 20. veka namerno izolovao mladunce majmuna i tako im izazvao teške psihološke poremećaje kako bi proučavao privrženost.

Od 1971, proizvođači injekcionih lekova u Evropi koristili su test na zečevima kako bi proverili da li lekovi sadrže supstance koji izazivaju groznicu.

Testiranje hemikalija kapanjem direktno u oči svesnih zečeva izazivalo je slepilo i teške povrede.

Zabrinutost zbog ovih eksperimenata u 20. veku dovela je do formiranja propisa o dobrobiti životinja i razvoja alternativnih metoda testiranja, piše Britanika.

Zakoni poput Zakona o dobrobiti životinja u Sjedinjenim Državama i slični u drugim zemljama uspostavili su smernice za smeštaj i brigu o oglednim životinjama.

Osnivanje organizacije PETA 1980. godine, nevladine organizacije posvećene okončanju zlostavljanja životinja, uticalo je na smanjenje upotrebe oglednih životinja, posebno u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji i u akademskim istraživanjima.

Evropska unija je zabranila testiranje kozmetike i deterdženata na životinjama, a testovi toksičnosti na životinjama za procenu hemijske bezbednosti su i dalje obavezni.

Laboratorijske životinje se pravno priznaju kao osećajna bića i dozvoljena je upotreba samo ako nema alternative.

Pogledajte video: Slepa mišica Slavka razbija zablude o njenoj vrsti

U kakvim uslovima žive laboratorijske životinje?

Za eksperimente se najčešće koriste glodari.

Jednostavni su za održavanje i ne zahtevaju složene uslove, kaže biološkinja Aleksandra Lukić za BBC na srpskom.

Manje su zahtevni za ishranu i troškovi njihovog držanja su niži, što je jedan od razloga zašto se najčešće koriste u laboratorijskim istraživanjima, dodaje.

Da bi životinje bile u laboratoriji, potrebni su kotrolisani uslovi.

To podrazumeva odgovarajuću temperaturu od oko 22 stepena Celzijusa, vlažnost vazduha od oko 60 odsto i ventilaciju, kaže Vasić.

Potreban je i svetlosni režim prilagođen vrsti, obično je smenjivanje svetla i tame na 12 sati), dodaje on.

Životinje moraju da imaju „stalni pristup vodi i kvalitetnoj hrani, kao i redovno čišćenje i dezinfekciju prostora o čemu brine tim zaposlenih."

Hrana treba da bude prilagođena vrsti, starosti i fiziološkom stanju životinja, piše u knjizi Uzgoj i briga o laboratorijskim životinjama tima naučnika iz Novog Sada.

Pri radu sa laboratorijskim životinjama neophodno je mirno i pažljivo postupanje i da se izbegava svako nepotrebno uznemiravanje kako bi se smanjio stres i očuvala dobrobit životinja, pišu oni.

Životinje se gaje u kavezima koji su obično napravljeni od pleksiglasa.

Krupne životinje su same u kavezima, manje u grupi, a mogu biti i u podnom sistemu, boksu, bazenu ili ribnjaku, objašnjava Vasić.

Važan deo nege jeste i obogaćivanje sredine, poput materijala za gnezdo, skloništa ili igračaka, kako bi se smanjio stres i omogućilo prirodnije ponašanje, ukazuje on.

Zdravstveno stanje i dobrobiti laboratorijskih životinja trebalo bi da se svakodnevno i sistematski prate.

„Posmatra se ponašanje, stepen aktivnosti unos hrane i vode, telesna masa, stanje kože, dlačnog pokrivača, očiju, respiracija i habitus", objašnjava.

Habitus je opšti izgled i držanje tela životinje.

„Ako je potrebno, rade se dodatne laboratorijske analize i veterinarski pregledi.

„Posebno je važno rano prepoznavanje znakova bola, stresa ili bolesti, kako bi se odmah reagovalo", kaže Vasić.

Kako funkcionišu eksperimenti?

Rad sa laboratorijskim životinjama zasniva se na strogo definisanim procedurama, objašnjava Vasić.

Pre početka, istraživači popunjavaju obrazac koji prolazi proveru etičke komisije institucije, a zatim i nadležnog državnog odbora, koji odlučuje da li je eksperiment opravdan.

„Najpre se bira odgovarajuća vrsta životinje u skladu sa ciljem istraživanja, zatim se traži etičko odobrenje, a osoblje mora biti posebno obučeno za rad sa njima.

„Svaka životinja se prati kroz detaljnu dokumentaciju o poreklu, starosti, zdravstvenom stanju i toku eksperimenta", dodaje on.

Tokom istraživanja „posebna pažnja posvećuje se smanjenju stresa, bola i patnje, a svaki eksperiment se unapred pažljivo planira i vremenski ograničava."

Primenjuje se princip 3R - zamena (replacement), smanjenje (reduction) i usavršavanje (refinement) kao polazne tačke u osmišljavanju eksperimenata.

Zamena podrazumeva korišćenje alternativnih metoda kad god je to moguće, poput ćelijskih kultura ili simulacija, objašnjava Vasić.

Smanjenje se odnosi na „pažljivo planiranje eksperimenata kako bi se koristio najmanji potreban broj životinja", a da se očuva pouzdanost rezultata.

Usavršavanje podrazumeva unapređene procedure radi smanjenja bola i stresa, uključujući primenu anestezije, manje invazivne metode i bolje uslove smeštaja, dodaje on.

„Cilj ovih principa je da se postigne ravnoteža između naučnog napretka i odgovornog odnosa prema životinjama.

„U laboratorijama postoje jasno definisane krajnje tačke, koje određuju kada se eksperiment prekida da bi se sprečila nepotrebna patnja životinje", objašnjava.

Kako se osećaju životinje?

Laboratorijske životinje su često pod velikim stresom zbog uslova u kojima žive, piše u radu američkih naučnika sa Univerzitet Perdju u Indijani.

One su izložene stresnoj okolini i često su socijalno izolovane, pa stalno moraju da se prilagođavaju kako bi održale ravnotežu u organizmu, objašnjavaju oni.

To može da dovede do promena u ponašanju, poremećaja reprodukcije i dugoročnih fizioloških posledica, piše časopis Nature (Priroda).

Najčešće se koriste životinje koje se uzgajaju upravo za laboratorijska istraživanja, pre svega miševi i pacovi, objašnjava biološkinja Aleksandra Lukić.

„Glodari se brzo razmnožavaju i u kratkom vremenskom periodu može se dobiti veliki broj jedinki, što omogućava ponavljanje eksperimenata", dodaje ona.

Kada je reč o stresu, oni ga „proživljavaju na sličan način kao i čovek, jer imaju centralni nervni sistem istog osnovnog tipa - mozak, kičmenu moždinu i nerve koji prenose signale kroz celo telo", dodaje.

Pogledajte video: 'Samački hotel' za pčele u Beogradu

Šta kaže zakon u Srbiji?

Zakonu o dobrobiti životinja propisuje i prekršajne sankcije.

Kazne iznose 100.000 - 1.000.000 dinara za pravno lice i 5.000 - 50.000 dinara za fizičko - pojedince, kaže pravnica Živković.

„Zakonodavstvo Srbije je delimično usklađeno sa rešenjima iz ove Direktive EU, uvedeno je odobravanje ogleda i postojanje etičke komisije.

„Međutim, EU ima znatno detaljnije i strože mehanizme kontrole, kao što su redovne inspekcije i visok nivo transparentnosti - javne statistike i sažeci projekata“, dodaje ona.

Ogledi se, prema zakonu, ne mogu sprovoditi ako postoji alternativna metoda kojom se može postići isti cilj, objašnjava ona.

„Ogledi su dozvoljeni uz odobrenje nadležnog ministra, koje se donosi na osnovu mišljenja Etičke komisije za zaštitu dobrobiti oglednih životinja."

Zakon o dobrobiti životinja ne reguliše posebno uvoz i izvoz oglednih životinja, ukazuje pravnica.

Propisano je jedino da firme i pojedinci koji se bave prometom oglednih životinja moraju biti upisani u Registar za oglede na životinjama.

Pogledajte i ovaj video: Psi trenirani u Bosni otkrivaju mine u Ukrajini

Postoje li alternative?

Laboratorijske životinje su i dalje neophodne u istraživanjima koja zahtevaju praćenje složenih procesa u celom organizmu, kao što su razvoj novih lekova, proučavanje tumora, neuroloških bolesti, imunoloških reakcija i vakcina, ukazuje Vasić.

U takvim slučajevima još „nije moguće potpuno zameniti živi organizam", dodaje on.

Ali „u mnogim oblastima danas se uspešno koriste alternative, kao što su ćelijske kulture, 3D modeli tkiva i računarske simulacije".

Ove metode sve više smanjuju potrebu za upotrebom životinja u nauci, objašnjava Vasić.

Tu ulogu bi mogla da igra i veštačka inteligencija, koja bi mogla da pomogne naučnicima da iskoriste postojeće podatke i predvide kako će hemikalije ili lekovi delovati na ljude.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk