'Као на клацкалици': Одрастање са родитељима зависним од алкохола

Ејми Диксон је имала 13 година када је њен отац одлучио да напусти породични дом.

Већ тада је имао проблема са алкохолом.

Од „веселог човека претворио се у непредвидивог мушкарца" и преминуо је 2020. године.

„Не памтим када није имао проблема са пићем, нити периода када људи о томе нису говорили, што се одразило на сваки делић мог живота", прича она за ББЦ на српском.

Зато последњих година држи радионице у школама широм Велике Британије о теми коју је деценијама потискивала, а променила јој је живот.

Родитељска зависност од алкохола утиче на децу, указује она, и подстиче друге да о овом проблему више говоре.

Сара* пролази кроз слично искуство, али ретко говори о њему.

Њена мама се годинама бори са зависношћу од алкохола.

„Проживљавате рингишпил емоција: од бриге до беса, као да смо на клацкалици", говори 21-годишњакиња из малог места у централној Србији за ББЦ на српском.

Деца која одрастају у оваквом окружењу, стручно названом дисфункционална породица, често су преплављена тугом, страхом, незадовољством и немоћи, објашњава Божана Кончаловић, специјална педагошкиња београдске Клинике за болести зависности МедТиМ.

„Повученији су од осталих, јер знају да не могу да позову пријатеље у кућу и склонији су да више времена проводе ван дома.

„Дешава се да неки међу њима временом и сами постану деструктивни, што је учење по моделу, јер не волимо шта раде наши родитељи, али несвесно усвајамо њихова понашања", указује за ББЦ на српском.

Свако четврто дете у Сједињеним Америчким Државама (САД) има родитеља зависног од алкохола, подаци су Националног института за здравље.

„Све више се сусрећем са овим проблемом у пракси.

„Када их питам о кућним проблемима често откривају да им родитељи пију и чини ми се да је овај облик недаће недовољно препознат у педијатријској нези", каже Хедленд Скот, шеф одељења за здравље адолесцената Дечије болнице при Медицинској школи Харвард, за ББЦ на српском.

У Србији има више од 200.000 регистрованих алкохоличара, али нема конкретних података о броју деце који одрастају уз родитеље који пију, подаци су Светске здравствене организације (СЗО).

'Једина која га је и даље волела'

Ејми и њен отац су били блиски, имали су сличан смисао за хумор, за разлику од њеног две године млађег брата који се годинама држао по страни.

„Према брату сам увек осећала одговорност, а према оцу сам била заштитнички настројена и хтела сам да буде поносан на мене", присећа се Ејми, данас мајка двоје деце.

Било је то 1990-их, када се, како каже, о менталном здрављу није толико говорило.

Учили су је да проблем не треба да крије, што је био случај са неким другим људима који су пролазили кроз слично искуство, али је нису ни охрабривали да о њему прича.

„Некада је то био табу, а сада је ситуација боља.

„Ово су интензивно проживљене ситуације, које подсвест памти кроз менталне слике и звукове.

„Када се не обраде на време или се уопште не обраде, подсвест уме да враћа на њих што изазива негативне емоције", указује педагошкиња Кончаловић.

Ејми је у почетку покушавала да објасни да је уплашена, забринута и узнемирена, али су јој говорили да је све очева кривица и да је сам изабрао такав пут.

„Сви су га кривили, а пријатељи су престали да се друже са њим.

„Осећала сам одговорност. Мислила сам да сам једина која га и даље воли, може да му помогне да буде боље и да ће због мене престати да пије", говори она годинама касније.

Све време су били у контакту, мада је било недеља када му се не би јављала, јер је био непријатан.

„Било је тешко, а било ми је и жао јер је водио веома тужан живот, чинило ми се да сам била једина којој је стало до њега", додаје.

'Непрестана несигурност'

Осећај непрестане несигурности је Сарина прва асоцијација на детињство.

Њена мама је почела да пије у 20-им, али је кратко престала после венчања и током прве трудноће са Саром.

У међувремену је добила још једну ћерку.

„Кад си дете родитеља који има проблема са алкохолом, а знаш да је добар човек, чини ми се да је још теже", каже она.

Често нису знали у каквом стању ће их мајка после школе чекати - да ли ће бити неко ког ће се плашити или ће угледати веселу жену.

„Било је периода када смо много бринуле о мами, а некада смо биле бесне.

„Сећам се да је неко у школи једном рекао да моја мама пије и много сам се постидела", присећа се ова девојка.

У трезним данима је била попустљива као родитељ и „врло занимљива", описује мајку.

„Али када попије, претвори се у скроз другу особу - њен шарм нестане, свађа се са комшијама и људима на улици, постаје конфликтна и ради ствари за које нема толико храбрости када је трезна.

„Никад нисмо знали кад ће та ситуација да ескалира, па смо често и скривале алкохол по кући", препричава.

Сарина мајка је неколико пута покушавала да се лечи.

У кући би тада владали крхки мир и безбрижност, али никада у потпуности.

„Било је периода када није пила неколико месеци, чак и годину дана.

„Сви се тада понадамо да је готово, али би поново посегла за пићем када је нешто узнемири", препричава Сара.

Тада би трошила више новца, губила послове, а сви у породици би се осећали несигурно.

Зависници углавном траже помоћ када уоче неку здравствену последицу попут цирозе (болест јетре), инфракта или обољења панкреаса, преноси педагошкиња Кончаловић искуства из праксе.

„До тада се изгуби много времена, а последице се гомилају.

„Други разлог је када их сатерају у ћошак, партнер запрети разводом или шеф отказом, онда долазе да формално одраде третман", указује.

Мушкарци се више обраћају за помоћ, док жене крију, јер се од њих очекује да буду 'на висини задатка', додаје.

Погледајте видео о стиловима родитељства

Млади који одрастају са родитељем алкохоличаром подложни су развоју анксиозности, депресије и других менталних здравствених стања, посебно девојчице и младе жене, указује амерички лекар Скот.

Младићи више посежу за алкохолом или другим супстанцама, али ово нису правила, већ обрасци „и у великој мери на њих утиче културни контекст", додаје он.

„Била сам анксиозна и желела сам да сам ближе кући у случају да се нешто лоше деси и даље као да увек очекујем да ће се нешто лоше десити.

„Волим да све држим под контролом што може да буде тешко за друге људе, али сам и прилагодљива и добро реагујем у кризним ситуацијама", прича Ејми.

Временом је, каже, научила да се више заузме за себе.

Труди се да никог не разочара, буде за друге у стресним ситуацијама и помогне чак и на сопствену штету.

Напомиње да није имала већих менталних проблема, јер је ипак одрастала уз мајку и брата и осећала се сигурном.

„Можда нисмо о томе говорили као што је случај сада, али нисам сведочила потпуном хаосу нити злостављању, што многи јесу.

„Мислим да сам имала више среће", додаје.

Студије показују и да људи одрасли уз родитеље који пију имају потешкоћа током образовања, улазе у нестабилне везе и муче се са самоконтролом, указује педијатар Скот.

„Последице нису неизбежне и универзалне, али без подршке могу бити трајне", упозорава.

Ејми никада није волела ноћне клубове јер се плашила људи који много пију, нити је могла да заврши факултет, јер физички није могла да буде удаљена од дома.

Али је одувек знала да жели да има сопствену породицу.

„Било ми је важно да уз мене буде мушкарац на којег могу да се ослоним и мислим да нисам погрешила", каже са осмехом.

Сара успешно студира, има стабилну везу, бар за сада, како каже, и покушава да пронађе дуго тражени мир.

„Мада сте увек на опрезу, ваљда тако мора", додаје.

Када јој је отац преминуо, Ејми је осетила олакшање, јер је дуго био болестан.

Из дана у дан се све више мучио.

„Два различита човека - од оца кога сам изгубила рано у младости до неког ко је у потпуном хаосу", описује она.

После очеве смрти сазнала је за британско Национално удружење за децу алкохоличара, које информише и помаже људима погођеним пијењем њихових родитеља (НАЦОА).

Волела би да је нешто слично постојало док је била ученица.

„Било би можда другачије да ми је неко у средњој школи рекао да није моја кривица и да нећу моћи да га зауставим, јер сам покушавала и потрошила толико енергије и емоција да помогнем.

„Сваки пут сам се осећала бескорисно када би рекао да ће престати да пије, а то не учини... Тада бих размишљала шта још могу да учиним", говори ова Британка.

Верује да јој због овог животног искуства постала емпатичнија и да има више разумевања.

„Некад ми буде жао што је толико утицало на мој живот, али сам поносна што сада могу да помогнем другима", каже Ејми Диксон.

*Име саговорнице је промењено и познато је редакцији

Где потражити савет и помоћ око алкохолизма у Србији?

Саветовалиште за алкохолизам (при Институту за ментално здравље „Палмотићева“) О11 2666-166

Саветовалиште за алкохолизам (при специјалној болници за болести зависности „Драјзерова“) 011 2647-531

Саветовалиште „ИЗЛАЗАК“ 0800 104-100 и 063 622-933

Дефектолошко саветовалиште „Ентера“ 011 3281-465; 011 2630-445

СОС Дечја линија „Број за проблем твој" бесплатни и поверљиви позиви 0800123456

СОС Центар за младе 011 3192782

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk