Србији продужена испорука гаса из Русије, шта је одлучила ЕУ

Гас не мирише, али се његова политика јасно осети, нарочито када Европа одлучи да заврне вентил.

Сама помисао на гас и нафту становницима Србије изазива језу и у летњим данима, углавном због цене, а камоли у периоду сезони грејања.

Планом нове регулативе Европске уније (ЕУ) постепено се забрањује увоз природног гаса из Русије и предвиђа потпуно одрицање до 2028. године.

Ово је унело немир у Србији, а највиши званичници Србије су најаве мера из Брисела оценили као „катастрофалну".

Ипак, у плану Брисела не постоји одредба о изричитој забрани транзита руског гаса из ЕУ ка трећим земљама, у овом случају ка Србији.

„У предлогу нема забране транзита руског гаса, већ већа и строжа контрола.

„Али за Србију је најбитније да смањи његову потрошњу и да улаже у енергетску ефикасност, па да системи за грејање користе отпадну топлоту из електрана, топлотне пумпе, биомасу или неки други обновљиви извор енергије, а не гас", рекао је раније Александар Ковачевић, стручњак за енергетику, за ББЦ на српском.

'Имаћемо једну од најнижих цена гаса у Европи': Вучић

Србија још нема дугорочни споразум са Русијом о набавци гаса.

Али је Вучић 30. марта 2026. објавио да је Србија добила још три месеца продужења уговора за гас из Русије.

Србија је добила гас по флексибилним условима и бићемо вероватно друга земља у Европи која има најнижу цену гаса, иза Белорусије, рекао је Вучић после разговора са руским председником Владимиром Путином.

Дмитриј Песков, портпарол Кремља, потврдио да су Путин и Вучић разговарали и да је Русија посвећена њеним обавезама у испоруци енергената.

„Посебно смо посвећени нашим обавезама према пријатељским и братским земљама, као што је Србија", рекао је Песков на конференцији за новинаре, преносе Риа новости.

Тренутни споразум са Гаспромом покрива више од 80 одсто потреба Србије за гасом.

Душан Бајатовиц́, генерални директор државне компаније Србијагас, рекао је да Србија добија десет милиона кубних метара гаса дневно.

Вучић је у октобру 2025. рекао да је очекивао потписивање трогодишњег уговора о снабдевању гасом још у мају (те године), тврдећи да је српска страна у преговорима била „више него фер и поштена".

„Они желе тиме да нам кажу, 'ако ви будете кренули у национализацију НИС или било шта друго, ми можемо да пресечемо гас 31. децембра'.

„То је за мене веома, веома лоша порука у сваком смислу, не зато што смо ми планирали да национализујемо, јер да јесмо ми и даље не би имали санкције", изјавио је раније Вучић.

План ЕУ о одрицању од руског гаса

Брисел је у јануару 2026. усвојио привремени договор о уредби о постепеном укидању увоза руског природног гаса.

То је средиште такозваног плана REPowerEU за окончање зависности од руских енергената.

Циљ је, кажу из Брисела, да до 2028. године земље чланице ЕУ потпуно обуставе коришћење руског гаса, а да до тада припреме планове диверзификације.

Уредбом се уводи правно обавезујућа, фазна забрана увоза и течног природног гаса (ТНГ) и гаса из гасовода из Русије, са потпуном забраном од краја 2026. године за ТНГ, односно јесени 2027. године за гас из гасовода.

Тиме ће се допринети општем циљу изградње отпорног и независног енергетског тржишта ЕУ, уз очување безбедности снабдевања ЕУ, кажу из блока.

То значи да ће за гас који из Русије стигне у Србију бити потребно да се докаже порекло, рута и крајње одредиште сваке пошиљке како неки кубик (1.000 литара) не би завршио у ЕУ.

Европски законодавци су потврдили да ће увоз руског гаса из гасовода и ТНГ бити забрањен шест недеља по ступању уредбе на снагу, уз задржавање прелазног периода за постојеће уговоре.

Брисел је увео обавезу да обе категорије увоза гаса подлежу режиму претходног одобрења како би се обезбедило да забрана у пракси функционише.

Турска и Азербејџан сада морају да докажу да природни гас, који се испоручује Европској унији преко улазних тачака на бугарској граници није руског порекла, према одлуци Савета ЕУ објављеној у Службеном листу ЕУ почетком фебруара 2026.

Улазна тачка Странџа-1/Малкоџлар, на граници Турске и Бугарске, идентификована је као критична тачка интерконекције.

Подаци Европске мреже оператера преносног система за гас (ЕНТСОГ) показују да је током 2025. године преко ове руте Бугарској испоручено 1,9 милијарди кубних метара природног гаса, објавила је раније бугарска новинска агенција БТА.

Извор: ЕУ у Србији

'Србија неће остати без руског гаса'

Јелица Путниковић, уредница портала Енергија Балкана, каже за РТС да Србија неће остати без гаса.

„Представница из Брисела је рекла да Србија није обухваћена јер није чланица ЕУ, што значи да ће нама руски гас бити дозвољен.

„Нешто слично је рекла и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен током посете Београду, наглашавајући да Србија неће моћи само да реекспортује гас и продужи транзит према Мађарској", указује Путниковић.

Сличног мишљења је и Мартин Владимиров, директор Програма за енергетику и климу Центра за проучавање демократије у Бугарској.

„Не постоје технички или економски ризици по безбедност снабдевања Србије.

„Најрањивија је Република Српска, један од два ентитета у Босни и Херцеговини, јер сав природни гас добија из Србије", каже Владимиров за ББЦ на српском.

Регион, међутим, користи веома мало гаса у целини, јер привреда није гасификована и постоје алтернативе, додаје.

Колико је Србија зависна од руског гаса?

Укратко, много.

„Србија троши 2,8 до три милиона кубика гаса годишње, од чега индустрија троши 1,3 милиона.

„Све западне инвестиције рачунају на те стабилне и јефтине енергенте. Градови који се греју на гас троше око 650, а домаћинства скоро 300 милиона кубика", каже Милош Здравковић, стручњак за енергетику, за ББЦ на српском.

Удео гаса из Русије у укупном увозу у Србију у 2024. био је 89 одсто, подаци су Републичког завода за статистику Србије.

У 2025. тај проценат је био мањи.

Има ли Србија алтернативу руском гасу?

Србија има више алтернатива руском гасу, а најпре треба да смањимо потрошњу, каже Ковачевић.

Турско тржиште гаса је велико, има много различитих извора и истим путем може да дође као и руски гас, додаје.

„Ту је и Бугарска, која може да реекспортује све врсте гаса, међу којима и течни природни гас ЛНГ и азербејџански гас у Србију, преко Бугарско-српског гасног интерконектора", каже енергетски стручњак Владимиров из Бугарске.

„То је количина од око 1,5 милијарди кубних метара годишње, а ту је и 10 одсто расположивог капацитета на Турском току које Гаспром није резервисао, па се то може понудити српским трговцима", додаје Владимиров.

Уз то, каже, Србија има капацитет да увози гас из Мађарске који долази из Западне Европе.

Ковачевић верује да је потрошња Србије мала и неефикасна и да није катаклизма ако нема руског гаса.

Милош Здравковић, стручњак за енергетику, међутим не мисли тако.

„Инфраструктура Србије је таква да нема алтернативу да увезе неки други гас, јер је та трговина најсложенија и најкомпликованија.

„Теоретски имамо један интерконектор који није у руском власништву и преко којег би могли да купимо гас који није руски, а то је између Бугарске и Србије, капацитета 1,8 милијарди кубика“, каже Здравковић.

Међутим, Грци и Бугари још нису проширили капацитет цеви између њих.

Постоји могућност да се ЛНГ купује преко Мађарске и Румуније, али би то било скупље, објашњава Здравковић.

„И за то је предуслов да имамо складишта.

„На крају неће бити питање да ли је гас скупљи из других праваца, него хоће ли га имати за продају", каже Здравковић.

Куповина гаса није као одлазак у продавницу, то су количине које се унапред резервишу, објашњава.

Пипа Галоп сматра да зависност од гаса, не само руског, треба смањивати.

„Забрињавајуће је што Србија планира да повећа потрошњу гаса изградњом нове гасне електране у Нишу, граду на југу Србије, у време када треба да смањи потрошњу", каже она.

Хвали политику ЕУ, која је, каже, успела да претходних година смањи потрошњу гаса за 18 одсто.

Важно је инвестирати у алтернативе гасу, као што су топлотне пумпе, соларна термална и геотермална енергија, додаје.

Шта је Јужни гасни коридор и куда пролази до Србије?

Јужни гасни коридор (Соутхерн Гас Цорридор, СГЦ) је највећи пројекат гасовода на свету од 2017. године, писао је раније ББЦ на српском.

Краком Трансјадранског гасовода (Транс Адриатиц Пипелине, ТАП), гас са налазишта у Каспијском језеру, пред обалом Азербајџана, преко Грузије, Турске, Грчке из Албаније, Јадранског мора, стизаће до југа Италије.

Један крак, ТАНАП, иде преко преко Грчке, Бугарске и улазиће у Србију, захваљујући новом интерконектору.

Јужни гасни коридор је подржавао и амерички председник Доналд Трамп, јер ће преко њега до потрошача у јужној Европи стизати и амерички гас с терминала у Грчкој, а на њега су прикључени и терминали у Турској.

Изградња Јужног гасног коридора коштала је око 40 милијарди долара.

Изградња интерконектора између Србије и Бугарске почела је у фебруару 2022, а трошкови су премашили 94 милиона евра, речено је листу Данас у Министарству рударства и енергетике.

Гасовод у Србији је дужине 109 километара, укупна дужина двосмерног гасовода кроз обе државе је 170 километара, а пројектован је за капацитет од 1,8 милијарди кубних метара гаса годишње.

Делом је финансиран из српског буџета, делом кроз бесповратну помоћ ЕУ, а Србија је уз то узела кредит од 25 милиона евра од Европске инвестиционе банке.

Чија су гасна складишта у Србији

Подземно складиште гаса Банатски двор отворено је 2011. године, поставши једно од највећих у Југоисточној Европи.

Гаспром и Србијагас су сувласници предузећа Банатски двор Д.О.О. које управља складиштем.

„Србија је требало још одавно да направи већа складишта, као Мађарска.

„Да смо то урадили сада не бисмо били у проблему, али нисмо јер су нам министри енергетике били од струке", каже иронично Здравковић.

Када имате гасна складишта онда имате не само безбедност, већ можете да тргујете њиме.

„Да имамо складишта већа не бисмо имали кризу и не би могла Русија да нас уцењује.

„Србија нема излаз на море и без околних земаља нема алтернативу за гас", каже.

Србија је могла да прошири складишта у Банатском двору, независно од Руса или да то направи на неком другом месту, али није, додаје.

„Складиште у Банатском двору је у већинском власништву Нафтне индустрије Србије и практично није српско", указује.

НИС је у већински руском власништву, а од октобра 2025. је под америчким санкцијама.

Могу ли Европа, али и Србија без руског гаса

Пре рата у Украјини било је незамисливо да ће се Европа одрећи руског гаса, у моменту када је ова земља снабдевала са око 40 одсто тржиште ЕУ, рекао је Раша Којчић, бивши помоћник министра за енергетику и нафту, за Радио-телевизију Србије.

Сада је тај удео, било да је реч о течном или природном гасу, од седам до 14 одсто, додао је.

„Европа се окренула другим тржиштима, па природни гас сада стиже из Норвешке, Алжира и Катара", закључује.

Снимак шведског дневног листа који показује штету насталу експлозијом на Северном току 1

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk