'Ништа вас као досада не натера да пишете': Ретки интервју са мистериозном Агатом Кристи

Агата Кристи била је бриљантна у скривању наочиглед свију.

Представљала је себе као срдачну старију даму у бунди која је волела баштованство, укусну храну, породицу и псе, али иза те угодне спољашњости уживала је у осмишљавању заплета бестселера о тровању, издаји и крви.

И открила је врло мало о томе како функционише њен генијални ум.

Кристи је била хронично стидљива, али су је 1955. године убедили да да редак интервју у њеном лондонском стану за радио ББЦ-ја.

У њему је открила како је неконвенционално детињство пробудило њену машту, зашто је писање позоришних комада било лакше од писања романа и како је могла да заврши књигу за три месеца.

Рођена као Агата Милер у имућној породици 1890. године, углавном се школовала код куће.

Упитана зашто је почела да се бави писањем, Кристи је рекла: „За све сматрам заслужном чињеницу да никад нисам имала формално образовање".

„Можда не би било лоше да се оградим признавши да јесам на крају ишла у школу у Паризу кад сам имала око 16 година. Али до тада, сем мало учења математике код куће, нисам ишла ни на какве часове.“

Кристи је описала властито детињство као „величанствено доконо“, али је имала незајажљив апетит за читањем.

„Била сам доведена у ситуацију да смишљам приче и глумим различите ликове у њој, а ништа не може да вас натера да пишете као досада.

„Дакле, негде у време кад сам имала 16-17 година, већ сам написала поприличан број кратких прича и један дугачак, туробан роман.“

Испричала је да је завршила писање првог објављеног романа у 21. години.

Након неколико одбијања, Тајанствени догађај у Стајлсу објављен је 1920. године, први пут представивши њену најславнију креацију, Херкула Поароа.

Убиство тровањем, који је одабрала за причу, потекао је директно из њеног личног искуства током Првог светског рата.

Док је њен први муж Арчи Кристи био распоређен на положај у Француској, радила је волонтерски на домаћем фронту као медицинска сестра у болници за рањене војнике.

Постала је асистенткиња у болничкој апотеци, где се упознала са лековима и токсинима.

У њеним причама, отров је коришћен у 41 убиству, покушају убиства и самоубиству.

Уобичајена формула Агате Кристи почиње са затвореним кругом осумњичених из истог друштвеног слоја и убиством са траговима који доводе до сукоба у завршници.

У средишту је приватни детектив, као што су Поаро или госпођица Марпл, који распетљава мистерију и открива истину групи људи у драматичној завршној сцени.

Ова структура, добро позната, али бескрајно прилагодљива, део је онога што чини дело Агате Кристи толико непролазним.

Године 1926, објавила је Убиство Роџера Ејкројда, књигу која је учврстила њену професионалну репутацију, упркос томе што је те године њен приватни живот пролазио кроз велику кризу.

Умрла је њена вољена мајка, а Арчи јој је признао да се заљубио у другу жену.

Затражио је развод.

Мучећи се са тугом и списатељском блокадом, сама Кристи је постала предмет мистерије.

Једне хладне децембарске ноћи, њен слупани ауто пронађен је на забитом излетишту у Сарију, опасно нагнут над провалијом изнад каменолома.

Полиција је у аутомобилу пронашла њену бунду и возачку дозволу, али од ње није било ни трага ни гласа.

Покренута је једна од највећих потрага свих времена за несталом особом у Великој Британији.

Прича је садржала сва обележја таблоидне сензације: прослављена списатељица криминалистичких романа која је нестала оставивши низ збуњујућих трагова, оставивши за собом седмогодишњу ћерку и згодног мужа у вези са млађом љубавницом.

У потрагу се укључио чак и творац Шерлока Холмса сер Артур Конан Дојл, ангажовавши медијума да се повеже са Агатом преко једне од њених рукавица.

Путовања по Блиском истоку

Десет дана касније, пронађена је 370 километара од места несреће у хотелу у Херогејту, у Северном Јоркширу.

Гомилале су се теорије: да ли је њен нестанак био последица губитка памћења, прорачунатог покушаја да осрамоти мужа или чак маркетиншког трика?

Кристи је одабрала да не разјасни мистерију у њеној аутобиографији, написавши само: „И тако, после болести, уследили су туга, очај и сломљено срце. Нема потребе задржавати се превише на томе.“

Била је једнако нехајна кад су у питању тајне њеног начина рада, рекавши за ББЦ 1955. године: „Разочаравајућа истина је да немам неки посебан метод".

„Куцам све верзије на древној поузданој машини коју поседујем већ годинама и налазим да ми је диктафон користан за кратке приче или кад реорганизујем чин позоришног комада, али не за много компликованију работу разраде романа.“

Кристи се 1930. године удала за Макса Малована, археолога 14 година млађег од ње, шест месеци након што га је упознала током пута у Ирак.

Поред њихове заједничке страсти према древним културама, бројна путовања овог пара по Блиском истоку утицала су на романе као што је Смрт на Нилу, који је први пут објављен 1937. године.

Њена новопронађена срећа изгледа да је оставила дубоки траг на њено дело: у наредних девет година, написала је 17 комплетних романа.

За Кристи, главно задовољство у писању потицало је од осмишљавања ингениозних заплета.

„Мислим да прави посао лежи у осмишљавању заплета ваше приче и лупања главе док све не испадне како треба", рекла је.

„То може да потраје. А онда, кад имате комплетан материјал, све што вам преостаје је да покушате да нађете времена да испишете читаву ствар. Три месеца ми делује као сасвим разуман период да се заврши књига, ако човек може одмах да се баци на посао."

У радио профилу из 1955. године, позоришни импресарио сер Питер Сондерс, који је продуцирао њену позоришну представу Мишоловка, која је постала неочекивани хит, рекао је да је Кристи поседовала невероватан дар за стварање потпуно формираних сцена и прича у њеној глави.

„Једном сам јој рекао: 'Како иде нова представа?' 'Завршена је', рекла ми је. Али кад сам је питао да ли могу да је прочитам, одговорила ми је крајње љупко: 'Ох, па нисам је још написала.' Са њене тачке гледишта, комад је био разређен од почетка до краја до најситнијег детаља. Написати га било је пуко питање физичког рада.“

То виђење потврдио је оснивач Пенгвин букса сер Алан Лејн, који је рекао да за 25 година блиског пријатељства са њом ниједном није „чуо клактање њене писаће машине... упркос запрепашћујућем квантитету и квалитету који је редовно производила.“

Рекао је да, било да је организовала свакодневни рад у кампу на експедицији у месопотамијску пустињу или хеклала током вечерњих сати, „док је радила сво то мноштво ствари, у њеној глави се разрађивао неки нови комад или роман Агате Кристи“.

И док је Кристи веровала да књига може да се избаци за три месеца, рекла је да је за позоришне комаде боље да „буду написани брзо“.

У време ББЦ-јеве приче о Агати Кристи из 1955. године, на лондонском Вест Енду су се играла три њена комада.

Мишоловка је већ обарала све рекорде на благајнама, само три године после премијере.

Комад је започео као ББЦ-јева радио драма под насловом Три слепа миша, емитована 1947. године, у склопу вечерњих програма који су славили 80. рођендан краљице Мери.

Писање позоришних комада било је „много забавније од писања књига“, изјавила је Кристи.

„Не морате да се бакћете дугим описима места и људи, или одлукама како да распоредите материјал," рекла је.

„И морате да пишете прилично брзо да бисте остали у жељеном расположењу и да би разговор текао природно.“

Пут старе књиге до новог читаоца

Најдуже играна представа у Великој Британији

Кристи је 1973. године присуствовала прослави 21. рођендана Мишоловке у лондонском хотелу Савој.

Присутан је био и првобитни главни глумац Ричард Атенборо, који је својевремено предвидео „да би представа могла да се игра још 21 годину“.

Додао је: „Не бих је баш поредио са Катедралом светог Павла, али Американци се кад дођу у Лондон свакако одлучују да иду да гледају Мишоловку.“

Поставши најдуже играна британска представа 1957. године, једино што је могло да је заустави била је пандемија ковида 2020. године.

У марту 2025. године, прославила је 30.000 извођење, а још се игра и дан-данас.

Атенборо је такође био интервјуисан у ББЦ-јевом профилу из 1955. године, где је рекао да је Кристи „последња особа на свету коју бисте довели у вези са злочином, насиљем или било чиме крволочним или драматичним.“

Сумирајући њену дуговечну мистерију, он је рекао: „Нисмо могли да се помиримо са чињеницом да је та тиха, прецизна, достојанствена дама могла да нас натера да нам се најежи кожа, да фасцинира људе из читавог света умећем стварања напетости и даром за стварање толике атмосфере ужаса на позоришним даскама и великом платну.“

И док нам интервју ББЦ-ја са Агатом Кристи пружа фасцинантан увид у њене списатељске методе – одсуство строге технике, ослањање на машту, радост у смишљању заплета – енигма саме жене наставља да живи.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk