Početna strana

Studentske blokade

Srbija

Balkan

Svet

Video

Najpopularnije

Serbian

Vraćamo se na letnje računanje vremena.
Ali zašto uopšte dva puta godišnje pomeramo sat?

Zašto pomeramo sat

Vilica pronađena u pećini u Engleskoj menja dosadašnje razumevanje o tome kada i kako su psi postali naši najbolji prijatelji.

Pas je postao čovekov najbolji prijatelj mnogo ranije nego što se mislilo: naučnici

Da li vlaga izaziva artritis? Može li promena vazdušnog pritiska uzrokovati glavobolju? Hoće li spoljna temperatura uticati na pol bebe? Dejvid Robson pronalazi iznenađujuće dokaze za narodna verovanja.

Misteriozni načini na koje se naše telo menja sa vremenskim prilikama

Plavo nebo uzimamo zdravo za gotovo, ali nije oduvek bilo plavo i neće zauvek ostati te boje.

Od narandžastog ka plavom: Kakva je budućnost boje neba

Iako podrazumevamo da je nebo plavo, ono nije uvek bilo te boje.

Hoće li nebo zauvek biti plavo

Sudbina svemira je jedno od najzagonetnijih pitanja u nauci, a čak i stručnjaci priznaju da ima više pitanja nego odgovora.


Tri moguća scenarija kraja svemira

Veštačka inteligencija pronalazi nove lekove za Parkinsonovu bolest, superbakterije otporne na antibiotike i otkriva brojna retka oboljenja.

Za ove bolesti se mislilo da su neizlečive, sada veštačka inteligencija pomaže

Naučnici su uzbuđeni zbog napretka u izučavanju inženjeringa sna, ali postoje aspekti ovih istraživanja koji dovode i do polemika.

Može li inženjering sna da nas 'usreći' ili da nam proda više piva

Mikroplastika je u našem lancu ishrane, a u organizam je unosimo preko vazduha, preko kože i hranom, kažu stručnjaci.

Pet izvora mikroplastike u našoj ishrani

Istraživači su pustili zvučnu podlogu ježevima kako bi utvrdili frekvenciju tonova koje mogu da čuju. 

'Čuješ li me': Tajnoviti svet sluha ježeva

Naučnici koji istražuju Karlsbadsku pećinu u Novom Meksiku otkrili su mikrobe koji obavljaju fotosintezu u potpunoj tami koristeći infracrvenu svetlost.

Otkriće u pećini u Novom Meksiku može da proširi potragu za životom van Zemlje

Naučnici su otkrili podvodne planinske vence, kule korala i stvorenja koja do sada niko nije video.

Spektakularne fotografije otkrivaju jedinstvena morska stvorenja i korale oko Karipskih ostrva

Novi nalazi objedinjuju do sada najjače dokaze o suplementaciji kolagenom, kažu stručnjaci.

Od kolagena je koža elastičnija, ali ne sprečava bore: studija

Razbila je mit o gorilama kao nasilnim zverima, a stradala je pre 40 godina.

'Smetala je nekome': Misteriozno ubistvo istraživačice gorila Dajan Fosi

Neki naučnici misle da postoji multiverzum i ima raznih ideja o tome kako bi on mogao da funkcioniše.

Postoji li više od jednog univerzuma

Naučno istraživanje okreće naglavačke stare rodne stereotipe o empatiji – i otkriva nove načine razmišljanja o muškosti.

Mit da su žene prirodno empatičnije od muškaraca

Od davnina, pun Mesec je inspirisao mitove, legende i festivale širom sveta. Zašto nam pun Mesec toliko znači?

Zašto nam pun Mesec toliko znači i zašto je ponekad crven

Do ovih promena dolazi još u ranoj fazi razvoja embriona. Retki su slučajevi i učestalost je između 0,3 i 0,7 odsto, objašnjava ginekološkinja za BBC.

Dve materice: Život sa retkom ginekološkom anomalijom

Naučnici su otkrili Alnashetri, dinosaurusa veličine vrane iz Patagonije, čiji retko sačuvan i gotovo kompletan skelet otkriva kako je neobična grupa mesojeda prvi put evoluirala.

Najmanji među najvećima: Novo otkriće iz sveta dinosaurusa

Ljudi koji imaju manju raznolikost bakterija u crevima skloniji su problemima sa spavanjem, lošijem zdravlju creva i većem broju upala, dok se visoka raznovrsnost povezuje sa dužim životnim vekom.

Kako ultraprerađena hrana utiče na mikrobiom creva

Škola se drastično promenila i 2025. godine uručena joj je nagrada u kategoriji Prevazilaženja nedaća uručena.

Od trgovine drogom do nagrade: Škola u Brazilu savladala sve izazove

Naučnici su pronašli nešto veoma neobično u planetama formiranim oko zvezde LHS 1903.

'Neobični' sistem koji osporava sve ideje o nastanku planeta

Naučnici veruju da su pronašli dokaze o zapisima ljudi iz kamenog doba na drevnim predmetima.

Prvi zapisi su možda 40.000 godina  stariji nego što se verovalo

Istraživanja pokazuje kako možemo da utičemo na našu dugovečnost tako što pravimo male ali dosledne promene.

Nauka