Уличне фотографије показују како је Кина изгледала осамдесетих година

Британски фотограф Едријен Бредшо стигао је у Пекинг 1984. године и наредних 30 година бележио како се мењала култура у Кини.

У новој књизи Отворена врата: Кина осамдесетих (The Door Opened: 1980s China), Бредшо приказује сцене свакодневног живота у Кини, вадећи их из архиве која броји скоро два милиона слика.

Ово је његов одабир фотогафија, са описима самог аутора.

Бредшо за слику изнад каже:

„Велике црвене пропагандне паное на прометним раскрницама, постепено су смењивали рекламни билборди, најчешће страних брендова електронике, којих није било у продавницама. Идеја је била да се изгради свест док Кина не постане довољно богата да купи увозне производе".

„У то време је било врло необично видети странца у Шангају, некада космополитском кинеском граду", каже Бредшо.

Током 1985. Бредшо је провео недељу дана са боксерским шампионом Мухамедом Алијем и његовом пратњом и захваљујући том искуству одлучио да остане у Кини.

„Мухамед Али је био један од првих странаца које сам сликао у посети Кини. Сматрало се да он може да им помогне да буду домаћини Олимпијских игара у будућности", каже она.

„Рани знаци Паркинсонове болести нису сметали да га људи препознају на сваком кораку, са одличним смислом за хумор и спретношћу у рукама за спаринг - члан Магичног круга - Али изазивао је осмехе и радост где год би се појавио".

„То је вероватно била прва модна ревија у реформисаној Кини. Изрази лица људи у публици су непроцењиви".

„Невероватно ми је колико је била запуштена друга страна реке у Шангају. Није било чак ни мостова. Данас су ту мостови, тунели, подземне линије и видик који се такмичи са Менхетном".

„Ко зна, можда је неко дете од ових постало прави астронаут. У то време нико није мислио да је то могуће".

„Нежност овог тренутка је још упечатљивија када се узме у обзир да је бака рођена у време када је било нормално да женама сакате стопала везивањем".

„Коришћење електронских уређаја било је невероватан статусни симбол у Кини. Где год сам ишао питали су ме колико кошта мој фото-апарат".

„На уличним пијацама било је производа у великим количинама и о свим ценама се могло преговарати. То је место одакле је кренула нова економска ера - са сељацима који су зарађивали више, кад су били продуктивнији".

„Осамдесетих у Кини скоро нико није знао за расхладне уређаје. Када би лети температура достизала 40 степени, људи би остајали напољу до касно и ускакали у сваку врсту воде".

„Са Бертолучијем сам се упознао када је први пут долазио у Пекинг и преговарао о улазу у Забрањени град, за снимање филма Последњи кинески цар.

„Шетали смо по Царској палати и рекао ми је да је као дете био фасциниран причом о цару који је смењен и рехабилитован у новом систему. Посебно је желео да ми покаже пролаз у ком је последњи цар Пу Ји учио да вози бицикл, што ће бити значајан моменат у филму", каже Бредшо.

Фотографије су заштићене ауторским правима.