Пет ствари које треба да знате о Закону о потрошачима у Србији

Ништа ме скоро није изнервирало као када сам пре неколико месеци купила усисивач, да би после само нешто више од месец дана 'умро', а поступак жалбе и замене је трајао 'вечност'.

Када су ми трговци из једног великог ланца продавница технике рекли да сервис мора прво да уради дијагностику, као да је пацијент у питању, па онда тек да одлуче хоће ли га поправљати или ми дати нови уређај, подигла ми се коса на глави.

Од потрошеног новца на гориво до продавнице и назад, па у сервис, могла сам да купим нов усисивач.

И док сам се ја убеђивала са продавцем да нећу поправљени усисивач, већ нов, сећам се да је на рекламном телевизору у радњи ишао кајрон о изменама постојећег Закона о заштити потрошача.

Помислила сам: 'Ваљда ће нам права бити већа и јача'.

Можда наивно.

Предлог закона о заштити потрошача је део процеса који треба да обезбеди виши степен заштите потрошача у новим тржишним условима, попут развоја нових технологија, рекла је Јагода Лазаревић, министарка унутрашње и спољне трговине, у Скупштини Србије.

„У последњих неколико година кључни покретач раста тржишта је електронска трговина, која као модеран начин продаје нуди велики број погодности за потрошаче, али и трговце, јер пружа лакши приступ производима, удобнији начин куповине и потенцијално ниже цене“, рекла је министарка, образлажући измене закона.

Ипак, има сумњичавих.

„Изменама закона, права потрошача се умањују јер ће сваки пропис или други закон који доноси мању заштиту, бити изнад њега и то је најопасније.

„Све остале промене су мале и чиста 'козметика' да би се држава оправдала како је нешто урадила у приближавању европским тековинама“, тврди Дејан Гавриловић из организације потрошача Ефектива за ББЦ на српском.

1. Онлајн куповина и дигиталне услуге

Закон регулише права и обавезе код уговора о испоруци дигиталног садржаја попут софтвера, аудио и видео материјала, видео игара и електронских књига, али и услуга као што су стриминг платформе и cloud складиштење.

„Дигиталне услуге раније нису биле обухваћене законом, али сада говоримо о апликацијама и софтверима који се купују.

„Кад купите неки уређај који у себи има софтвер и апликације, и ако не ради, можете да се жалите“, каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије (НОПС).

Онлајн куповина је била слабо уређена, а сада се уводе нешто строже мере према трговцима, додаје.

Тако ће сада бити одговорни за сваку неиспоруку дигиталног производа или услуге, као и за неусклађеност која се појави у року од две године од куповине.

Трговцима је сада забрањено да онлајн рекламирају једну ствар, а продају нешто друго.

Током 2025. године у Србији је забележено чак 110 милиона интернет куповина путем платних картица и електронског новца, што значи да је дневно реализовано више од 303.000 онлине трансакција, речено је у Скупштини Србије.

„Не треба заборавити да је у Србији 50 одсто становника дигитално неписмено, а држава се више бави уређивањем дигиталног садржаја, него нечим пречим као што су проблеми са рачунима за комуналне услуге који се не издају, извршитељима, непостојећима фактурама“, каже Гавриловић.

Дигитална писменост представља скуп знања, вештина и понашања која су везана за употребу дигиталних уређаја као што су рачунари, паметни телефони и слични уређаји.

У 2025. години 90,1одсто домаћинстава у Србији поседује интернет прикључак, подаци су Републичког завода за статистику Србије.

Према резултатима Пописа 2022,, око 46 одсто људи старости 15 и више година може се сматрати компјутерски писменим (умеју да обављају три основне активности на компјутеру, таблету, мобилном телефону).

Око 24 процената људи у Србији је компјутерски неписмено и не знају да обављају ниједну дигиталну активност.

2. Да ли се Закон о потрошачима маргинализује?

Поједине организације за заштиту потрошача критикују измене члана 4 Закона о потрошачима.

Закон се „примењује на однос трговаца и потрошача, осим ако неки други пропис не обезбеђује виши ниво заштите потрошача", гласи члан 4 закона.

Међутим, законодавци су изменили тај члан који може широко да се тумачи - и да нижи акт буде 'старији' од закона, писао је раније ББЦ на српском.

Закон ће се примењивати у односима потрошача и трговаца „осим у случају постојања посебних прописа који садрже одредбе које имају исти циљ", пише.

То значи да могу да се примене закони или уредбе који су неповољнији за потрошаче, указали су раније стручњаци за ББЦ.

На пример, ако по садашњем закону имате право на жалбу за неки комунални рачун, надлежни су морали да одговоре у року од осам дана.

Међутим, могли би да се позову на неки други закон или уредбу према којем би на жалбу одговорили за 15 или више дана, указао је Гавриловић.

Новим прописима знатно су повећане новчане казне за прекршиоце.

Тако је за фирму казна, без одласка на суд, 200.000 динара, а била је 50.000.

За предузетнике је 100.000, а била је 30.000 динара.

Уколико је, ипак, тежак прекршај и случај стигне до суда, новчана казна може да буде од 300.000 до два милиона динара.

3. Без скривених трошкова у ресторанима

Неки ресторани наплаћују поставку стола, стављање тањира, прибора, чаша и салвета.

Ова ставка на рачуну углавном није назначена и уме да изненади муштерије.

Законом се сада забрањује наплата скривених трошкова, као што су сервирање стола и прибора, па се потрошачи тако штите од непредвиђених издатака.

Уз то, ценовници морају да буду доступни гостима у сваком тренутку, па и приликом плаћања.

„Није само кувер (прибор за јело) био скривени трошак, већ и унапред одређен бакшиш од 10 одсто или музика“, каже Горан Паповић из НОПС-а.

4. Боља заштита малолетника?

У близини зграде у којој живим је трафика, а испред ње често виђам школарце како купују вејпове и сличне светлеће уређаје за пушење.

Не знам шта је у њима, али их пазаре без проблема.

Изменама закона, тврде предлагачи, малолетници ће бити више заштићени, нарочито у вези са куповином дувана.

Тако се забрана продаје дувана малолетницима проширује и на електронске цигарете, уређаје за загревање дувана или биљних производа.

Око куповине дувана и сличним забранама одувек је била велика борба због контроле продаје малолетницима, примећује Паповић.

Сумња да ће се изменама закона сада ствари променити на боље.

5. Цене у реалном времену

Трговински ланци ће сада бити у обавези да на интернет страници, као и на Националном порталу отворених података објављују ценовник производа на дневном нивоу, пише на сајту Министарства унутрашње и спољне трговине.

„Трговци ће од сада бити у обавези да ажурирају ценовник при свакој промени, у реалном времену, па ће потрошачи бити правовремено информисани и моћи да се одлуче где ће у куповину.

„То је пример добре праксе, јер су цене у појединим земљама пале и за 40 одсто кад су почели ово да примењују“, каже Паповић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk