'Постала ми је најбољи пријатељ': Нове апликације које желе да 'оптимизују' ожалошћеност

Кад је Нитикин отац неочекивано преминуо 2023. године, она је била на другом континенту и удаљена од њеног система подршке.

Преселила се из Индије у Канаду само годину дана раније и била је прва у групи пријатеља која се суочила са смрћу родитеља.

„Живети далеко од породице и излажење на крај са огромним губитком било је неиздрживо. Често сам се осећала изгубљено и усамљено", каже Нитика, која је тражила да не објавимо њено пуно име да бисмо јој заштитили приватност.

Онда је на Instagramу наишла на објаву о апликацији за ожалошћене Антенгл (Унтангле), која нуди „персонализовану подршку ожалошћености" преко група виталне подршке и модерираних форума, појачаних уграђеним својствима вештачке интелигенције.

Нитика је преузела апликацију.

Испрва је само читала туђе објаве, проналазећи снагу у томе колико су туђа искуства личила на њена.

Због те сличности се осећала мање усамљено и почела је и сама да оставља објаве.

„Скупила сам храброст да пишем о сопственој причи, и од тада је ова апликација постала мој најбољи пријатељ", каже Нитика.

Користећи умирујући изглед украсних фонтова и укусних колор палета које су пригушене, али никад суморне, Антенгл и велики број других нових „апликација за ожалошћене", међу њима ДејЊу и Емпати, желе да преобликују жалост за ново доба.

Они имају потенцијал да демократизују приступ подршци до које се, иначе, тешко долази.

Али чинећи то, експерти за приватност кажу да ове апликације уводе корпоративну технологију – и све проблеме дигиталног доба – у рањивост ожалошћености.

Апликације доносе читаве библиотеке садржаја посвећених ожалошћености и менталном здрављу.

Корисници могу да се повежу са другим ожалошћенима и деле фотографије и приче о њиховим најмилијима.

Неке апликације нуде функције вештачке интелигенције, као што су промптови за вођење дневника, персонализоване листе „шта све урадити" и савети четбота.

Неколицина укључује административне листе и експертске консултације за руковођење читавом планином правне и финансијске документације која долази са смрћу.

„То је оптимизовано исцељење", каже Карин Нисим, суоснивачица ДејЊуа, апликације која пружа подршку за губитак и друге трауматичне животне промене.

„То је практично ваш терапеут, ваш најбољи пријатељ и ваш лични асистент, и све то у вашем џепу, који вам помаже да сагледате читаво то путовање и створите радну динамику за њега."

Али оплакивање је хаотична работа.

Оно се обично не повинује радним плановима, а неки тврде да не би ни требало.

Апликације за ожалошћене уводе нови моменат у актуелни разговор о томе која искуства могу и треба да пролазе кроз посредовање апликација и компанија које стоје иза њих.

Као и готово све друге апликације, апликације за ожалошћеност сакупљају личне податке.

У прошлости, могли сте да изгубите најмилијег и одлучите се да разговарате са терапеутом, да се придружите онлајн или групи за подршку уживо.

Не бисте морали да бринете за то како се информације које сте поделили похрањују или да ли детаље о вама прате или продају ваш психолог или водич ваше групе.

Наравно, ако не бисте могли да платите терапеута или пронађете групу, могли бисте да останете без било какве подршке.

„Мислим да је највећа предност та што бисмо могли потенцијално да појачамо приступ ресурсима које људи иначе не би имали", каже Адријан Агилера, психолог и професор на Калифорнијском универзитету у Берклију, који проучава дигиталне интервенције на менталном здрављу.

Најважнија ствар коју апликације за ожалошћене могу да пруже је доследност и приступачност, каже он, а наша унапред постојећа навика на виртуелни интерфејс могу да их учине природним продужецима стварног живота.

„Друштвена повезаност је један од најбољих аспеката дигиталних технологија", нарочито ако немата приступ блиској особи или пружаоцу неге.

Али колико бисте од властите приватности били спремни да дате технолошким компанијама у замену за приступачност, подршку и повезаност?

И ако апликације за ожалошћеност замене системе подршке које су у прошлости чинили људи, да ли утеха и даље делује на исти начин?

Како дигитални интерфејси утичу на ожалошћеност

У месецима након што јој је умрла мајка, Софија Рут из Пенсилваније, у САД, осећала је ускомешане емоције: изолацију, очај, тугу, бес, досаду.

Она није била „онлајн особа, највећи део времена", каже Рут, али се придружила неколицини Редит заједница које су се бавиле губитком најмилијих.

То јој није много помогло.

„Свако мало добијете неки мали налет допамина кад прочитате нешто са чим можете да се поистоветите и то вам напросто скрене пажњу са властитих брига на минут."

Потом, као и Нитики, била јој је сервирана реклама на Instagramу за Антенгл.

Дала је шансу апликацији и ускоро је приметила коментар једног од администратора на објави неког другог корисника.

За Рут, тај коментар је звучао као да га је написала вештачка интелигенција.

„Идеја да апликација можда користи вештачку интелигенцију да би произвела нешто што би требало да представља повезивање са правим људима деловала ми је помало преварантски", каже Рут.

„То вас одмах врати у исту врсту изолованости."

Антенгл заиста има функције које омогућује вештачка интелигенција, међу њима интерне алате за запослене, персонализоване препоруке за вежбе дисања и медитације.

Али компанија инсистира на томе да не користи вештачку интелигенцију за одговоре на објаве корисника.

Емили Камин, извршна дитекторка Антенгла, сећа се тог инцидента.

„Разговарала сам о њему са том администраторком, зато што је она заправо била ужаснута тиме што је неко помислио да је она вештачка интелигенција", каже Камин.

„Верујем да је људима непријатна помисао на то да причају са аутоматизованим системом у тренутку кад се налазе у веома рањивом периоду живота."

Ипак, неумерена употреба вештачке интелигенције у апликацијама за ожалошћене може да унесе сумњу.

Кад се појача наглашеним циклусом жалости, та сумња може бити довољна да направи штету.

Рут се обратила администраторки, која ју је уверавала да није користила вештачку интелигенцију да би осмислила тај коментар, али је њој већ ионако све то постало превише.

Осетивши се изданом, Рут је избрисала апликацију.

„Интеракција на овом малом глупавом паметном телефону, само са вашим палчевима? То неће заменити оно што сте изгубили, а има врло ограничено дејство", каже Рут.

Рут каже да је пронашла више утехе у разговору са другим људима који се боре са губитком него са терапеутом.

Нитика каже да јој је заједница коју је пронашла на Антенглу помогла да се осети као да је неко чује и слуша.

„Често разговарамо једни са другима сада, док учимо како да поново живимо са овим новим животом", каже она.

„Ови људи и заједница ме разумеју и то ми је био најважнији аспект коришћења ове апликације."

Велика жалост среће велике податке

Апликације за здравље често обитавају у сивој зони кад су у питању закони који регулишу личне податке.

Кад говорите са терапеутом у САД, Великој Британији и ЕУ, на пример, можете да будете сигурни да закон штити вашу приватност.

Али ако укуцате исту информацију у апликацију која није повезана са званичном медицинском установом, правила тад нису увек најјаснија.

И било да су неки прописи на снази или нису, једном кад су ваши подаци сакупљени, уме бити немогуће сазнати где ће завршити после тога.

На пример, компанија за тестирање ДНК корисника 23андМе изгубила је податке више од 6,9 милиона људи од хакера након сигурносног пропуста из 2023. године.

Исте те године, америчка Федерална трговинска комисија новчано је казнила и терапеутску апликацију БеттерХелп и компанију за рецепт купоне ГудРX због дељења корисничких података са Гуглом и другим оглашивачима.

„Годину дана касније, могли бисмо да имамо расправу као што је: 'Ох, сет података који припада овој апликацији за ожалошћене је био хакован'", каже Мурат Кантарџиоглу, професор на Тексашком универзитету у Даласу који проучава податке о приватности и бави се компјутерском науком.

Будући да је и сам радио као консултант за старт-апове у прошлости, Кантарџиоглу каже: „Ови људи раде са великим инвеститорима и, кад се све сабере и одузме, постоје финансијски притисци. Морате да достигнете праг за вашу следећу траншу новца, морате да покажете раст."

Ако апликације почне да посустаје, компанија би могла да модификује своју политику приватности која би јој омогућила боље уновчавање ваших података, каже он.

И мимо ових разлога за забринутост, 90 одсто старт-апова за дигитално здравље не оствари успех у првих пет година пословања.

Кад успеју, чак и компаније које највише воде рачуна о приватности, могле би на крају продати или уступити податке о потрошачима мање племенитим организацијама, каже Кантарџиоглу.

Кантарџиоглу је недвосмислен: кад су у питању апликације за ожалошћене, „Никад их не бих користио", каже он.

Много тога је ризично.

У извештајима о приватности продавница за апликације, компаније кажу да сакупљају све, од контактних информације до јединствених идентификационих бројева по којима се разликује ваш телефон.

Ако користите административне функције ДејЊуа, он сакупља финансијске информације.

Антенгл може да сакупља податке о локацији.

А коришћење било које од ових апликација оставља траг да сте тражили помоћ за ментално здравље.

И то поред података које им корисници дају добровољно, као што су подаци о расположењу, фотографије и дневничке забелешке.

Антенгл, ДејЊу и Емпати су фирме које не продају или на други начин уновчавају корисничке податке са трећом страном, мада понекад деле ограничене информације са компанијама за дигитално оглашавање као што су Гугл да би рекламирале властите производе.

Представници Емпатија и ДејЊуа кажу да кад би њихове компаније пропале, кориснички подаци би били продати сем уколико читаво њихово пословање не би купила нека друга компанија, у ком случају би информације биле део те погодбе.

Камин из Антенгла каже да није разматрала ово питање.

„Нисам заиста размишљала о томе, зато што се надам да се Антенгл неће наћи у том положају", каже она.

Агилера каже да што хитније неко сматра да му је потребна помоћ, више је података спреман да уступи.

Ипак, он каже да би оно што особа добија заузврат могло да буде вредно тога ако је услуга заиста корисна – упркос озбиљној забринутости за приватност.

Погледајте видео: Покојник се помоћу вештачке интелигенције обратио убици на суду

Будућност жалости?

Антенгл, ДејЊу и Емпати се придржавају прописа.

Компаније се не претварају да нуде негу у области менталног здравља – због чега би потпадале под медицинску регулативу – али неки од њихових ресурса се ослањају на методе засноване на доказима као што су когнитивна бихевиорална терапија и праћење расположења, за које су неке студије показале да могу да буду ефикасни кад нам стижу преко апликације.

ДејЊу се углавном усредсређује на вођење дневника.

Он подстиче кориснике да објављују текстове на друштвеном фиду апликације или да уносе приватне белешке АИ боту који нуди промптове као реакцију.

Апликација би могла да предложи да посетите терапеута, али ДејЊу сам за себе не нуди терапеутске интервенције.

Емпати – апликација која је некад обухваћана пакетима погодности за запослене, а која такође нуди компанијама анонимни извештај како је запослени користе – такође подразумева вођење дневника, заједно са библиотеком садржаја о ожалошћености направљеном уз експертске савете.

Емпати такође повезује кориснике са менаџерима неге, који користе интерну АИ алатку да би обезбедили „саосећајне смернице", које могу да обухвате установе за негу менталног здравља.

Антенгл нуди колекцију нечега што описује као више од 120 терапеутских велнес алата за излажење на крај са жалошћу, као и виртуелне групе за подршку приликом ожалошћености и шетонедељну групну терапију коју воде експерти.

Јоланда Рентерија, саветница за трауме из Аризоне, у САД, одавно експериментише са најсавременијом технологијом у властитој пракси.

У последње време је почела да учи неке клијенте како да користе промптове ЧетГПТ-а за терапеутске повратне информације између две сесије – мада Рентерија такође води рачуна о томе коме препоручује овај алат.

„Не бих то понудила неком ко има проблема са поверењем, зато што не бих волела да их доведем у положај у ком би се осећали као да дају личне информације нечему што не разумеју", каже она.

Други разлог за забринутост који истиче Рентерија је чињеница да апликација не зна оно што јој не говорите.

„Корисник би могао да говори о томе како је тужан и како жели да се повеже са неким", каже Рентерија, „али можда не би умео да каже апликацији за бес који осећа, или процес преговарања кроз који пролази, зато што ни сам за то не зна."

Подршка ожалошћеном која потиче од живог човека могла би да ублажи овај проблем, зато што људи примећују ствари.

„Кад су људи испред нас", каже она, терапеути могу да „удовоље потреби како је буду приметили, а то није нешто што ће апликација запазити."

Ипак, Рентерија и даље види потенцијал у свету нових апликација за ожалошћене.

Али, упркос њиховој корисности, она каже да би више волела да види како се употребљавају у тандему са традиционалном негом менталног здравља.

„Дигитални простор доживљавам као подршку, а не као замену."

Она такође признаје да многи људи немају ни средства нити времена да траже традиционалну терапију а за друге који покушавају да се изборе са жалошћу, традиционална терапија напросто не пружа утеху.

За неке људе, оптимизација коју обећавају дигитални алати је терапеутска сама по себи.

Технологија унапређује наше животе на безброј начина, тако да има смисла да покушамо да се подамо њеном загрљају у тренутку кад највише патимо.

Многи оснивачи апликација за ожалошћене, међу њима и творци ДејЊуа и Емпатија, били су мотивисани тако што су и сами искусили бол ожалошћености.

За Нисим, самопрокламовану „серијску предузетницу", оснивање компаније као реакција на губитак мужа имало је смисла.

За друге, најважнији део подршке приликом жалости потиче од осећања кад се вољена особа потруди да вам изађе у сусрет и помогне вам.

Превелика рационализација круни текстуру повезаности међу људима.

У ово доба године, Рут би проводила пријатне вечери са мајком „правећи сос од јабуке" и „слушајући реге", каже она.

„Кад помислим да је то замењено тиме што четујем са вештачком интелигенцијом и седим сама у кући – схватим да сам дубоко пала и реланост је депресивна."

Ипак, директорка Антенгла Камин каже да је најпопуларнији аспект њене апликације прост и стар: то је заједница.

Групе посвећене жалости постоје онлајн деценијама, а уживо онолико дуго колико и сам губитак.

Друге функције које апликације за ожалошћене нуде желе да задовоље новије потребе – излажење на крај са осигурањем, отказивање стриминг сервиса, ангажовање адвоката или терапеута – и зато у игру уводе нова питања.

Да ли додавање ових савремених обележја ожалошћености делује као нешто вредно труда зависиће од саме особе.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk