Ко је Виктор Орбан, политичар који љути Европу

Ниједан актуелни лидер у Европској унији не води земљу тако дуго као Виктор Орбан.

Али после 16 година, суочава се са најјачим изазовом до сада.

Већина анкета јавног мњења уочи парламантарних избора 12. априла предност дају његовом противнику, некадашњем сараднику, Петеру Мађару.

Од 2010, Орбан је претворио Мађарску у оно што је Европски парламент осудио као „хибридни режим изборне аутократије".

Чини се да он сам није сигуран како да опише сопствену творевину, дефинишући је као „нелибералну демократију" и „хришћанску слободу".

Његови савезници у покрету америчког председника Доналда Трампа МАГА (Make America Great Again - Учинимо Америку поново великом) то називају „националним конзервативизмом“.

Орбан се више пута сукобљавао са колегама из Европске уније око рата у Украјини, блокирајуц́и витално финансирање за Кијев, који оптужује да покушава да натера Мађарску на рат са Русијом.

Ипак, има моц́не међународне савезнике.

Сматра се најјачим партнером Владимира Путина у ЕУ, а подржао га је и председник САД Доналд Трамп у његовој кандидатури за пети узастопни мандат.

Његови најближи савезници унутар ЕУ долазе из радикалне и екстремне деснице.

Антагонизам премијера према Бриселу и даље иде на руку многим Мађарима, али Орбан је постао све усамљенија фигура међу лидерима ЕУ који траже европско јединство као одговор на рат у Украјини.

Његов министар спољних послова, Петер Сијарто, недавно је признао да је делио детаље састанака ЕУ руском колеги Сергеју Лаврову, али је те разговоре назвао „свакодневном дипломатијом“.

„Орбан и његов министар спољних послова су одавно напустили Европу“, приметио је пољски премијер Доналд Туск.

Орбанова харизма је несумњиво био састојак његовог успеха, али анкете показују да су се многе присталице његове странке Фидес уморили од њега и оптужби за корупцију које круже око његове странке.

Орбан је деловао узнемирено када је извиждан током предизборног говора у марту у северозападном граду Ђеру.

Био је то веома другачији Орбан од човека чији је бивши фудбалски тренер једном истакао његову способност да „размишља на лопту“.

„Човек хаоса", тако је Андраш Коса насловио биографију Виктора Орбана, сугеришући да он има начин да се представи као једино решење за неред који стварају други.

Орбан је био био лидер који је засукао рукаве и слагао врец́е са песком поред ватрогасаца и добровољаца, када је отровни црвени муљ из рудника боксита прогутао мађарску долину и угрозио обалу Дунава 2010.

Орбан, сада 62-годишњак, први пут је скренуо пажњу још као студент права у Будимпешти крајем 1980-их, када је почео да се распада Совјетски Савез.

Орбан је основао политички покрет Фидес, или Савез младих демократа.

„Ако верујемо у сопствену моц́, способни смо да окончамо комунистичку диктатуру“, рекао је пред око четврт милиона Мађара током смелог седмоминутног говора.

Окупили су се на Тргу хероја у граду на поновној сахрани Имреа Нађа, човека који је стајао иза неуспелог устанка у Мађарској 1956.

Осврц́уц́и се на те речи 10 година касније, рекао је да је „разоткрио тиху жељу свих за слободним изборима и независном и демократском Мађарском“.

Демократија која је заменила ауторитарну совјетску власт драматично се променила под Орбаном, који је, према речима новинара мађарског порекла Паула Лендваија, прешао „од једног од најперспективнијих бранилаца мађарске демократије до главног аутора њеног пада“.

Професор Андраш Бозоки, некадашњи министар културе, описује Мађарску од 2010. као „једину бившу консолидовану либералну демократију у ЕУ која је достигла ниво недемократског система као хибридни режим“.

Фудбал - љубав из детињства

Виктор Орбан је рођен 1963. године у месту Секешфехервар на сат времена вожње, западно од Будимпеште.

Најстарији је од три сина чији је отац био инжењер пољопривреде и члан Комунистичке партије, а мајка наставница.

Нису имали текућу воду у породичној кући у Фелчуту, селу са мање од 2.000 људи где он још има кућу.

У једном интервјуу из 1989. присећа се да га је отац Гјозо два пута годишње тукао и описао га је као насилног човека.

„Када би ме тукао, урлао је. Све то памтим као врло лоше искуство".

Ништа о његовом детињству није наговештавало да ће наставити да изазива комунистички режим.

Похађао је гимназију и био је укључен у Савез комуниста.

Његово главно интересовање био је фудбал, играње за локални клуб - ФК Фелчут.

Љубав из детињства му је остала до данас.

Тамо је 2014. отворио контроверзни нови стадион 'Панчо Арена', на којем тим Пушкаш Академија игра пред неколико стотина гледалаца.

Месецима пре него што је отишао на факултет, служио је војни рок, где је, како каже, одбио понуду комунистичких тајних служби да постане доушник.

Имао је 23 године када се оженио колегиницом Анико Леваи, коју је упознао на универзитету.

Имају петоро деце, четири ћерке и сина Гашпара, којег је британска војска обучавала у Сендхарсту и служи као официр у мађарској војсци у Чаду.

У званичној биографији, објављеној на сајту премијера Орбана, пише да је оснивач Федерације младих демократа, која ће касније, на челу са њим, постати Мађарски грађански савез (ФИДЕС), владајућа странка у Мађарској

Изабран је за премијера 1990, чиме је почела мађарска транзиција ка вишепартијској демократији.

Са 35 година, постао је најмлађи премијер у Европи.

После говора 1989. године пред масом људи на Тргу хероја, наставио је кратко да студира либералну политичку филозофију на Оксфорду.

Његову стипендију финансирао је милијардер мађарског порекла Џорџ Сорос, против кога ц́е се Орбан окренути годинама касније.

После неколико месеци, напустио је студије како би се учествовао у кампањи на изборима 1990. године, када је Фидес освојио 22 места.

Виктор Орбан је био на врху страначке листе.

Пријатељи из студентских дана постали су кључни чланови Фидеса, а директор његовог колеџа Иштван Штумпф преузео је улогу његовог шефа кабинета током првог Орбановог премијерског мандата од 1998. до 2002. године.

Као млади посланик, Орбан и његова странка придружили су се глобалном покрету Либералне интернационале 1992. године.

Политиколог Золтан Лакнер верује да је променио идеологију током друге половине 1990-их.

Пошто је Мађарском владала либерално-социјалистичка коалиција, схватио је да је „за постизање политичког успеха неопходно да окрене леђа либерализму и претвори странку у националистичку, антилибералну политичку снагу“.

Можда је семе његовог преокрета вец́ било посејано у Оксфорду.

Током неколико месеци проведених на Пембрук колеџу, спријатељио се са конзервативним филозофом Роџером Скрутоном.

Или је можда у питању био више политички опортунизам.

Орбан је постао лидер Фидеса 1993. и вец́ га је гурао ка десном центру када је конзервативни МДФ изгубио власт 1994.

Фидес је попунио празнину коју су оставили ослабљени конзервативци.

Петер Рона, економиста из Оксфорда и бивши кандидат за председника Мађарске, описује састанак почетком 1990-их, на којем је Орбан рекао да жели да створи „модерну конзервативну странку“.

Када га је Петер Рона упозорио да су ранији политичари који су покушали исто брзо одустали од „модерног“ када су околности то захтевале, Орбан је одговорио: „Нека буде тако.“

Орбан је изабран за лидера Фидеса 1993. и мења идеолошку оријентацију ка десно.

После избора 1998. постаје премијер на челу централно-десне коалиционе владе.

Та иста влада одвела је Мађарску у НАТО и успела да смањи инфлацију у земљи, задржавајући економски раст.

Репутацију су му нарушиле корупционашке афере и имиџ „разарајућег фактора", тако да је после првог мандата завршио у опозицији где ће провести наредних осам година.

После два пораза на изборима (2002. и 2006. године), лидер Фидеса је извукао поуке.

Посебно га је променио пораз 2002. године.

„Нација се не може победити", рекао је присталицама, док је покушавао да свари резултате гласања који му ниси ишли на руку.

После 2002. године, Виктор Орбан се спријатељио са Арпадом Хабонијем, инструктором борилачких вештина и бизнисменом, кога је сматрао личним гуруом.

Хабони је остао Орбанов поуздани савезник и компонента у пословној империји која подржава Фидес, али се ретко виђа у јавности.

У турбулентном периоду економске кризе, Орбан се 2010. вратио на власт и од тада није изгубио.

У протеклих 16 година, он је трансформисао Мађарску низом измена њених закона и устава, победивши на четири узастопна изборна процеса - сва четири пута убедљиво, са две трећине посланика у парламента.

У покушају да се осигура Орбаново политичко наслеђе, усвојено је више од 40 закона, којима су преобликовани државне институције, економија, изборни закони и медији.

Економија је стабилизована, јавне финансије су обезбеђене и средства ЕУ су пристигла.

Међутим, скупи државни пројекти су дати у руке Орбановог ужег круга, међу којима су и његов пријатељ из детињства и зет.

Фидес и његове присталице су постепено преузеле контролу над медијским пејзажом Мађарске, замењујуц́и стране инвеститоре, саопштио је мађарски медијски монитор Мертек.

Скоро сви „медији пријатељски настројени према Орбану“ пренели су 2018. власничка права на фондацију под називом Кесма, чији је одбор чинио посланик Фидеса и шеф тинк-тенка пријатељског према Фидесу, тврди Мертек.

Вец́ неколико година, организација Транспаренси интернешенела (Transparency International) означава Мађарску као најкорумпиранију земљу ЕУ.

Европски парламент је, и 2018. и 2025. године, упозоравао на сталне претње владавини права.

Милијарде евра из фондова ЕУ за Мађарску су од тада замрзнуте.

ЕУ је једна од неколико Орбанових мета последњих година.

Његов последњи сукоб са лидерима ЕУ проистекао је након мађарског вета којим је блокирано 90 милијарди евра из фонда европског блока за Украјину.

Шандор Чинталан, бивши савезник и критичар Орбана, говорио је о „сталној потреби да се радикализује“, што га разликује од других европских конзервативаца.

Украјина је постала још једно кључно питање за дугогодишњег мађарског лидера, а претходно су му мете били Џорџ Сорос и мигранти.

Политички консултанти Џорџ Бирнбаум и Артур Финкелштајн дали су 2013. идеју Орбану да од Сороса створи непријатеља.

„Сорос је био добра мета“, објаснио је Бирнбаум, „јер се довољном броју људи у Мађарској није допала идеја да овај милијардер... попут 'Чаробњака из Оза', контролише политику и правду, иза завесе“.

Орбан је оптужио групе цивилног друштва које финансира Сорос да „покушавају тајно и страним новцем да утичу на мађарску политику“.

Кампања са плакатима коју су критичари осудили као антисемитску била је усмерена на филантропа, иако је Орбан успео да укаже на његову подршку Израелу и премијеру Бенјамину Нетанјахуу како би одбацио оптужбе.

Централноевропски универзитет који је 1991. основао Сорос, када је Мађарска пригрлила демократију, био је приморан да већину активности пресели у Беч 2019.

У јулу 2015, док су избеглице и илегални мигранти у све вец́ем броју улазили у ЕУ преко мађарских граница, Орбан је повукао „јасну везу између илегалних имиграната који долазе у Европу и ширења тероризма“.

Решење је јасно, рекао је.

„Желимо да сачувамо Европу за Европљане и да сачувамо Мађарску за Мађаре“, поручио је.

На граници са Србијом подигнута је ограда и уведени су нови закони којима се мигранти криминализују.

Закон „Стоп Соросу“ из 2018. криминализовао је оне који су помагали илегалним мигрантима, а Врховни суд ЕУ је пресудио да Будимпешта није испунила њене обавезе према закону ЕУ.

Уочи гласања 12. априла, Украјина је постала средиште Орбанове кампање оптужујући украјинског председника Владимира Зеленског да блокира снабдевање Мађарске нафтом, а његове противнике да желе да предају мађарски новац Кијеву.

Иако је могао да се ослони на Трампа и Путина за политичку подршку, његова тврдња да штити Мађарску од лидера који воде рат постаје све несигурнија.

Орбан није доживео изборни пораз од 2006. године.

Упркос подршци и Владимира Путина и Доналда Трампа, сада се суочава са највец́им тестом у политичкој каријери.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk