Србија и обичаји: Древни пламен петровданских лила - у фотографијама

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic

Потпис испод фотографије, Вече уочи Петровдана, непосредно након заласка сунца, отпочиње паљење лила.
    • Аутор, Константин Новаковић
    • Функција, Новинар-сарадник

Паљење петровданских лила познатије као „лилање" је древни обичај присутан код сточарског становништва на територији западне Србији и Подриња - ватром у ноћи плашили су демонске силе и чували људе, животиње и усеве.

Обред је данас везан за Петровдан, празник посвећен Светим Апостолима Петру и Павлу, одржава се сваког 11. јула, односно вече уочи Пертовдана после заласка сунца, када почиње паљење првих лила.

Осим тада, обичај се код Срба упражњава и на Спасовдан, Ђурђевдан и Ивандан, као и Велике Покладе.

Сличних обичаја има и међу другим словенским народима.

Прављење лила, које се састоје од на врху засеченог врбовог или лесковог штапа у који је уметнута сасушена кора од трешње или брезе, отпочиње неколико недеља раније.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic

Потпис испод фотографије, Централни простор где се у Лозници се одвија лилање је порта цркве Покрова Пресвете Богородице.

Најмасовније паљење петровданских лила одржава се у порти цркве Покрова Пресвете Богородице у центру Лознице.

Традиционално, лиле пале деца и омладина.

Некада су са упаљеним лилама трчали око торова и певали: ,,Куда лиле ходиле, туда краве водиле."

У данашње време овај ритуал је пре свега забавног карактера, али и даље је популаран међу млађима који пале лиле до дубоко у ноћ.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic

Потпис испод фотографије, После паљења првих лила, пламен се ланчано преноси осталим учесницима окупљеним у црквеној порти.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic

Потпис испод фотографије, Иако се овај обичај обележава у многим селима и градовима широм западне Србије и Подриња, најмасовније паљење петровданских лила са више стотина учесника одржава се у Лозници.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic

Потпис испод фотографије, Постоји неколико типова лила у зависности од врсте дрвета које се користи. Лила се састоји од штапа начињеног од леске или врбе засеченог на врху, а у који је уметнута сасушена млада кора од трешње, вишње или брезе.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic

Потпис испод фотографије, Иако потиче из прехришћанског времена и изворно поседује апотропејско значење (обичај којим се одбија зло), паљење лила данас има пре свега забавни карактер.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic

Потпис испод фотографије, Традиционално, највећи број учесника чине деца и млади.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic

Потпис испод фотографије, Осим у црквеној порти, лиле се пале и у градским парковима и раскрсницама до добоко у ноћ.

Аутор фотографије, Konstantin Novakovic

Потпис испод фотографије, Некада су се после завршетка лилања штапови бацали у повртњак, а следећег дана би се забадали у земљу где ће остати до краја лета.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk