'Ни инфаркт ме неће спречити да гледам Босну на Мундијалу'
Аутор фотографије, BBC/Slađan Tomić
- Аутор, Слађан Томић
- Функција, новинар сарадник
- Време читања: 8 мин
О фудбалу знам шта је гол, колико је играча, да има две стативе.
Али фудбалска еуфорија је и мене толико захватила да сам почео да гребем за карте за Светско првенство у САД, Мексику и Канади.
Прва статива у мом плану била је виза, јер сам пре осам година већ био одбијен.
Жеља да гледам „змајеве", како гласи надимак фудбалске репрезентације Босне и Херцеговине, натерала ме је да пробам још једном.
Акредитовао сам се и преко Фудбалског савеза БиХ, што треба да потврди и Међународна фудбалска федерација (ФИФА).
Чекам.
Један сам од хиљада људи који би да оду „преко баре" овог лета и уживо гледам утакмице БиХ, прве на Светском првенству после 2014.
Тог Мундијала у Бразилу се и не сећам, или се сећам кроз маглу.
Заправо, сећам се Едина Џеке, главног нападача и предводника генерације тима БиХ који ће играти на Мундијалу.
Гледао сам једну утакмицу из Бразила или њен делић на телевизији.
А сад бих да га гледам уживо.
Фудбалски речено, повео сам 1:0.
Добио сам једногодишњу визу за новинаре.
Није било лако.
Цео дан сам покушавао да добијем термин за разговор.
Успео сам тек када сам писао конзулату и затражио додатне термине.
Стрес ме је у међувремену скоро потпуно парализовао: хоће ли ми одобрити визу, хоћу ли добити новинарску акредитацију и да ли ћу успети да уплатим аранжман или бар авионску карту.
Нисам ни стигао да размишљам да ли ће, рецимо, бити керозина за авионе у светлу енергетске кризе.
Аутор фотографије, BBC/Slađan Tomić
Босна и Херцеговина у групи је са селекцијама Канаде, Швајцарске и Катара.
Са Швајцарском и Катаром играће у Америци.
Од земаља Балкана, осим БиХ, на Мундијалу игра само још репрезентација Хрватске која је у групи са Енглеском, Панамом и Ганом.
Групна фаза уз седатив
Стрес око организације путовања и неизвесност добијања визе код мене је изазвао тек два мања панична напада и једно буђење у сузама.
„Не могу ни термин за визу да добијем", помислио сам и пустио неколико суза.
Еуфорију и интересовање за фудбал пробудио је тек последњи пенал у баражу против Италије у Зеници који је Босну одвео на Мундијал.
Али оно што ја осећам није ништа према ономе што су преживљавали истински љубитељи фудбала.
Један од њих је Омар Куштрић који је током одлучујуће утакмице за пласман на Мундијал добио срчани удар.
Са пријатељима је гледао меч, није веровао, али надао се проласку у групну фазу.
„Осетио сам да се нешто чудно дешава, али није то било нешто прејако.
„Целу ноћ смо певали, скакали, чак отишли и на дочек фудбалера, остали смо до пет ујутру", присећа се Омар ноћи током које је добио срчани удар.
Јутро после победе пробудио се са боловима у прсима.
Није обраћао превише пажње јер је веровао да је то последица прекомерне конзумације цигарета.
„Испушио сам две кутије", каже ми.
Отишао је у теретану где је радио вежбе за ноге.
„Све сам радио да се убијем, али ми није ишло", прича ми Омар, шалећи се, као да му пре неколико дана није уграђен стент (уређај за лакши рад срца).
На наговор супруге тек увече одлази у хитну, а оданде га шаљу на хитну операцију.
После само два дана отишао је на концерт Здравка Чолића, једне од највећих балканских певачких звезда свих времена.
„Нема разлога да губимо време у животу", каже готово филозофски.
Добио је канадску визу, а америчку има од пре, па планира да уживо прати све утакмице БиХ.
За карте не брине јер, како каже, увек се нађе.
Питам га да ли је гледање утакмица током групне фазе здраво за његово срце.
„Попићу седатив", одговара ми уз храбри осмех.
'Продајем аутомобил да бих гледао Босну'
Уз трошкове визе, за најповољнији аранжман за једну утакмицу, ако сте успели да купите најјефтинију карту и планирате дневни џепарац од 100 долара, потребно је минимално 5.000 евра по човеку.
Самостална организација је јефтинија, ако не бирате скупље хотеле.
Цена путовања свакодневно расте, а са њима и цена улазница.
Већ сада достижу цену од 2.000 долара.
Поједине агенције у БиХ нуде пакет са једном улазницом за 4.000 евра, а пакет од три утакмице за 9.000 евра.
Аутор фотографије, Mirza Kurtović
Мирза Куртовић из Сарајева редован је на трибинама када игра репрезентација БиХ.
Био је незадовољан резултатом у мечу против Аустрије у Бечу (БиХ је примила гол 13 минута пре краја), али све је заборављено после победа у баражу, најпре против Велса, па над Италијом у Зеници.
Не жели да пропусти пут на Светско првенство, а за њега и супругу рачуница је да им треба између 10.000 и 15.000 евра.
„То није мало. Имам већ кредит за ауто, па нема смисла да дижем кредит за Светско првенство", каже ми.
Из шале је огласио продају аутомобила, али временом се шала претворила у збиљу.
„Имам леп аутомобил, али живим од плате. Када размишљам да ли бих пре имао ауто или би био на Светском првенству, за мене ту нема дилеме.
„Ако је то цена, нека иде 'мерцедес', шта има везе", каже Куртовић.
Аутор фотографије, BBC/Slađan Tomić
Коначна цена Куртовићевог путовања зависиће од тога да ли ће и када продати аутомобил.
„Само улазнице сада коштају 2.000 долара.
„Мада има информација да уопште нема карата, да су распродате", каже Куртовић за ББЦ на српском.
Немају улазнице, али планирају пут 'преко баре'
Денис Хусеинбеговић, директор је једне туристичке агенције која организује одлазак на Мундијал.
Захтева, каже ми, не мањка.
„Само је питање колико је ко спреман да плати."
У првим редовима за клијенте проналази карте од 1.500 долара, а верује да ће карте продавати и многи Италијани који су се надали палсману њихове репрезентације.
„За ФИФА хоспиталити карте су 1.500 долара, ту сте у првим редовима, пијете шампањац.
„Многи то не знају па ће платити неком Италијану 1.500 долара за место у 76. реду."
Реална вредност тих карата је, додаје, 200 до 300 долара.
Неки људи који су му се јављали имају карту и визу, неки само једно или друго, па због тог агенција не нуди карту уз аранжман.
Нуди и помоћ при попуњавању апликације за америчку визу.
Хусеинбеговић каже да ће неки људи из дијаспоре доћи у Сарајево, главни град БиХ, а одатле у САД.
„Желе да осете атмосферу, јер ће сви који крену одавде, већ у авиону бити еуфорични", уверен је.
Каже да има и оних које не занима ни карта, који само желе да буду са босанско-херцеговачким навијачима, да се друже око стадиона.
„Велика је ствар ићи у Лос Анђелес, у Сијетл, пратити репрезентацију, па тако има и тих људи који кажу 'Идем тамо, не морам ни да гледам утакмице на стадиону'", каже он.
Аутор фотографије, BBC/Slađan Tomić
Ја сам последњу конвертибилну марку са штедног рачуна проследио агенцији с најјефтинијом понудом, чиме је завршена моја дилема да ли ћу утакмице гледати пред ТВ екранима или из новинарске ложе.
Авионске карте до Сједињених Америчких Држава и хотел са доручком платићу нешто мање од 4.000 евра.
Не жалим, ово је инвестиција за будућност.
Аутор фотографије, REUTERS/Amel Emric
Тузлак Ади Селман верује да ће пут на Светско првенство бити јефтинији од Куртовићеве калкулације трошкова.
„Међу првима сам купио карту за мање од 200 долара."
Није планирао одлазак на Мундијал, али га је после победе БиХ позвао пријатељ који живи ван БиХ и питао како да купи карте.
„Тада сам, више из радозналости него из озбиљног плана, направио профил на сајту ФИФА и покушао да дођем до карата, али у том тренутку није било доступних улазница, па сам одустао", прича Селман за ББЦ на српском.
Одлуку да групну фазу гледа уживо донео је, каже, случајно.
Наредног јутра је поново отворио ФИФА страницу, желећи само да провери да ли се нешто променило и какве су цене карата.
„Имао сам среће, успео сам да за 180 долара купим карту за утакмицу Босна и Херцеговина - Катар у Сијетлу.
„Е, тад сам почео да озбиљније планирам одлазак на Светско првенство", прича овај Тузлак.
Успео је да добије визу, а о трошковима не брине превише.
Зна да, у крајњем случају, може да потражи бесплатан смештај који нуде бројни држављани БиХ у Канади и у САД-у.
Аутор фотографије, REUTERS/Matteo Ciambelli
Преко једне странице на Фејсбуку (Facebook) која окупља дијаспору БиХ смештај су већ понудиле четири породице.
Међу њима и породица Тричић којој се јавило 20 заинтересованих навијача.
„Сместићемо их код нас и код пријатеља", кажу ми у преписци путем Фејсбука.
Ово није први пут да нуде бесплатан смештај, а често то раде помажући спортистима и уметницима.
На идеју су, објашњавају, дошли када су видели понуде агенција.
„То нас је изнервирало, наш народ то није заслужио", кажу.
Породица Тричић тренутно је пословно у БиХ, али нисмо успели да се организујемо за сусрет.
То смо оставили за Америку.
„Изволите, сместићемо и вас", љубазно ми нуде помоћ.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Најважније
Репортаже
Најпопуларније
Content is not available