Никола Чутурило и Зоран Предин за ББЦ о 'Аналогној раси': Сродне душе удаљене 500 километара

Када је Зоран Предин на последњем концерту Лачног Франца у Београду октобра 2022. изашао на бину у мајици симпатичног дизајна са црном овцом америчке хардкор групе Minor Threat, вероватно није помишљао да ће иста бити тема разговора годинама касније.

На питање хоће ли је носити и на наредном београдском концерту са Аналогном расом, новом групом са старим пријатељем Николом Чутурилом, одговорио је у шали.

„Видећу како буде стајала у орману“, говори југословенски и словеначки кантаутор и фронтмен култног новоталасног састава, за ББЦ на српском.

„Бити бела врана или црна овца, мени је нешто сасвим блиско", додаје осврћући се на логотип легендарне америчке групе и фразе којима се понекад описују аутсајдери.

Вишедеценијски пријатељи, београдски и мариборски музичари Никола Чутурило и Зоран Предин, покренули су 2024. пројекат „Аналогна раса", да би крајем године објавили истоимени албум.

„То је идеално име које симболички објашњава где смо, ко смо и шта желимо“, прича Чутурило за ББЦ на српском, док седи на дрвеној столици у његовом музичком атељеу, окружен плакатима, златним и сребрним плочама и инструментима.

Уочи београдског концерта групе Аналогна раса, 23. априла 2026, ББЦ је разговарао са двојицом оснивача.

Са београдским уживо, док се мариборски јавио преко Вајбера.

Рађање 'Аналогне расе' из жеље за сарадњом

Тачно место где су се упознали не памте, али двојица музичара знају да пријатељство датира из друге половине 1980-их.

„Ја мислим да је било у Загребу после концерта више група у Дому спортова, тада смо кренули много да се дружимо и сусрећемо“, каже Предин.

У Југославији су заједнички концерти више актуелних рок и поп бендова у пуним халама тада били честа појава, па су се музичари сретали по разним догађајима од „Вардара до Триглава“.

Зоран Предин је био фронтмен мариборске новоталасне групе Лачни Франц, док је Никола Чутурило свирао гитару у Рибљој чорби, са којом је снимио четири студијска албума.

Београђанин је касније започео соло каријеру, а почетком крвавог рата у Југославији се преселио у енглеску престоницу Лондон, где га је Предин више пута посетио.

„То сматрам за једну од мојих добрих околности - успео сам да сачувам свако пријатељство из оне земље до данас“, прича Чутурило.

Идеја о заједничком пројекту, после готово четири деценије пријатељства, настала је након једне од неколико хуманитарних акција на којима су учествовали.

Обојица су се запитали како то да никада нису сарађивали, па је Чутурило предложио да на неком следећем Прединовом издању „одсвира макар једну гитару“.

„Било је, хајде да се разменимо и упишемо заједно као аутори и извођачи.

„Није била ни у примисли идеја да снимамо албум, али једна ствар је вукла другу“, додаје београдски кантаутор.

После неког времена Чутурило је написао Још имаће нас, „генерацијску ствар“ за коју ће се испоставити да ће отворити будуће издање, тада ни у најави.

„Чим смо је снимили осетио сам, наравно сујета ради, да ће Зоран морати да ми одговори ауторски.

„Направио је композицију Аналогна раса и ту је требало све да се заустави", препричава Чутурило.

Међутим, појавили су се пријатељи из издавачких кућа Lampshade media и Croatia records, некадашњу Југотон, са идејом за албумом, за који нису имали материјал.

„Само су нам рекли - седите и направите“, осмехујући се говори Чутурило.

Идеја дала идеју - за албум

Албум објављен крајем 2024. има десет ствари и све су отпеване на српско-хрватском, уз две бонус песме - Још имаће нас и Аналогна раса на словеначком.

Будући да су обојица кантаутори - праве музику на властите текстове, свако је донео готово једнак број нових песама, а ту су и два препева, Прединова Шта би ми без нас и Чутурилов Кишобран, заменивши улоге.

„Све је било безболно, идеја је дала идеју и направили смо добар албум", сматра Предин.

Свако је био господар његове песме, али су на пробама „тражили варијанте“.

„Није долазило никада до тога да нешто битно мењамо, да смо осетили то одмах на почетку вероватно никада не бисмо заједно радили.

„То да смо сродне душе, да нам је јасно како се ради песма, то нам је омогућило безболну сарадњу", сматра словеначки кантаутор.

Пошто је раздаљина између Марибора и Београда више од 500 километара, Предин је једном месечно долазио у главни град Србије на пробе и снимања, док су око неких детаља организовали видео позиве.

„Резултат је био као да сви живимо у истом граду.

„То што сам ја из Словеније, а екипа из Београда, на албуму се уопште не примећује", додаје некадашњи фронтмен Лачног Франца.

Поред двојице пријатеља, остали чланови Аналогне расе су искусни музичари пратећег бенда Николе Чутурила - гитариста Горан Стојковић, бубњар Благоје Недељковић Паче и браћа Дејан и Дарко Грујић на бас гитари и клавијатурама.

На албуму гостују и Дејан Цукић који је отпевао Воли ме, нову верзију старог Чутуриног хита, као и Ненад Марић, познатији као Краљ Чачка, вокал на нумери Гастарбајтер трубадур.

Од генерацијских нумера до Че Гевариног нећака

Албум отвара песма Још имаће нас, Николе Чутурила.

Ретроспективна „прича о нама“ настала је у његовом атељеу, где сваког дана ствара, али и учи малишане свирању гитаре.

„Сваки колега може да се препозна, али претпостављам да ни са млађима није другачије.

„То су ти подруми, та непатворена љубав која нас је гурнула у непознато – комбији без грејања и дотрајали путеви, мали путујући циркус у настанку“, објашњава Чутурило.

Други сингл - Аналогна раса Зорана Предина, кумовао је и називу групе.

„Обојица смо имали неке исте визије око тога како аналогност у нашем имену оправдати песмама и концертима.

„Ту смо ишли корак уназад, у корене рокенрола према блузу и то се осећа, то је заједничка љубав", објашњава Предин.

У стиховима се, између осталих, помињу легендарни југословенски боксер и светски првак Мате Парлов и лидер Битлса Џон Ленон, као симболи антифашизма, космополитизма, мира и солидарности.

„То су, како их ја грубо зовем, аналогне вредности на којима стојимо, али се истовремено служимо свим потребним технолошким стварима.

„Аналогност је само у начину приступа и живој свирци", објашњава Предин.

Аналогност се, каже, чује и у одабиру тема.

„Оне су топле, људске, свима познате и блиске.

„Задржали смо бунтовну страну новог таласа - та комбинација нама лежи, то се чује и на концерту, то осети и публика“, додаје словеначки гитариста и певач.

На албуму је и песма Јави се Че Гевара, о још једном симболу побуне, кубанском револуционару и комунисти, коју је чуо и његов нећак који води „светску организацију која баштини његово име“ у Шпанији.

„Чуо је песму и одушевљен је, постоји идеја да је отпевамо на шпанском“, прича Чутурило.

Међутим, аутор каже да изговарајући Че Геварино име није желео да се „одређује, ни идеолошки, ни персонализовано".

„Нама свакако треба неко ко ће бити симбол нечег новог што ће евентуално зауставити лудило и суноврат којим се свет - о нама нећу ни да причам - креће", оцењује аутор песме.

'Либерте, егалите, фратерните'

Албум се на платформама појавио крајем 2024, док је у фебруару наредне године добио физичко издање.

Један од концерата на коме је требало да свирају материјал са долазећег албума у акустичној верзији планиран је за 23. новембар 2024, три недеље после трагедије при паду надстрешнице на железничкој станици у којој је страдало 16 људи.

Отказали су га.

„Тада је то била ствар пијетета, касније се то променило у став који почива на постулатима Француске револуције - Liberté, Égalité, Fraternité (слобода, једнакост, братство)“, каже Предин.

Мењање света набоље је, додаје, у духу рокенрола, али сматра да је „револуционарност у бунтовним стварима данас у рукама младих генерација“.

„Ми смо и даље исти, али је наш бунт сада мало другачији.

„Ми, Аналогна раса, смо више зачин свему него песница из првог реда“, додаје Предин.

Заузимање става се подразумева „ако нешто пишеш и ако у том писању има нека порука“, сматра Чутурило, критикујући музичаре које „не занима политика“.

Међутим, како време пролази човек постаје „прагматичан и зрелији па ствари види довољно истанчано и у нијансама".

„Мени лично јесте важно да је неупитно шта ја мислим и како се одређујем спрам стварности.

„Да се изборим да останем и увек будем свој, да сваког могу да погледам у лице, да се не устежем да кажем шта мислим о стварима и да будем скроман“, каже Чутурило.

Ритам, блуз и 'бесмислени текстови'

Аналогна раса ради на новим песмама, чије је словеначке верзије претходних дана Чутурило „увежбавао“.

„Наш главни непријатељ је слободно време", сматра Предин.

Иза њих је акустична мини-турнеја по Словенији на којој су, између осталог, „базично, акордично и идејно постављали нове песме“.

Идеја је да се жанровски приближе ритму и блузу, уз „бесмислене текстове“, за које Чутурило од Предина још није добио зелено светло.

Док снимамо последње кадрове за кратак видео уз текст, у ходнику је девојчица спремна за час гитаре у атељеу код београдског музичара.

„Често говорим деци са којом радим, све што можете у животу да урадите је да не будете никад против себе пошто је толико тога против нас - мораш да се храбриш сваког дана и какве год да су околности, да радиш најбоље што можеш од себе.

„Сваки дан је благодет, но пасаран", закључује Чутурило.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk