Животиње: Астероид збрисао диносаурусе, али је змијама дао шансу за нови и дуговечан живот

За дуговечност, змије делимично дугују удару астероида који је збрисао диносаурусе, показује нова студија.

Удар је изазвао разарање, при чему је већина животиња и биљака изумрла.

Али научници кажу да је неколицина врста змија успела да напредује у постапокалиптичном свету, скривајући се под земљом и преживљавајући дуже време без хране.

Отпорни гмизавци су се затим раширили по целом свету, еволуирајући у 3.000 или више врста познатих данас.

Диносауруси су изумрли када је астероид ударио у Земљу пре 66 милиона година, изазивајући земљотресе, цунамије и пожаре, после чега је уследила деценија мрака када су облаци пепела заклањали Сунце.

Процењује се да је 76 одсто биљака и животиња нестало.

Али змије су, као и неки сисари, птице, жабе и рибе, успеле да преживе.

„У условима колапса ланца исхране, змије могу да преживе и напредују и у стању су да настањују нове континенте и комуницирају са окружењем на нове начине", рекла је водећа истраживачица др Кетрин Клајн, која је спровела истраживање у Универзитету у Бату.

„Вероватно је да без удара астероида не би били тамо где су данас."

У време када је астероид ударио у Мексико, змије су биле сличне онима које познајемо данас: без ногу, са растегнутим чељустима за гутање плена.

Њихова способност да се снађу без хране до годину дана и да лове у мраку после катастрофе вероватно им је помогла у преживљавању.

Неколико врста змија које су превладавале биле су углавном оне које су живеле под земљом или у слаткој води.

Уз малу конкуренцију других животиња, змије су имале отворен пут и тако су први пут настаниле Азију.

Временом, змије су постајале све веће и све распрострањеније, експлоатишући нова станишта и нови плен.

Појавиле су се нове врсте, међу којима и џиновске морске змије дугачке до 10 метара.

Истраживање, објављено у Нејчр комјуникејшнс (Nature Communications), показује да све живе змије воде порекло од врсте која је преживела удар астероида.

Савремена разноликост змија - као што су шумске, морске змије, отровни поскоци и кобре, као и огромне попут боа и питона - појавила се тек после масовног изумирања диносауруса.

Такви догађаји - када је најмање половина свих врста изумрла у релативно кратком времену - догодили су се само неколико пута у историји планете.

У раздобљима непосредно после великих изумирања, еволуција је „у највећој мери експериментална и иновативна", рекао је др Ник Лонгрич из Милнеровог центра за еволуцију на Универзитету у Бату.

Студија је такође пронашла доказе о другом налету еволуције змија у време када је свет прешао са топле на хладнију климу која је довела до стварања поларних ледених капа и почетка Леденог доба.

Змије су биле невероватно успешне на Земљи и могу се наћи на свим континентима осим на Антарктику.

Живе у већини екосистема, од океана до сувих пустиња.

Постоје змије које живе под земљом и оне које живе на врху дрвећа.

Неке имају тек по неколико центиметара, а друге су дуже од шест метара.

Змије су од изузетног значаја за здрав екосистем - оне су нека врста чистача у природи и помажу људима сузбијањем штеточина.

Међутим, управо због људи многим врстама змија прети изумирање.

Можда ће вас занимати и овај видео: Змије као кућни љубимци и прилика за бизнис

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk