ЕУ још разматра да ли Србији исплатити новац из Плана раста, каже Марта Кос

Славина је за Србију, макар привремено, поново затворена у Бриселу.

Још се разматра да ли ће новац из Плана раста за Западни Балкан 2024-2027, на основу којег би Србија до 2027. укупно требало да добије 1,58 милијарди евра у неповратним средствима и повољним кредитима, заобићи званични Београд, саопштила је Марта Кос, комесарка Европске уније за проширење.

„Све смо забринутији због оног што се дешава у Србији", рекла је Кос на састанку Одбора за спољне послове Европског парламента (АФЕТ) 20. априла.

Неки од главних разлога су „закони који подривају независност правосуђа, репресија против демонстраната, као и уплитање у независне медије", додала је.

Она је током марта и априла у више наврата слала сличне поруке, доводећи исплату новца Србији у питање и критикујући власт у Београду због усвајања низа правосудних закона, познатих као „Мрдићеви закони".

Обустава исплате новца био би „најјаснији сигнал до сада да Брисел више не жели да одваја финансијску подршку од владавине права и демократских стандарда", каже Драгана Ђурица, генерална секретарка Европског покрета у Србији, за ББЦ на српском.

„Европска комисија има право да обустави, умањи, чак и да преусмери средства другим кандидатима за чланство, а ово је јасна порука да је ЕУ заиста спремна да активира условљеност исплате и да ово није само политичка порука ", додаје.

Србија је у јуну 2025. добила новац из претфинансирања Плана раста ЕУ и тада је у Београд стигло 111 милиона евра.

У јануару 2026. Европска комисија одобрила је прву траншу у исплати Инструмената за реформе и раст - још 56,5 милиона евра.

Та транша је исплаћена делимично, јер су у Бриселу проценили да је Србија испунила само три од седам услова из Реформске агенде, подсећа Ђурица.

„Одобрене су тада реформе интеграције тржишта струје, 5Г мреже и визно усклађивање, а нису они најважнији који се тичу изборних услова, корупције, медијских слобода или избора Савета РЕМ-а (Регулаторно тело за електронске медије).

„У преводу, више не може да се напретком у техничким областима замаскира апсолутни недостатак напретка или чак назадовање у оним суштинским", закључује.

Иако је дуже од деценије земља кандидат за чланство у ЕУ, Србија није увела санкције Русији од почетка рата у Украјини и процес преговора већ годинама тапка у месту.

Зашто је новац за Србију у магли?

Кос је највише говорила о усклађивању правосудних закона и потребом да се они „ускладе са препорукама Венецијанске комисије", али је апеловала на Београд да „поврати независност медија, укључујући и реформу РЕМ-а".

„Док Украјина и Молдавија добро напредују, напредак је био много слабији на Западном Балкану.

„Прошле недеље писала сам властима у региону да убрзају реформе или да ће њихови грађани бити на губитку.

„План раста се базира искључиво на учинку и има рокове", упозорила је словеначка политичарка.

Уколико се реформе не спроведу до јуна или, у случају Босне и Херцеговине до децембра, земље Западног Балкана ризикују да „трајно изгубе више од 700 милиона евра", додала је.

Венецијанска комисија је у петак доставила нацрт мишљења о измени правосудних закона, познатих под називом „Мрдићеви закони", док се коначно мишљење очекује у јуну, изјавила је Ана Брнабић, председница Народне скупштине Србије.

Мишљење изнесено у нацрту је „фер, балансирано, коректно и сасвим јасно", рекла је Брнабић на конференцији за новинаре.

„Нећемо чекати да мишљење Венецијанске комисије буде усвојено у јуну, већ ћемо одмах кренути у његову примену и измену сета правосудних закона на начин како је то препоручила и Венецијанска", казала је Брнабић.

Како тврди, промена начина упућивања тужилаца у друга тужилаштва, што би по усвојеним изменама требало да ради Високи савет тужилаштва (ВСТ) уместо Врховне јавне тужитељке Загорке Доловац, за Венецијанску комисију није била спорна.

Нагласила је да у оном делу који је највише био критикован у јавности као нешто што је урађено како би се спречиле истраге или како би се успорио рад - сет закона „похваљен".

У истом дану када се Кос обратила, Влада Србије је 20. априла наложила свим државним органима да код припреме закона „посебну пажњу морају да посвете усклађености са правним тековинама Европске уније, као и томе да ли је предложени пропис био претходно консултован са Европском комисијом".

Иако такозвани Мрдићеви закони, названи по предлагачу и народном посланику Угљеши Мрдићу, представљају „суноврат владавине права", они су тек „шлаг на торти" негативне оцене за Србију из Брисела, каже Владимир Међак, правник и стручњак за европске интеграције, за ББЦ на српском.

„Први циљ Реформске агенде су владавина права, демократија, слобода, чак и академске слободе, а други усклађивање спољне политике са ЕУ, што су урадиле све друге земље Западног Балкана, осим Србије", објашњава.

„Ових 1,58 милијарди евра било је предвиђено да нам помогне да се приближимо стандардима, а ми се удаљавамо", сматра Међак.

Подсећа и да Србија пет година није отворила ниједно преговарачко поглавље у дијалогу са Бриселом.

„Ускраћивање новца би био озбиљан сигнал враћања уназад.

„У неким круговима у Бриселу се говори да би могло поново да буде отворено поглавље 26 које се тиче образовања и културе, иако је оно прво затворено 2016, а разлог су дешавања са Универзитетом.

„Био би ово јединствен случај таквог односа према држави кандидату, али и јединствен случај да се кандидат овако понаша", сматра Међак.

Погледајте видео о инцидентима током избора за Студентски парламент у Београду

Какве је сигнале Србији слала Марта Кос?

Кос се у марту 2026. у Београду састала са Аном Брнабић, председницом Народне скупштине.

Тада је оценила да Брисел „веома брину скорашњи кораци" српских власти ка умањењу независности правосуђа, алудирајући на усвајање такозваних Мрдићевих закона, али да се чека оцена стручњака из Венецијанске комисије, објавила је Кос на Иксу.

Претходно, комесарка за проширење ЕУ је измене правосудних закона у интервјуу за телевизију Н1 назвала „јасним кораком уназад" званичног Београда, који „поткопава поверење" бриселских званичника у Србију.

У понедељак, када је саопштила да ће ЕУ сачекати са исплатом новца Србији, словеначка политичарка се састала и са Владимиром Ђокићем, ректором Универзитета у Београду, кога многи виде као једног од највећих политичких противника режима Српске напредне странке (СНС).

„Универзитети морају да остану места критичког мишљења и отворене дебате, слободна од било каквог облика застрашивања.

„Много ценим његову (Ђокићеву) посвећеност одбрани аутономије и достојанства Универзитета у Београду.

„То је важно за демократску и европску будућност Србије", објавила је Кос на Иксу.

Шта је План раста за Западни Балкан?

План раста ЕУ за Западни Балкан 2024-2027 вредан је шест милијарди евра и намењен је „економском расту региона, убрзању реформи и улагању које може унапредити процес проширења Европске уније (ЕУ) са овим земљама", наводе из Европске комисије.

„У суштини, то је план који предвиђа додатна средства у односу на она која се већ дају преко приступних фондова", рекао је Међак за ББЦ на српском у јануару 2024.

„Услов за то је прављење реформске агенде на годишњем нивоу, шта ће се све урадити у наредних годину дана и испуњавањем тога, што подразумева јачање демократских институција владавине права."

Како би до новца дошле, земље Западног Балкана морају да испуне зацртане циљеве из Реформске агенде, која у случају Србији има готово 100 тачака.

План раста ЕУ почива на „четири стуба":

Од укупно шест милијарди евра планираних у трогодишњем периоду две милијарде чине бесповратна средства, а четири кредити под повољнијим условима од тржишних, објашњено је на сајту ЕК.

О висини средстава ЕУ одлучује на основу броја становника земље и бруто друштвеном производу по глави становника, додаје се.

Северна Македонија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Албанија и Србија досад су добили новац из претфинансирања у оквиру плана, који износи до седам одсто укупне своте намењене свакој од држава.

Србија их је добила тек у јуну 2025, знатно касније од свих других, осим Косова, које је због вишемесечних проблема са формирањем владе новац примило тек у априлу ове године.

Средства из Плана развоја до земље која их добија долазе кроз два канала - најмање 50 одсто преко Инвестиционог оквира за Западни Балкан, а остатак се директно преусмерава у буџет државе, каже Драгана Ђурица.

„Новац може да заврши у пројектима у којима и привреда и грађани имају конкретну корист, али углавном кроз инвестиције из Реформске агенде.

„Није намењен ни искључиво државним министарствима, нити су то директне уплате неком фармеру или предузетнику, на пример", објашњава.

Најчешће се троши на велике инфраструктурне пројекте, попут модернизације железнице, повећања енергетске ефикасности, заштите животне средине или дигитализације образовања, набраја Ђурица.

„Појединац може лако да осети корист од ових пројеката, али посредно, кроз боље услове пословања или унапређену инфраструктуру.

„Актуелна ситуација је првенствено удар на буџет Србије, не само због новца, већ због губитка развојног и инвестиционог потенцијала, који су кључни за државу", закључује Ђурица.

Све што треба да знате о новим правилима за улазак Европску унију:

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk