Лабораторијске животиње у Србији: 'И даље су незаменљиве за експерименте'

Глодари, зечеви или мајмуни смештени у кавезе у лабораторијама дуго су невидљиви хероји развоја савремене медицине.

На мишевима је доказана ефикасност пеницилина, трансфузије крви су усавршене код зечева, а трансплантације бубрега су тестиране на псима и свињама.

Експерименти у којима су макаки били заражени СИВ-ом, мајмунском верзијом вируса ХИВ-а који изазива АИДС, били су кључни за настанак антиретровирусних лекова.

Користили су се и у развоју потенцијалне вакцине против ХИВ-а.

Истовремено, ова истраживања покрећу питања о границама науке и одговорности према живим бићима.

Иако савремени прописи у многим државама налажу строге стандарде заштите и надзора, деценијама трају расправе о етичности оваквих пракси.

Услови чувања лабораторијских животиња морају бити пажљиво контролисани како би се обезбедило њихово здравље и стабилни експериментални услови, каже Марко Васић, научни сарадник на институту за вирусологију, вакцине и серуме Торлак.

Тестирање на животињама је споро, непоуздано, неетично и скупо и не испуњава потребе савремене науке и заштите здравља и животне средине, пише у извештају организације Цруелтy Фрее Еуропе (Европа против окрутности).

Експерименти на животињама дефинишу се као „последња опција", уместо да се системски замењују јасним планом, роковима и улагањима у алтернативе, сматрају у Цруелтy Фрее Еуропе.

Из Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства до објављивања текста нису одговорили на питања ББЦ новинара о броју огледних животиња које су учествовале у експериментима у Србији у протеклих неколико година.

Приближно 9,1 милион животиња било је подвргнуто научним експериментима широм Европе 2023, показују последњи подаци које је објавила Европска комисија.

У Закону о добробити животиња, којим су обухваћене и огледне животиње у Србији, пише да оне могу да осећају бол, патњу и стрес.

„Постоји и подзаконски акт, правилник који се односи на поступање са огледним животињама“, каже правница Наталија Живковић за ББЦ на српском.

Дуга историја

У старој Грчкој, филозофи, попут Аристотела, користили су животиње како би учили о анатомији и физиологији, пише Британика.

До 19. и 20. века, тестирање на животињама постало је често у биомедицинским истраживањима.

Научници из Торонта, Фредерик Бантинг и Чарлс Бест, користили су псе како би доказали да панкреас производи хормон који регулише ниво шећера у крви и тако допринели лечењу дијабетеса типа 1.

Велики део савремених вакцина против беснила, тетануса - развијен је уз помоћ лабораторијских животиња.

Микробиолог Луј Пастер, чије су вакцине спасле милионе живота и поставиле темеље имунологије, обилато је спроводио експерименте на животињама.

Има много и новијих примера.

Дубока стимулација мозга, коју је користило око 20.000 људи са Паркинсоновом болешц́у, ослањала се на моделе пацова и мајмуна како би се разумело како болест утиче на поједине делове мозга и како хируршка уградња стимулатора може побољшати моторичке симптоме пацијената, писао је ББЦ Сајенс фокус.

Модерни интерфејси мозак-машина који омогуц́авају парализованим људима да обављају свакодневне задатке, попут приношења шољице кафе уснама, развијају се уз помоц́ огледа на мајмунима.

Ипак, неки су упамћени као сурови и контроверзни.

Хари Харлоу је средином 20. века намерно изоловао младунце мајмуна и тако им изазвао тешке психолошке поремећаје како би проучавао приврженост.

Од 1971, произвођачи ињекционих лекова у Европи користили су тест на зечевима како би проверили да ли лекови садрже супстанце који изазивају грозницу.

Тестирање хемикалија капањем директно у очи свесних зечева изазивало је слепило и тешке повреде.

Забринутост због ових експеримената у 20. веку довела је до формирања прописа о добробити животиња и развоја алтернативних метода тестирања, пише Британика.

Закони попут Закона о добробити животиња у Сједињеним Државама и слични у другим земљама успоставили су смернице за смештај и бригу о огледним животињама.

Оснивање организације ПЕТА 1980. године, невладине организације посвец́ене окончању злостављања животиња, утицало је на смањење употребе огледних животиња, посебно у козметичкој и фармацеутској индустрији и у академским истраживањима.

Европска унија је забранила тестирање козметике и детерџената на животињама, а тестови токсичности на животињама за процену хемијске безбедности су и даље обавезни.

Лабораторијске животиње се правно признају као осећајна бића и дозвољена је употреба само ако нема алтернативе.

Погледајте видео: Слепа мишица Славка разбија заблуде о њеној врсти

У каквим условима живе лабораторијске животиње?

За експерименте се најчешће користе глодари.

Једноставни су за одржавање и не захтевају сложене услове, каже биолошкиња Александра Лукић за ББЦ на српском.

Мање су захтевни за исхрану и трошкови њиховог држања су нижи, што је један од разлога зашто се најчешће користе у лабораторијским истраживањима, додаје.

Да би животиње биле у лабораторији, потребни су котролисани услови.

То подразумева одговарајућу температуру од око 22 степена Целзијуса, влажност ваздуха од око 60 одсто и вентилацију, каже Васић.

Потребан је и светлосни режим прилагођен врсти, обично је смењивање светла и таме на 12 сати), додаје он.

Животиње морају да имају „стални приступ води и квалитетној храни, као и редовно чишћење и дезинфекцију простора о чему брине тим запослених."

Храна треба да буде прилагођена врсти, старости и физиолошком стању животиња, пише у књизи Узгој и брига о лабораторијским животињама тима научника из Новог Сада.

При раду са лабораторијским животињама неопходно је мирно и пажљиво поступање и да се избегава свако непотребно узнемиравање како би се смањио стрес и очувала добробит животиња, пишу они.

Животиње се гаје у кавезима који су обично направљени од плексигласа.

Крупне животиње су саме у кавезима, мање у групи, а могу бити и у подном систему, боксу, базену или рибњаку, објашњава Васић.

Важан део неге јесте и обогаћивање средине, попут материјала за гнездо, склоништа или играчака, како би се смањио стрес и омогућило природније понашање, указује он.

Здравствено стање и добробити лабораторијских животиња требало би да се свакодневно и систематски прате.

„Посматра се понашање, степен активности унос хране и воде, телесна маса, стање коже, длачног покривача, очију, респирација и хабитус", објашњава.

Хабитус је општи изглед и држање тела животиње.

„Ако је потребно, раде се додатне лабораторијске анализе и ветеринарски прегледи.

„Посебно је важно рано препознавање знакова бола, стреса или болести, како би се одмах реаговало", каже Васић.

Како функционишу експерименти?

Рад са лабораторијским животињама заснива се на строго дефинисаним процедурама, објашњава Васић.

Пре почетка, истраживачи попуњавају образац који пролази проверу етичке комисије институције, а затим и надлежног државног одбора, који одлучује да ли је експеримент оправдан.

„Најпре се бира одговарајућа врста животиње у складу са циљем истраживања, затим се тражи етичко одобрење, а особље мора бити посебно обучено за рад са њима.

„Свака животиња се прати кроз детаљну документацију о пореклу, старости, здравственом стању и току експеримента", додаје он.

Током истраживања „посебна пажња посвећује се смањењу стреса, бола и патње, а сваки експеримент се унапред пажљиво планира и временски ограничава."

Примењује се принцип 3Р - замена (replacement), смањење (reduction) и усавршавање (refinement) као полазне тачке у осмишљавању експеримената.

Замена подразумева коришћење алтернативних метода кад год је то могуће, попут ћелијских култура или симулација, објашњава Васић.

Смањење се односи на „пажљиво планирање експеримената како би се користио најмањи потребан број животиња", а да се очува поузданост резултата.

Усавршавање подразумева унапређене процедуре ради смањења бола и стреса, укључујући примену анестезије, мање инвазивне методе и боље услове смештаја, додаје он.

„Циљ ових принципа је да се постигне равнотежа између научног напретка и одговорног односа према животињама.

„У лабораторијама постоје јасно дефинисане крајње тачке, које одређују када се експеримент прекида да би се спречила непотребна патња животиње", објашњава.

Како се осећају животиње?

Лабораторијске животиње су често под великим стресом због услова у којима живе, пише у раду америчких научника са Универзитет Пердју у Индијани.

Оне су изложене стресној околини и често су социјално изоловане, па стално морају да се прилагођавају како би одржале равнотежу у организму, објашњавају они.

То може да доведе до промена у понашању, поремећаја репродукције и дугорочних физиолошких последица, пише часопис Натуре (Природа).

Најчешће се користе животиње које се узгајају управо за лабораторијска истраживања, пре свега мишеви и пацови, објашњава биолошкиња Александра Лукић.

„Глодари се брзо размножавају и у кратком временском периоду може се добити велики број јединки, што омогућава понављање експеримената", додаје она.

Када је реч о стресу, они га „проживљавају на сличан начин као и човек, јер имају централни нервни систем истог основног типа - мозак, кичмену мождину и нерве који преносе сигнале кроз цело тело", додаје.

Погледајте видео: 'Самачки хотел' за пчеле у Београду

Шта каже закон у Србији?

Закону о добробити животиња прописује и прекршајне санкције.

Казне износе 100.000 - 1.000.000 динара за правно лице и 5.000 - 50.000 динара за физичко - појединце, каже правница Живковић.

„Законодавство Србије је делимично усклађено са решењима из ове Директиве ЕУ, уведено је одобравање огледа и постојање етичке комисије.

„Међутим, ЕУ има знатно детаљније и строже механизме контроле, као што су редовне инспекције и висок ниво транспарентности - јавне статистике и сажеци пројеката“, додаје она.

Огледи се, према закону, не могу спроводити ако постоји алтернативна метода којом се може постићи исти циљ, објашњава она.

„Огледи су дозвољени уз одобрење надлежног министра, које се доноси на основу мишљења Етичке комисије за заштиту добробити огледних животиња."

Закон о добробити животиња не регулише посебно увоз и извоз огледних животиња, указује правница.

Прописано је једино да фирме и појединци који се баве прометом огледних животиња морају бити уписани у Регистар за огледе на животињама.

Погледајте и овај видео: Пси тренирани у Босни откривају мине у Украјини

Постоје ли алтернативе?

Лабораторијске животиње су и даље неопходне у истраживањима која захтевају праћење сложених процеса у целом организму, као што су развој нових лекова, проучавање тумора, неуролошких болести, имунолошких реакција и вакцина, указује Васић.

У таквим случајевима још „није могуће потпуно заменити живи организам", додаје он.

Али „у многим областима данас се успешно користе алтернативе, као што су ћелијске културе, 3Д модели ткива и рачунарске симулације".

Ове методе све више смањују потребу за употребом животиња у науци, објашњава Васић.

Ту улогу би могла да игра и вештачка интелигенција, која би могла да помогне научницима да искористе постојеће податке и предвиде како ће хемикалије или лекови деловати на људе.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk