Архитектура и животна средина: Зашто живимо у „ери вештачких острва“

Кроз историју, људи су се трудили да створе копно усред језера, река и океана, које би потом могли да населе.

Али 21. век је додао нову амбицију - и можда трачак хибриса - читавом том подвигу.

Живимо у „ери острва", према социјалном географу Алистеру Бонету са Универзитета у Њукаслу, у Великој Британији.

„Нова острва граде се у размерама и броју који нису виђени до сада."

Ова нова генерација острва је одважнија, грандиознија - и потенцијално штетнија - него било шта што су наши преци градили, пише Бонет у књизи Другде: Путовање у нашу еру острва.

Географ је посетио острва које је човекових руку дело широм света, истражујући разноразне грађевине.

Џиновски вештачки архипелази створени наливањем милиона тона песка у океан.

Бетоном прекривене „франкенштајновске" атоле, прављене да споје војну и политичку силу.

И вртоглаво високе нафтне бушотине, које се протежу стотинама метара у дубину до морског дна.

Иако је неке вештачке грађевине природа прихватила, том процесу треба времена.

Често има врло мало живота у водама испод острва која су човекових руку дело.

„Пречесто су вештачка острва мртве зоне. Покушати поново их оживети тежак је посао", пише Бонет.

На местима као што је Јужно кинеско море, „некада беспрекорни и нетакнути корални гребени… језиво су унакажени: изрезани су у коцке и заливени бетоном".

Али ипак, Бонета су почеле да привлаче ове вештачке креације, да би покушао да схвати како су грађене и зашто су уопште настале.

Било да их одобравате или не, оне ће будућим генерацијама причати причу о томе како је човечанство доживљавало себе у раном Антропоцену.

Да бисте стекли јаснију слику о томе како би ера острва могла да изгледа, скролујте надоле и пођите на кратку турнеју кроз неке од визуелно најупечатљивијих и најутицајнијих примера из свих крајева света - међу којима су Заливске државе, азијска мора, обале Велике Британије и САД-а.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk