'Kao na klackalici': Odrastanje sa roditeljima zavisnim od alkohola

Ejmi Dikson je imala 13 godina kada je njen otac odlučio da napusti porodični dom.

Već tada je imao problema sa alkoholom.

Od „veselog čoveka pretvorio se u nepredvidivog muškarca" i preminuo je 2020. godine.

„Ne pamtim kada nije imao problema sa pićem, niti perioda kada ljudi o tome nisu govorili, što se odrazilo na svaki delić mog života", priča ona za BBC na srpskom.

Zato poslednjih godina drži radionice u školama širom Velike Britanije o temi koju je decenijama potiskivala, a promenila joj je život.

Roditeljska zavisnost od alkohola utiče na decu, ukazuje ona, i podstiče druge da o ovom problemu više govore.

Sara* prolazi kroz slično iskustvo, ali retko govori o njemu.

Njena mama se godinama bori sa zavisnošću od alkohola.

„Proživljavate ringišpil emocija: od brige do besa, kao da smo na klackalici", govori 21-godišnjakinja iz malog mesta u centralnoj Srbiji za BBC na srpskom.

Deca koja odrastaju u ovakvom okruženju, stručno nazvanom disfunkcionalna porodica, često su preplavljena tugom, strahom, nezadovoljstvom i nemoći, objašnjava Božana Končalović, specijalna pedagoškinja beogradske Klinike za bolesti zavisnosti MedTiM.

„Povučeniji su od ostalih, jer znaju da ne mogu da pozovu prijatelje u kuću i skloniji su da više vremena provode van doma.

„Dešava se da neki među njima vremenom i sami postanu destruktivni, što je učenje po modelu, jer ne volimo šta rade naši roditelji, ali nesvesno usvajamo njihova ponašanja", ukazuje za BBC na srpskom.

Svako četvrto dete u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) ima roditelja zavisnog od alkohola, podaci su Nacionalnog instituta za zdravlje.

„Sve više se susrećem sa ovim problemom u praksi.

„Kada ih pitam o kućnim problemima često otkrivaju da im roditelji piju i čini mi se da je ovaj oblik nedaće nedovoljno prepoznat u pedijatrijskoj nezi", kaže Hedlend Skot, šef odeljenja za zdravlje adolescenata Dečije bolnice pri Medicinskoj školi Harvard, za BBC na srpskom.

U Srbiji ima više od 200.000 registrovanih alkoholičara, ali nema konkretnih podataka o broju dece koji odrastaju uz roditelje koji piju, podaci su Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

'Jedina koja ga je i dalje volela'

Ejmi i njen otac su bili bliski, imali su sličan smisao za humor, za razliku od njenog dve godine mlađeg brata koji se godinama držao po strani.

„Prema bratu sam uvek osećala odgovornost, a prema ocu sam bila zaštitnički nastrojena i htela sam da bude ponosan na mene", priseća se Ejmi, danas majka dvoje dece.

Bilo je to 1990-ih, kada se, kako kaže, o mentalnom zdravlju nije toliko govorilo.

Učili su je da problem ne treba da krije, što je bio slučaj sa nekim drugim ljudima koji su prolazili kroz slično iskustvo, ali je nisu ni ohrabrivali da o njemu priča.

„Nekada je to bio tabu, a sada je situacija bolja.

„Ovo su intenzivno proživljene situacije, koje podsvest pamti kroz mentalne slike i zvukove.

„Kada se ne obrade na vreme ili se uopšte ne obrade, podsvest ume da vraća na njih što izaziva negativne emocije", ukazuje pedagoškinja Končalović.

Ejmi je u početku pokušavala da objasni da je uplašena, zabrinuta i uznemirena, ali su joj govorili da je sve očeva krivica i da je sam izabrao takav put.

„Svi su ga krivili, a prijatelji su prestali da se druže sa njim.

„Osećala sam odgovornost. Mislila sam da sam jedina koja ga i dalje voli, može da mu pomogne da bude bolje i da će zbog mene prestati da pije", govori ona godinama kasnije.

Sve vreme su bili u kontaktu, mada je bilo nedelja kada mu se ne bi javljala, jer je bio neprijatan.

„Bilo je teško, a bilo mi je i žao jer je vodio veoma tužan život, činilo mi se da sam bila jedina kojoj je stalo do njega", dodaje.

'Neprestana nesigurnost'

Osećaj neprestane nesigurnosti je Sarina prva asocijacija na detinjstvo.

Njena mama je počela da pije u 20-im, ali je kratko prestala posle venčanja i tokom prve trudnoće sa Sarom.

U međuvremenu je dobila još jednu ćerku.

„Kad si dete roditelja koji ima problema sa alkoholom, a znaš da je dobar čovek, čini mi se da je još teže", kaže ona.

Često nisu znali u kakvom stanju će ih majka posle škole čekati - da li će biti neko kog će se plašiti ili će ugledati veselu ženu.

„Bilo je perioda kada smo mnogo brinule o mami, a nekada smo bile besne.

„Sećam se da je neko u školi jednom rekao da moja mama pije i mnogo sam se postidela", priseća se ova devojka.

U treznim danima je bila popustljiva kao roditelj i „vrlo zanimljiva", opisuje majku.

„Ali kada popije, pretvori se u skroz drugu osobu - njen šarm nestane, svađa se sa komšijama i ljudima na ulici, postaje konfliktna i radi stvari za koje nema toliko hrabrosti kada je trezna.

„Nikad nismo znali kad će ta situacija da eskalira, pa smo često i skrivale alkohol po kući", prepričava.

Sarina majka je nekoliko puta pokušavala da se leči.

U kući bi tada vladali krhki mir i bezbrižnost, ali nikada u potpunosti.

„Bilo je perioda kada nije pila nekoliko meseci, čak i godinu dana.

„Svi se tada ponadamo da je gotovo, ali bi ponovo posegla za pićem kada je nešto uznemiri", prepričava Sara.

Tada bi trošila više novca, gubila poslove, a svi u porodici bi se osećali nesigurno.

Zavisnici uglavnom traže pomoć kada uoče neku zdravstvenu posledicu poput ciroze (bolest jetre), infrakta ili oboljenja pankreasa, prenosi pedagoškinja Končalović iskustva iz prakse.

„Do tada se izgubi mnogo vremena, a posledice se gomilaju.

„Drugi razlog je kada ih sateraju u ćošak, partner zapreti razvodom ili šef otkazom, onda dolaze da formalno odrade tretman", ukazuje.

Muškarci se više obraćaju za pomoć, dok žene kriju, jer se od njih očekuje da budu 'na visini zadatka', dodaje.

Pogledajte video o stilovima roditeljstva

Mladi koji odrastaju sa roditeljem alkoholičarom podložni su razvoju anksioznosti, depresije i drugih mentalnih zdravstvenih stanja, posebno devojčice i mlade žene, ukazuje američki lekar Skot.

Mladići više posežu za alkoholom ili drugim supstancama, ali ovo nisu pravila, već obrasci „i u velikoj meri na njih utiče kulturni kontekst", dodaje on.

„Bila sam anksiozna i želela sam da sam bliže kući u slučaju da se nešto loše desi i dalje kao da uvek očekujem da će se nešto loše desiti.

„Volim da sve držim pod kontrolom što može da bude teško za druge ljude, ali sam i prilagodljiva i dobro reagujem u kriznim situacijama", priča Ejmi.

Vremenom je, kaže, naučila da se više zauzme za sebe.

Trudi se da nikog ne razočara, bude za druge u stresnim situacijama i pomogne čak i na sopstvenu štetu.

Napominje da nije imala većih mentalnih problema, jer je ipak odrastala uz majku i brata i osećala se sigurnom.

„Možda nismo o tome govorili kao što je slučaj sada, ali nisam svedočila potpunom haosu niti zlostavljanju, što mnogi jesu.

„Mislim da sam imala više sreće", dodaje.

Studije pokazuju i da ljudi odrasli uz roditelje koji piju imaju poteškoća tokom obrazovanja, ulaze u nestabilne veze i muče se sa samokontrolom, ukazuje pedijatar Skot.

„Posledice nisu neizbežne i univerzalne, ali bez podrške mogu biti trajne", upozorava.

Ejmi nikada nije volela noćne klubove jer se plašila ljudi koji mnogo piju, niti je mogla da završi fakultet, jer fizički nije mogla da bude udaljena od doma.

Ali je oduvek znala da želi da ima sopstvenu porodicu.

„Bilo mi je važno da uz mene bude muškarac na kojeg mogu da se oslonim i mislim da nisam pogrešila", kaže sa osmehom.

Sara uspešno studira, ima stabilnu vezu, bar za sada, kako kaže, i pokušava da pronađe dugo traženi mir.

„Mada ste uvek na oprezu, valjda tako mora", dodaje.

Kada joj je otac preminuo, Ejmi je osetila olakšanje, jer je dugo bio bolestan.

Iz dana u dan se sve više mučio.

„Dva različita čoveka - od oca koga sam izgubila rano u mladosti do nekog ko je u potpunom haosu", opisuje ona.

Posle očeve smrti saznala je za britansko Nacionalno udruženje za decu alkoholičara, koje informiše i pomaže ljudima pogođenim pijenjem njihovih roditelja (NACOA).

Volela bi da je nešto slično postojalo dok je bila učenica.

„Bilo bi možda drugačije da mi je neko u srednjoj školi rekao da nije moja krivica i da neću moći da ga zaustavim, jer sam pokušavala i potrošila toliko energije i emocija da pomognem.

„Svaki put sam se osećala beskorisno kada bi rekao da će prestati da pije, a to ne učini... Tada bih razmišljala šta još mogu da učinim", govori ova Britanka.

Veruje da joj zbog ovog životnog iskustva postala empatičnija i da ima više razumevanja.

„Nekad mi bude žao što je toliko uticalo na moj život, ali sam ponosna što sada mogu da pomognem drugima", kaže Ejmi Dikson.

*Ime sagovornice je promenjeno i poznato je redakciji

Gde potražiti savet i pomoć oko alkoholizma u Srbiji?

Savetovalište za alkoholizam (pri Institutu za mentalno zdravlje „Palmotićeva“) O11 2666-166

Savetovalište za alkoholizam (pri specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti „Drajzerova“) 011 2647-531

Savetovalište „IZLAZAK“ 0800 104-100 i 063 622-933

Defektološko savetovalište „Entera“ 011 3281-465; 011 2630-445

SOS Dečja linija „Broj za problem tvoj" besplatni i poverljivi pozivi 0800123456

SOS Centar za mlade 011 3192782

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk