Шпанија затворила ваздушни простор за америчке авионе, Трамп прети заузимањем острва Карг

Америчко-израелски рат против Ирана ушао је у други месец, за сада без изгледа да би могао ускоро да буде окончан.

Зараћене стране размењују претње, а ситуацију додатно усложњава укључивање јеменске побуњеничке групе Хути у рат на страни Ирана.

Шпанија је у понедељак затворила ваздушни простор за америчке авионе који учествују у рату у Ирану.

„Нец́емо одобрити коришц́ење Морон и Рота [војних база] за било какве радње везане за рат у Ирану“, рекла је министарка одбране Маргарита Роблес, додајуц́и да је Шпанија „то јасно ставила до знања америчкој влади од самог почетка“.

Министар спољних послова Хосе Мануел Албарес изјавио је да је циљ одлуке био да се „не учини ништа што би могло да подстакне ескалацију у овом рату“.

Амерички председник Доналд Трамп, међутим, изнео је нову претњу Ирану.

„Могли бисмо да преузмемо контролу над иранском нафтом, то бих највише волео“ и евентуално заузмемо њихово острво Карг, где је главни нафтни терминал, изјавио је за Фајнешел тајмс.

Али је рекао и да би договор о прекиду ватре могао да буде постигнут врло брзо.

У случају да Американци заузму острвце Карг то би не би само зауставило извоз нафте из Ирана, вец́ би могло да пружи и могућност напада на иранско копно.

Заузимање острва би ефикасно прекинуло главни извор прихода за Ирански револуционарни гардијски корпус (ИРГЦ), што би утицало на његову способност да води рат, каже безбедносни аналитичар Мајки Кејза ББЦ.

Из Техерана узвраћају да ће гађати куће америчких и израелских команданата и политичких званичника у региону.

Међународна агенција за атомску енергију саопштила је да иранско постројење за производњу тешке воде у Кондабу, после израелских напада, више није у функцији.

У понедељак је погођена и рафинерија нафте у Хаифи, у Израелу, а ватрогасне бригаде су на лицу места покушале да угасе пожар.

О наводним мировним преговорима постоје опречне информације.

Амерички званичници, почев од Трампа, тврде да се они воде, док Техеран оповргава.

Амерички државни секретар Марко Рубио рекао је да САД чекају одговор на предложени мировни план од 15 тачака, али да ће до тада наставити операције.

Рат се „неће продужити", а Америка може да постигне циљеве „без коришћења копнених снага", рекао је Рубио 20. марта после састанка са представницима земаља Г7, групе најмоћнијих земаља света.

Много пре него што је постао председник САД, Доналд Трамп је имао иранско острво Карг на нишану.

Ево кратког прегледа шта је говорио раније о иранском острвцету:

1988: „Урадио бих много на острву Карг“, рекао је у интервјуу лондонски Гардијан. „Ушао бих и освојио га. Иран не може ни да победи Ирак, а ипак притискају Сједињене Државе. Било би добро за свет да им се супротстави.“

13. март 2026: У интервјуу за Фокс њуз радио, Трампа су питали о његовим коментарима из 1988. Рекао је да освајање острва „није високо на листи“. Наставио је, рекавши да може да промени мишљење „за неколико секунди“. „Рецимо да ц́у то урадити, или рецимо да нец́у то урадити. Шта да вам кажем?“.

Истог дана, Трамп је на његовој мрежи Истина (Truth Social) написао да је руководио бомбардовањима која су „потпуно уништила“ војне мете „ирански крунски драгуљ, острво Карг“.

Написао је и да је „одлучио да НЕ уништи нафтну инфраструктуру на острву“, али да ц́е поново размотрити ову одлуку ако Иран настави да блокира Ормуски мореуз.

30. март 2026: У интервјуу за Фајненшел тајмс, Трамп је рекао да САД „имају много опција“ у вези са острвом.

„Да будем искрен са вама, највише бих волео да узмем иранску нафту, али неки глупи људи у САД кажу: 'Зашто то радите?' Али то су глупи људи“, рекао је.

Трамп је сугерисао да би тај потез могао да значи заузимање острва Карг.

„Можда ц́емо узети острво Харг, можда нец́емо. Имамо много опција“, рекао је Трамп за Фајненшел тајмс.

„То би значило да морамо да будемо тамо [на острву Карг] неко време.“

Упитан о иранској одбрани тог острва, Трамп је одговорио: „Не мислим да имају било какву одбрану, мислим да бисмо врло лако могли да га узмемо".

Погледајте видео о острцвету Карг

Његови коментари уследили су када је додатних 3.500 америчких војника стигло на Блиски исток, што повећава страхове од даље ескалације сукоба.

Трамп је изнео тврдњу и да индиректни разговори САД и Ирана, уз посредништво пакистанских „емисара“, добро напредују, али је одбио да коментарише да ли би ускоро могао бити постигнут споразум о прекиду ватре.

„Споразум би могао бити постигнут прилично брзо“, рекао је.

Нико из Ирана до сада није потврдио да се дијалог заиста води, већ тврде да никаквог разговора Техерана и Вашингтона нема.

Трамп је 26. марта запретио да ће САД постати „најгора ноћна мора Ирану ако не престане на мир".

Али, само неколико сати касније је рекао да одлаже планове за почетак уништавања иранских енергетских постројења за још 10 дана, тврдећи да разговори са Техераном „теку веома добро“.

То значи да је сада рок 6. април.

Трамп је претходно изнео тврдњу да су иранска морнарица и авијација „потпуно" збрисани, а да је у америчким нападима је уништено „готово 90 одсто" иранских лансера ракета и „вероватно више од 90 одсто" пројектила које имају.

У случају да Техеран не пристане на услове примирја, Америка ће „наставити да их разноси без задршке и паузе", поручио је раније.

Погледајте: 'Нема преговора' - изјава иранског министра спољних послова Аракчија

'Трамп разматра да узме уранијум из Ирана' - медији

Трамп разматра војну операцију са циљем вађења 450 килограма уранијума из Ирана, извештава Волстрит џорнал.

Трамп још није донео одлуку, али „остаје генерално отворен за ту идеју, према речима званичника, јер би то могло да помогне у остваривању његовог главног циља да спречи Иран да направи нуклеарно оружје“.

У јуну прошле године, Америка је употребила моћне бомбе да гађа иранска нуклеарна постројења закопана испод планина.

Трамп је тада изјавио да је „уништен нуклеарни потенцијал" Техерана.

Њујорк тајмс извештава да би амерички војници распоређени у региону „могли да буду послати у мисију усмерену на високо обогац́ени уранијум Ирана у нуклеарном постројењу Исфахан“, али да би могли да добију задатак да зазуму острво Карг или да помогну у одблокирању Ормуског мореуза.

Њујорк тајмс је раније овог месеца известио да Трамп „јасно разматра“ операцију „заплене и уништавања нуклеарног материјала... за који се верује да је углавном складиштен дубоко испод планине у Исфахану“.

Оба извора истичу да би операција била компликована и високо ризична.

Мировни услови Вашингтона и Техерана

Америка је преко посредника Пакистана, доставила Техерану мировни план од 15 тачака, према којем би Иран, између осталог, требало да демонтира нуклеарна постројења, а заузврат би му биле укинуте санкција.

Током 12-дневног сукоба Израела и Америке против Ирана у јуну 2025, америчке снаге су гађале иранска нуклеарна постројења моћним бомбама.

Трамп је тада тврдио да је ирански нуклеарни потенцијал „уништен".

Израел и Америка упорно тврде да Иран годинама настоји да направи нуклеарно оружје и да стога представља претњу, а из Ирана су одлучно узвраћали да је његов нуклеарни програм искључиво мирнодопски.

Медији су пренели неке од тачака америчког предлога:

Иран је одбацио овај предлог, називајући га „максималистичким" и „нереалним".

Уместо тога, Техеран је изнео своје захтеве, које је пренела државна телевизија:

Израел тврди да је убио још једног високог иранског командира

Израел је 26. марта објавио да је убио иранског морнаричког команданта Алија Резу Тангсирија, који је надгледао блокаду Ормуског мореуза, виталног поморског пута за превоз нафте и течног гаса, који потпуно контролише Иран.

„Убиство Тангсирија је још један је пример сарадње Израела и Америке", сматра израелски премијер Бенјамин Нетанјаху.

Иран још није коментарисао израелске тврдње о Тангсирију.

Ако се ова информација испостави као тачна то ће бити још један у низу високопозиционираних иранских званичника који је убијен од почетка америчко-израелских напада на Иран.

Првог дана напада, 28. фебруара, у америчко-израелском нападу убијен је ирански врховни вођа, ајатолах Али Хамнеи.

Још један тежак ударац за Иран било је убиство Алија Лариџанија, једног од најискуснијих и најутицајнијих креатора политике Техерана.

Потом је потврђено да су убијени и министар обавештајних послова Исмаил Хатиб, као и министар одбране Азиз Насирзаде.

Упркос свим овим губицима у врху руководства, Иран и даље пружа јак отпор Америци и Израелу, напада земље у Перијском заливу у којима Америка има војне базе и које су амерички савезници, а и успешно блокира Ормуски мореуз.

Ормуски мореуз и цена нафте

Кроз Ормуски мореуз, уски морски канал ширине 33 километра, пролази око 20 одсто светске нафте за извоз, али је транспорт онемогућен услед рата и затварања тог важног морског пута.

Иран би могао да одлучи да наплаћује пролаз овим морским путем, али то би било „неприхватљиво" и „разљутило" би цео свет, тврди амерички државни секретар Марко Рубио.

Земље које би могле да буду најпогођеније таквом одлуком Техерана „требало би да ураде нешто", сматра он.

Слаба, готово никаква проходност Ормуског мореуза утиче на цене нафте широм света и утиче на привреде земаља.

Ако достигне 150 долара по барелу, то ц́е изазвати глобалну рецесију, рекао је претходно Лари Финк, шеф америчког финансијског гиганта Блекрок, за ББЦ.

Ако цене нафте остану високе, то ц́е имати „дубоке импликације“ по светску привреду, додао је.

Блекрок је финансијски колос, који контролише имовину вредну 14 билиона долара и један је од највец́их инвеститора у многе од највец́их светских компанија.

Претходно је Фатих Бирол, извршни директор Међународне агенције за енергију, упозорио је да би рат на Блиском истоку могао би да изазове енергетску кризу гору од оне из 1970-их и упоредиву са почетним утицајима руске инвазије на Украјину 2022.

„Многи од нас се сец́ају две узастопне кризе у снабдевању нафтом 1970-их... у то време, у свакој од криза, свет је губио око пет милиона барела дневно, обе заједно, 10 милиона барела дневно“, рекао је Бирол.

„До данас смо губили 11 милиона барела дневно, дакле више него два велика нафтна шока заједно.“

Ниједна земља, наставио је, „нец́е бити имуна“ на последице кризе на снабдевање енергентима, упозорио је.

Питање слободе пловидбе кроз Ормуски мореуз истакнуто је у плану од 15 тачака за окончање рата који је Бела куц́а послала Ирану преко Пакистана.

Али док не буде постигнут договор, што се сада чини прилично далеко, Иран јасно ставља до знања да ц́е наставити строгу контролу Ормуског мореуза.

Ирански Савет одбране саопштио је раније да је „једини начин да земље које нису непријатељске“ прођу кроз Ормуски мореуз „координација са Ираном“.

„Сваки покушај непријатеља да нападне иранске обале или острва“ довешће до тога да „сви приступни путеви“ у Заливу и приобалним подручјима буду „минирани разним врстама поморских мина, међу којима и плутајуц́е мине које могу да се поставе са обале“, саопштили су из Савета.

Погледајте видео: Зашто је Ормуски мореуз толико важан за светску трговину

Погледајте и овај видео: Зашто су нам потребне различите врсте нафте

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk