Војни рок у Хрватској после 18 година: Стотине младића се добровољно пријавило

Стотине хрватских младића пријавило се за обавезно служење војног рока, први пут откако је ова земља укинула ту обавезу 2007. године.

Обука траје 60 дана, а за то време ће примати плату од око 1.100 евра нето, а признају им се и два месеца радног стажа.

У три касарне - у Пожеги, Книну и Слуњу - 9. марта је ушло око 800 регрута.

Више од половине њих није чекало позиве, вец́ су се добровољно пријавили за обуку.

Међу њима је свака десета жена, иако за њих војни рок није обавезан.

Само 10 људи искористило је приговор савести, рекли су хрватски званичници.

Уместо у касарнама, биће четири месеца у цивилној служби и примаће мање од половине месечне накнаде од 1.100 евра коју добијају регрути који су задужили војне униформе.

Обавезан војни рок у Хрватској постојао је до 2007. када је укинут, али је сада враћен.

Годишње ће у Оружане снаге Хрватске бити позивано до 4.000 регрута на обуку.

„Сада су склоњени из цивилног окружења", рекао је Тихомир Кундид, начелник хрватске војске.

Некима је то звучало сурово, али је хрватски генерал је брзо уверио све забринуте родитеље да ц́е се са њиховом децом поступати пажљиво.

„Припремићемо их корак по корак, како не би доживели превише стреса", додао је.

Многим регрутима ће бити олакшање због чињенице да „нема посебних ограничења" за мобилне телефоне, осим што не могу да се користе током обуке.

Кундид каже да регруте очекује „веома динамичан и занимљив" програм.

Обука ц́е обухватити све, од традиционалних до „основних вештина контроле и заштите од дронова" и техника и сајбер ратовања.

На прву војну обуку од 2007. године, пријавило се и пет врхунских спортиста, преноси портал Индекс.хр.

Ко подлеже обавези и како ће изгледати обука?

Сваке године младићи који наврше 18 година уводе се у војну евиденцију, а на обуку ће током ове године бити позвани војни обвезници рођени 2007. године.

Жене не подлежу обавези, али могу добровољно да се пријаве.

Требало би да буду још три пријема пре краја ове године, а циљ је да се од сада сваке године обучи 4.000 регрута.

Хрватска је једна од 10 земаља НАТО-а које су вратиле обавезни војни рок, придруживши се Грчкој, Турској, скандинавским и балтичким земљама.

Они који су прошли здравствене прегледе, одлазе на обуку од два месеца.

Обука подразумева темељне војничке вештине - од руковања наоружањем и коришћења савремене опреме, попут дронова, до пружања прве помоћи и основа самоодбране.

Уз техничка и тактичка знања, регрути ће учити о кључним војним операцијама хрватске војске током рата у бившој Југославији 1990-их, преносе хрватски медији.

Осим тога, регруте ће обучавати и борилачкој вештини крав мага.

На досадашње навике ће многи морати да забораве, бар током два месеца обуке.

Устајање је у шест ујутро, а на спавање се иде у 22.

„Наравно, обавезно је намештање кревета, соба мора да буде уредна. Потом следи доручак, а регрути ће на располагању имати шведски сто", рекао је један од инструктора, десетар Марин Кирасић, за Јутарњи лист.

Регрути ће за ручак моћи да бирају између два или три главна јела, а за ужину ће добијати воће, додао је.

Слободно време ће имати после ручка и вечере, а ко жели може и да се бави спортом или да иде у теретану.

Погледајте видео о враћању обавезног војног рока у Хрватској

Зашто је Хрватска вратила обавезни војни рок?

Близина рата у Украјини подстакла је Хрватску да поново уведе обавезни војни рок.

Само Мађарска одваја Хрватску од сукоба.

„Ситуација у Хрватској и нашој околини била је стабилна, али је сада потпуно другачија", рекао је Иван Анушиц́, хрватски министар одбране, за ББЦ.

„Вец́ четири године видимо не само руску агресију у Украјини, вец́ и савезнике Русије широм Европе који раде њихов посао", додао је.

Уочи парламентарних избора овог месеца, највец́а опозициона странка у Словенији инсистира на враћању обавезног војног рока.

И званичници у Србији најављују враћање обавезног војног рока, а земља је значајно повец́ала куповину оружја, што изазива нелагоду на Косову и у Босни.

Званичници у Србији осуђују недавно склопљени војни савез Хрватске са Косовом и Албанијом.

„Сваки војни развој на Балкану само чини цео регион далеко мање безбедним јер га сви тумаче као да је усмерен против њих", каже Џејмс Кер-Линдзи, аналитичар специјализован за Балкан и међународне сукобе.

„Проблем је што се Хрватска наоружава.

„И наравно, када Хрватска купује оружје, онда Србија то гледа и мисли да и она треба то да ради", додаје.

Погледајте фотографије првих регрута који су се јавили на служење војног рока у Хрватској

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk