Амнести извештај: Какво је стање људских права на Балкану

Нови сукоби на Блиском истоку, протести генерације З широм света, рат у Украјини, вештачка интелигенција у скоро свакој канцеларији - само су неки од проблема који су обележили 2025. и у области људских права.

Турбулентно је било и у Србији где су читаве године трајали протести против корупције после трагедије у Новом Саду, када је услед пада надстрешнице Железничке станице страдало 16 људи, а једна девојка тешко повређена.

Током 2025. у Србији је забележено више од 160 случајева напада и застрашивања, упозорава Амнести интернешнал, организација за заштиту људских права у најновијем годишњем извештају.

У Србији се, као и у другим земљама Балкана, и даље крше права жена и ЛГБТ заједнице.

За разлику од прошле године, сада у извештају Амнестија нема две бивше југословенске републике: Црне Горе и Северне Македоније.

„Суочавамо се са најизазовнијим тренутком нашег доба.

„Човечанство је на удару међународних покрета противника људских права и предаторских влада одлучних да задрже доминацију незаконитим ратовима и дрским економским уценама", указала је Агнес Каламар, генерална секретарка организације поводом новог извештаја о стању људских права у свету.

Годинама већ ова организација осуђује кршење људских права у сваком делу света, упозоравајуц́и на последице флагрантног кршења влада и великих корпоративних актера, као и двоструке стандарде у поштовању међународног права.

Србија

Амнести упозорава да су се током 2025. у Србији новинари, демонстранти и организације цивилног друштва суочавали са застрашивањем и узнемиравањем.

Власт је надзором покушавала да обузда широко распрострањено незадовољство, тврде у Амнестију.

„Протести су изазвали оштар одговор полиције и владајуц́е Српске напредне странке (СНС)", додаје се у извештају.

Полиција је притворила стотине демонстраната, а до средине године забележено је више од 160 случајева застрашивања и напада, указује се у извештају.

Власти су наставиле незакониту употребу шпијунског софтвера и других дигиталних форензичких алата против активиста и новинара, тврди Амнести.

До краја године, Високи савет тужилаштва није успео да именује главног тужиоца за ратне злочине, а влада је блокирала ефикасну правосудну сарадњу са другим земљама на Балкану.

Србија је у првој половини 2025. извезла муницију у вредности од више од 55 милиона евра у Израел, кршец́и обавезе према Споразуму о трговини оружјем и међународном хуманитарном праву, саопштио је АИ.

Босна и Херцеговина

У Босни и Херцеговини (БиХ) и даље постоји политичка нестабилност, оцењује се у извештају.

Наставља се величање осуђених ратних злочинаца, порицање геноцида, али и дискриминација Рома и „неконститутивних народа" (сви који се не изјашњавају као Срби, Хрвати и Бошњаци), указује Амнести.

Цивилно друштво и независни новинари су изложени вербалним претњама, злостављању на друштвеним мрежама и клеветама, посебно у Републици Српској, једном од два ентитета БиХ.

Други ентитет, Федерација Босне и Херцеговине, усвојио је законе којима се признаје фемицид и пооштравају казне за починиоце породичног насиља.

Али правна заштита жртава широм државе и даље није уједначена.

Погледајте видео: Годину дана од смртоносних поплава у Босни и Херцеговини

Хрватска

У Хрватској, најмлађој чланици Европске уније, забележен је пораст стопе сиромаштва због увећаних трошкова живота.

Женама је и даље ограничен приступ абортусу, а жртве породичног насиља нису имале адекватан приступ услугама подршке.

Власти и даље враћају избеглице и мигранте са граница и они се суочавају са насиљем.

Припадници мањина, Срби и Роми, као и чланови ЛГБТ заједнице поново су дискриминисани, указује Амнести.

Клевета је остала кривично дело и користи се за покретање кривичних пријава и тужби против новинара, чиме се ограничава слобода изражавања.

Новинари који су извештавали о корупцији, животној средини и пословима владе суочиле су се са физичким нападима, као и узнемиравањем и онлајн претњама.

Непријатељско окружење, неадекватна заштита, финансијски и политички притисак на медије значајно је довео у питање слободу штампе и право на информисање, упозорава организација.

Словенија

Амнести упозорава да је услед недостатка лекара опште праксе 140.000 људи остало без приступа примарној здравственој заштити.

Припадници ромске заједнице, посебно у области образовања и становања, суочили су се са системском дискриминацијом.

Око 25.000 становника ове бивше југословенске републике и даље није у регистру са сталним боравком.

Словенија је 26. фебруара 1992. из тог регистра уклонила све којима је одбијен захтев за држављанство или га нису предали, чиме су постали „административно мртви", изгубивши сва економска и социјална права.

Трансродни људи и ЛГБТ заједница нису имали приступ репродуктивним технологијама, додаје се.

Погледајте видео уочи ванредних парламентарних избора на Косову у децембру 2025.

Косово

Косово је током 2025. пролазило кроз политичку кризу, јер странке нису могле да постигну консензус о конституисању парламента, па самим тим ни владе.

Уставни суд је поништио закон којим Независна комисија за медије добија додатна овлашћења - представници цивилног друштва осудили су тај потез.

Због неизвесне политичке ситуације одложено је и усвајање закона којим би се права ЛГБТ заједнице побољшала.

Породице Рома и даље живе у страху од присилних исељавања јер не могу да добију званична документа због трошкова и бирократских препрека.

Влада је пристала да прихвати захтеве за одштету жртава бивших припадника Ослободилачке војске Косова (ОВК).

Основни суд у Приштини осудио је у јулу 2025. двојицу мушкараца на 15 година затвора за силовање Албанки током 1998. и 1999. године.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk