„Мир се не склапа оружјем", порука папа у Ускршњој посланици

Папа Фрања у недељу је снажно позвао да се окончају ратови у Гази и Украјини.

Коментаришући сукобе широм света, папа је затражио да се „не попушта логици оружја и бесомучним наоружавањем".

„Мир се никада не склапа оружјем, већ раширеним рукама и отвореним срцима", рекао је папа у традиционалној Ускршњој посланици у Ватикану.

Позвао је на прекид ватре између Израела и Хамаса у Гази, као и на пуштање свих талаца које држи Хамас.

Највећи сукоб Израела и палестинске екстремистичке организације траје од октобра, са десетинама хиљада убијених и рањених, а Уједињене нације упозоравају да у Појасу Газе прети општа глад.

Рат у Украјини траје више од две године и нема назнака да ће ускоро бити окончан.

Почетком марта 2024. године, украјински званичници су жестоко критиковали папу због његове изјаве о „белој застави".

Пошто је требало да почну нови преговори о примирју Израела и Хамаса, папа Фрања је рекао: „Још једном апелујем да се обезбеди приступ хуманитарној помоћи Гази и још једном позивам на брзо ослобађање талаца заробљених 7. октобра, и на хитан прекид ватре".

Осврћући се на утицај рата на цивиле, почевши од деце, рекао је:

„Колико патње видимо у њиховим очима! Тим очима нас питају: Зашто? Чему сва ова смрт? Чему сва ова разарања? Рат је увек апсурд и пораз".

Рат у Гази почео је након Хамасовог напада на југу Израела током којег је убијено око 1.200 људи, а око 253 узета као таоци.

Израел је узвратио најпре ваздушним ударима, а потом и копненој офанзиви у Појасу Газе, поручујући да му је циљ да поптуно уништи Хамас.

Од тада је 32.782 Палестинаца убијено, а 75.298 рањено, према Хамасовом Министарству здравља.

Папа Фрања је позвао земље да се не наоружавају и говорио је о текућем сукобу у Украјини нешто више од две године откако је Русија покренула инвазију.

„Позивајући на поштовање принципа међународног права, изражавам наду да ће Русија и Украјина разменити све заробљенике Русије и Украјине", рекао је папа.

Поглавар Католичке цркве је служио мису у Ватикану.

Церемоније се одржавају широм света како би се обележио један од највећих хришћанских празника, Ускрс.

Десетине хиљада верника се окупило на Тргу Светог Петра у Ватикану како би присуствовали великој недељној ускршњој миси коју је предводио папа Фрања.

Исус је ускрсао у недељу, каже Библија, два дана пошто је на Велики петак умро на крсту.

Многи присуствују традиционалним верским службама на Велику суботу, као и у недељу, на Ускрс.

Дан пошто се повукао са службе, папа је учествовао у двосатном бдењу у Ватикану у суботу.

Његов изостанак са процесије на Велики петак поново је покренуо забринутост поводом здравственог стања 87-годишњег поглавара Римокатоличке цркве.

Али је он прочитао подужу беседу и учествовао у бројним крштењима.

Широм света људи славе Ускрс, попут Филипина где су реке људи дошле да буду део традиционалне процесије.

У главном граду Манили, молила су се деца обучена као анђели.

У кенијској престоници Најробију, у округу Киберија, верници свих генерација су се окупили да упале свеће.

Ускршња недеља је један од најважнијих датума у католичком календару који поштује 1,4 милијарде људи широм планете.

У цркви Светог Себастијана у Катувапитија у Шри Ланки, католички свештеник је причестио вернике.

Службе су одржане и у многим европским престоницама и градовима.

Све фотографије подлежу ауторским правима.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk