Јефтини индијски лекови за мршављење у борби против гојазности

Индија би ускоро могла да постане много мршавија, бар у теорији.

Патент за семаглутид, молекул који стоји иза популарних лекова за мршављење, као што су вегови и оземпик данског произвођача Ново Нордиска, недавно је истекао у најмногољуднијој земљи света.

То омогава индијским фармацеутским компанијама да издају јефтиније копије или генеричке лекове, покрећучи раст конкуренције која би могла да снизи цену за више од половине и рапидно да прошири доступност за људе у Индији, али на крају и у другим земљама.

Инвестициона банка Џефрис назвала ју је потенцијалним „тренутком магичне пилуле“ за Индију, предвидевши да би тржиште семаглутида могло достићи вредност од чак милијарду долара код куће уз правилно одређивање цене и примену.

Аналитичари очекују да на тржиште у року од неколико месеци изађе педесетак генеричких лекова брендираних као семаглутид, што је познати образац у индијској жестоко конкурентној фармацеутској индустрији.

Кад је леку за дијабетес ситаглиптину истекао патент 2022. године, око 30 брендираних верзија појавило се за месец дана и скоро 100 за годину дана.

Индијска фармацеутска индустрија, тренутно вредна око 60 милијарди долара, очекује се да се удвостручи до 2030. године.

Њен већи део заснован је на генеричким лековима, што је производна сила која сада спрема терен за жестоку конкуренцију око семаглутида.

Оно што је до сада била скупоцена инјекција углавном доступна само имућним пацијентима ускоро би могла да постане много распрострањенија.

Првобитно осмишљени за лечење дијабетеса, ови лекови сада се хвале као револуционарни за губитак килограма, нудећи резултате са којима је могло да се мери мало претходних метода лечења.

Семаглутид припада класи лекова познатих као рецептори агониста ГЛП-1, који опонашају хормон што регулише апетит и шећер у крви.

Појачавши лучење инсулина у крв и успоривши пражњење стомака, ови лекови чине да се људи осећају сити раније и да остану сити дуже.

Првобитно намењени дијабетесу, ови лекови су постали неки од најтраженијих метода лечења за мршављење на свету.

Неколико индијских произвођача лекова већ је спремно да се баци на посао.

Према Шиталу Сапалеу, потпредседнику истраживачке фирме Фармарек, велике фирме као што су Ципла, Сан Фарма, Др. Редис Лабораторис, Биокон, Натко, Зајдус и Менкајнд Фарма већ припремају брендиране генеричке лекове, а многи други уследиће убрзо после њих.

Очекује се да ће цене драстично опасти.

Тренутни трошкови месечног лечења су високи: оземпик се обично продаје за од 8.800 до 11.000 рупија (95 до 119 америчких долара), док вегови може да кошта од 10.000 до 16.000 рупија (108 до 173 долара).

Сапале очекује да ће генеричка конкуренција то спустити на отприлике од 3.000 до 5.000 рупија (36 до 54 америчких долара) месечно.

Ниже цене би могле потпуно да преобрате тржиште.

Индијски сектор лекова против гојазности, који покрива и инјекције и оралне лекове, већ је у рапидном порасту, са отприлике 16 милиона долара из 2021. године на скоро 100 милиона, према Фармареку.

Потражња се убрзала после пуштања у промет рибелсуса 2022. године, прве оралне верзије семаглутида.

Ова навала одсликава ширу промену у здрављу.

Индија већ има више од 77 милиона људи са дијабетесом типа-2 и једно од највећих становништава на свету са гојазним одраслим особама.

Градски начин живота, исхрана препуна угљених хидрата и седелачке навике помогле су да дође до пораста оба ова стања.

Што се тиче доктора, јефтинији лекови ГЛП-1 ускоро би могли да им пруже моћну нову алатку за лечење.

Лекови за мршављење такође почињу да излазе из оквира клиника за ендокринологију.

Кардиолози их користе да помогну пацијентима да се реше вишка килограма пре захвата као што су ангиопластија, ортопедски хирурзи да се смањи оптерећење зглобова пре операције колена, а пулмолози за лечење стања као што је опструктивна апнеја у сну.

Муфазал Лакдавала, баријатријски хирург из Мумбаја, каже да би ови лекови могли драматично да прошире лечење за индијску масовну популацију пацијената са дијабетесом и гојазношћу.

Све донедавно, напомиње он, приступ је био ограничен: лекови ГЛП-1 који се убризгавају били су скупи и тешко су се набављали, док је орални лек рибелсус био једина нашироко доступна опција.

„Сјајно је што ће они постати јефтинији тако да ће више дијабетичара и гојазних особа у индијском становништву моћи да им има приступ“, каже он.

Али упозорава: „Квалитет лекова који се праве овде мора бити веома строго регулисан.“

То упозорење одражава ширу реалност у вези са индијском фармацеутском индустријом - светском силом кад су у питању јефтини генерички лекови.

Ова земља је највећи снабдевач генеричким лековима на свету, производећи отприлике 60.000 брендова у више од 60 терапеутских категорија и чинећи око 20 одсто светског снабдевања генеричким лековима.

Њена репутација као „светске апотеке“ углавном се ослања на њену способност да претвара скупе лекове у доступне производе за масовно тржиште.

Најславнији пример појавио се пре две деценије, кад су индијске фирме помогле да се смањи цена антиретровиралних лекова за ХИВ, драматично проширивши лечење широм Африке и земаља у развоју.

Данас Индија снабдева лековима више од 200 земаља, покривајући више од половине афричке потражње за генеричким лековима, око 40 одсто генеричких лекова који се користе у Америци и отприлике четвртину лекова у Великој Британији.

„Извозни потенцијал индијских генеричких лекова за мршављење је огроман“, каже Намит Џоши, председник Индијског савета за промоцију фармацеутског извоза.

„Само америчко тржиште може да порасте на 10 милијарди долара у року од неколико година како стопе гојазности буду диктирале потражњу.“

То ће бити позамашни допринос индијској фармацеутској индустрији: извоз генеричких лекова земље тренутно износи укупно 30,46 милијарди долара, а САД су већ њено највеће тржиште.

А опет је ентузијазам међу лекарима и даље ограничен опрезом.

Лекови ГЛП-1 су моћни, али нису сасвим без ризика.

Нежељена дејства могу да обухвате мучнину, повраћање и проблеме са варењем; ређе компликације су камен у жучи и панкреатитис.

Рапидни губитак тежине без адекватног уноса протеина или вежбе такође може да доведе до губитка мишића.

Доктори кажу да многи пацијенти не разумеју улогу ових лекова.

Неки очекују драматични губитак килограма већ у року од неколико недеља, под утицајем помаме на друштвеним мрежама и подршке славних.

Дијабетолог из Мумбаја Раул Бакши каже да успех зависи не само од лека већ и од „одабира правог пацијента“.

Доктори гледају даље од Индекса телесне масе (БМИ) - основне мере тежине у односу на висину - до сроднијих стања као што су дијабетес или висок холестерол.

Животни стил је подједнако важан: ако је исхрана пацијента нездрава, сам лек можда неће бити довољан.

Пацијенти се често јављају тражећи брзо решење.

„Људи долазе желећи да изгубе 10 килограма за три месеца“, каже Бакши.

Рапидно мршављење може да има и лоших страна.

Ако је пребрзо и пацијенти изгубе маст из лица, врата, руку и бутина, могу да изгледају крхко.

„Постепено мршављење, спора ескалација дозе и нагласак на уносу протеина, вежбама и тренингу снаге кључни су за здравије исходе“, каже Бакши.

Други изазов је да мршављење може да престане чим престану да се узимају лекови.

Апетит може да се врати јаче док се тело опире губљењу масти.

„Ако зауставите лекове, врати се неутољива глад“, каже Бакши.

Постоји забринутост и око злоупотребе како цена буде падала.

Лекари пријављују да пацијентима тренери из теретане, клинике за лепоту или дијететичари преписују високе дозе, а да немају стручност то да раде.

Онлајн апотеке понекад шаљу лек након врло површних консултација.

Козметичари већ рекламирају „пакете“ рапидног мршављења за венчања или друштвене догађаје.

Таква пракса могла би да се прошири кад јефтинији генерички лекови постану нашироко доступни.

„Већи приступ јефтиним лековима значи већу шансу за злоупотребу“, каже Баумик Камдар, пулмолог из Мумбаја.

„Приступ захтева већу одговорност и строжу регулацију. Опрезно сам оптимистичан у вези са овим лековима.“

То упозорење уклапа се у забринутост Лакдавале у вези са производним стандардима.

„Ово су веома корисни лекови“, каже он.

„Не желимо нуспојаве које проистичу из лекова лошег квалитета и да сам молекул избије на лош глас.“

Влада покушава да ублажи помаму.

У савету издатом прошле недеље, индијско регулаторно тело за лекове упозорило је фармацеутске компаније да не промовишу лекове на рецепт за мршављење као што су ГЛП-1 директно муштеријама.

Рекламе које обећавају драматичне резултате или умањује потребу за дијетом и вежбом могу се назвати обмањујућим, тврде званичници, истичући да такви лекови смеју да се користе само под лекарским надзором.

За регулаторе и лекаре подједнако, долазећи месеци стога могу да покажу да ли Индија може да пронађе праву меру између доступности и надзора.

Бакши каже да он лично моли пацијенте да побољшају стил живота и исхрану пре него што им препише лекове за губитак килограма.

Чак и тад, они прво прелазе на исхрану са више протеина уз помоћ дијететичара, каже он.

Тренутни докази указују на то да би лекови можда морали да се узимају на дуже стазе.

Али многи пацијенти долазе тражећи „брзо решење пошто погледају снимке на Instagramу“, што врши додатни притисак на докторе.

А опет, награде умеју да буду поприличне.

Лек који је некада коштао десетине хиљада рупија месечно може да постане доступан милионим, а можда, на крају, чак и пацијентима далеко ван Индије.

„Заправо дописујем на рецептима за многе пацијенте: дођите ми после 20. марта кад цене буде пале“, каже Бакши.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk