Šri Lanka, kriza i protesti: Kako mladi demonstranti koriste društvene mreže i telefone da izbegnu zatvor i pruže otpor vlastima

Može li mobilni telefon da se upotrebi kao oružje protiv represije?

Može li da vam spase život u zemlji od 22 miliona stanovnika, sa 135 aktivna broja na svakih 100 ljudi?

Prema mladim demonstrantima protiv vlade u Šri Lanki: da, može.

„Zabeleži trenutak"

„Svaki put kad se pridružimo protestu, javimo se uživo na društvenim mrežama da bismo zabeležili trenutak ili objavimo snimke kasnije", kaže Melani Gunatilaka.

„Multimedijske mogućnosti pametnih telefona u sadejstvu sa društvenim mrežama kao što su Fejsbuk, Jutjub i TikTok redefinišu dosadašnju demokratiju", kaže analitičar digitalnih medija Nalaka Gunavardene.

Širom Šri Lanke, demonstranti pozivaju na ostavku predsednika Gotabaje Radžapakse, zbog neefikasne politike prema ogromnoj inflaciji i nestašici goriva i hrane.

Melani veruje da je strimovanje uživo sprečilo da ona i drugi demonstranti završe u zatvoru.

„Nekoliko nas je mirno protestovalo blizu zgrade Parlamenta da bismo primorali poslanike da potpišu zahtev za izglasavanje nepoverenja predsedniku."

„Došao je jedan policajac višeg čina i rekao da je izdat sudski nalog za naše uklanjanje.

„Mi smo sve to snimali uživo. Tražili smo da vidimo sudski nalog. Nije nam dao konkretan odgovor."

„Pred nama je stao policijski autobus. Utrpali su nas unutra. Dvoje nas je sve to strimovalo uživo."

„Vest se brzo raširila po društvenim mrežama. Više od 200 advokata pojavilo se na sudu da nas zastupa."

Pravna podrška

Među mladim advokatima koji su besplatno zastupali Melani i druge bio je i Supun Ranavira.

On kaže da su snimci uživo na Fejsbuku, uključujući Melanin, pomogli da se dokaže njihova nevinost.

„Policijski službenik rekao je da izdat sudski nalog da se uklone demonstranti. Ta izjava je snimljena uživo na Fejsbuku, ali takav sudski nalog ne postoji.

„Priložili smo snimak prekršajnom sudiji kao dokaz."

Kasnije istog dana, sud je oslobodio Melani i druge.

Policijska reakcija

U reakciji na sudsku odluku, portparol šrilančanske policije viši policijski načelnik Nihal Talduva rekao je da mu treba više vremena da bi sakupio sve informacije o incidentu, ali posle više nije direktno komentarisao slučaj.

Umesto toga, za BBC je izjavio da policija nikad nije intervenisala kad su u pitanju mirni protesti.

On je rekao da ljudi moraju da razumeju osnovna prava koja garantuje ustav, kao i kako su ta prava ograničena kad je u pitanju očuvanje javnog reda i mira.

Prava koja je pomenuo podrazumevaju i slobodu govora i okupljanja.

Protest u Gale fejsu

Hiljade mladih demonstranata kampuje u Gale fejsu, obalskom kvartu Kolomba blizu predsednikovog kabineta, zahtevajući njegovu ostavku.

Oni su to nazvali „Gota-Go-Gama" (Selo „Moraš da ideš").

Tamo su i mladi advokati poput Ranavire.

On traži pomoć u identifikaciji napadača na osnovu niza snimaka sa društvenih mreža.

Pogledajte video:

Pozivi na istragu

Komisija za ljudska prava Šri Lanke, Advokatska komora i strane diplomate osudili su napad i pozvali na nepristrasnu istragu.

Visoka komesarka za ljudska prava Ujedinjenih nacija Mišel Bašelet apelovala je na „vlasti u Šri Lanki da spreče dalje nasilje" i pozvala na „uzdržanost i konstruktivan dijalog u rešavanju nezadovoljstva stanovništva".

Ranavira kaže da je gubitak poverenja javnosti u snage reda i zakona doveo do nastanka mnogo takvih snimaka.

On kaže da je to zbog optužbi na račun policije, posebno što se tiče navodnog falsifikovanja dokaza.

„Ako postoji neki problem, ovi demonstranti moraju da imaju jasne dokaze…".

„Demonstranti koji nisu učestvovali u ilegalnim aktivnostima hapšeni su u nekoliko navrata bez ikakvog razloga, ali ih je sud kasnije pustio na slobodu.

„U mnogim sličnim slučajevima, kao dokaz su iskorišćeni video snimci načinjeni na mobilnim telefonima", kaže Ranavira.

Negiranje policije

Šrilančanska policija negira te optužbe.

„Ako neko nije kriv, može to i da dokaže na sudu", rekao je portparol šrilančanske policije Nihal Talduva za BBC.

„Ako policija napravi grešku, optuženi može da dokaže nevinost."

On je rekao da neki ljudi iznose takve optužbe da bi se izvukli nekažnjeno za „prekršaje".

„Endemska" kršenja ljudskih prava

Međutim, izveštaj Ujedinjenih nacija iz 2021. godine detaljno navodi smrti u pritvoru i navodna mučenja kojem su pribegli službenici šrilančanskog reda i zakona.

U njemu se opisuju kršenja ljudskih prava kao „dugogodišnja i endemska praksa".

Napad na autobus

Usred nestašice goriva i isključenja struje, demonstranti su se okupili ispred privatne rezidencije predsednika Radžapakse 31. marta.

Tu je zapaljen obližnji parkirani autobus.

Demonstranti su kasnije optužili pro-vladine grupe za planiranje napada.

Oni su prikazali video snimak načinjen uživo na kom se vidi kako jedna osoba pali autobus dok policija stoji u blizini.

„Predsednikova medijska jedinica izdala je saopštenje da je to počinila grupa ekstremista", kaže Ranavira.

„Ali pošto su postojali jasni video dokazi, policija je morala da objavi sliku čoveka koji je zapalio autobus.

„Da nije bilo tih snimaka, ti mirni demonstranti bi bili proglašeni ekstremistima."

Protesti zbog butan boca

Stanovnik Kolomba Muhamed Fazli kaže da je bio u grupi koja je protestovala zbog prodaje butan boca na „crnoj berzi".

„Snimao sam uživo sledbenike lokalnog političara koji su pokušali da sabotiraju naš protest. Većina demonstranata su bili žene i stariji. Oni su pobegli."

„Mene i još jednog mladića su pretukli huligani. Završio sam u bolnici."

„Policija je došla… Pokazao sam snimak policiji zato što se vide napadači na tom snimku uživo koji sam podelio… Bez strimovanja uživo, ljudi ne bi mogli da vide šta se dešava."

Beli kombiji

Ove dve proste reči zauzimaju posebno mesto u šrilančanskom društvu.

One su mogle da izazovu psihogenu drhtavicu među kritičarima vlade dok je Mahinda Radžapaksa, stariji brat predsednika Gotabaje, bio na vlasti.

Mahinda je smatran herojem zato što je predvodio šrilančanske oružane snage u 30-godišnjem građanskom ratu i pobedi nad Tamilskim tigrovima 2009. godine.

Pod administracijom starijeg brata, Gotabaja je služio kao ministar odbrane sve do 2015. godine.

Tokom tog perioda, navodno su izvršene brojne otmice uz pomoć „belih kombija" u vlasništvu bandi navodno povezanih sa vojskom.

Neki oteti, među kojima aktivisti za ljudska prava i novinari, pronađeni su mrtvi, dok je većina naprosto nestala.

Vlada je oduvek negirala bilo kakvu povezanost sa tim otmicama.

Pre 2009. godine, obe strane su optuživane za zločine, ali su se otmice u belim kombijima nastavile nakon što su Tamilski tigrovi poraženi.

Prisilni nestanci

Amnesti internešenel tvrdi da Šri Lanka ima jedan od najvećih brojeva prisilnih nastanaka na svetu - od kraja osamdesetih nestalo je između 60.000 i 100.000 ljudi.

Šri Lanka možda ima krvavi istorijat, ali policijski portparol Nihal Talduva negira optužbe da je javnost izgubila poverenje u službu.

„Ljudi trče do policije kad god imaju neki problem. Da ne veruju policiji, ne bi nam dolazili."

On je rekao da policija uvek sledi odgovarajuću proceduru i smernice.

Kazao je i da u nekim slučajevima ljudi koriste mobilne telefone da bi osramotili policajce.

„Ako niste učinili ništa loše, možete to i da kažete na sudu. Ali neki ljudi objavljuju samo deo snimka, ne pokazujući originalni incident u celosti."

Odredi smrti

Hjuman rajts voč prijavio je da je između 1988. i 1990. godine ubijeno i do 60.000 ljudi u rukama odreda smrti povezanih sa vojskom na jugu Šri Lanke.

Tokom tog perioda, ugušena je pobuna koju je predvodio marksista i nacionalista Džanata Vimukti Peramuna protiv šrilančanske vlade.

Tela mladih ljudi spaljivana su na gumama, dok su mnogi ljudi držani u zatvoru bez suđenja.

Zauzvrat, Džanata Vimukti Peramuna ubio je stotine političkih protivnika i vladinih zvaničnika.

Fiksni telefoni

Penzionisani predavač Dajapala Tiranagama protestuje još od sedamdesetih, provevši više od pet godina u zatvoru.

On kaže da je život aktiviste tokom osamdesetih bio mučan posao.

„Nije bilo mobilnih telefona, samo fiksnih…".

„Uvalio bih se u nepriliku samo ako bih otišao da posetim prijatelja. Telefoni su prisluškivani."

„Poruke su se slale u kratkim pismima. U poređenju sa mobilnim telefonima, bilo je bezbednije, zato što nisu mogli da pronađu vašu lokaciju… kao danas."

„Danas nema potrebe za stvaranjem tajnog političkog pokreta. Današnja politika se mnogo promenila."

Više mobilnih telefona nego ljudi

Mobilni telefoni su u savremenu Šri Lanku doneli komunikaciju i mogućnost kritike.

„U Šri Lanki se u gradovima, manjim mestima i selima koristi nekoliko miliona pametnih telefona", prema tvrdnji analitičara digitalnih medija Nalake Gunavardenea.

Multimedijske kampanje „otvaraju nove načine za direktno političko učešće građanima koji nisu deo tradicionalnih protestnih aktivnosti kakve organizuju političke partije, sindikati ili studentske organizacije', kaže on.

Mladi Šrilančani kao što su Supun Ranavira pokušavaju da razumeju kroz šta su prolazile prethodne generacije i kako bi se današnji događaji rešavali drugačije u prošlosti.

„Rođen sam krajem osamdesetih, kad je državna represija bila veoma aktivna.

„Da nemamo modernu tehnologiju i resurse danas, suočili bismo se sa sličnom represijom kao što je bila u prošlosti."

Urednik: Endrju Veb

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk