Retko, ne i nemoguće: Blizanci čiji su očevi različiti

Pre osam godina, žena je došla u Laboratoriju za genetiku Nacionalnog univerziteta Kolumbije kako bi utvrdili ko je otac njena dva sina blizanca, rođena 2016.

Uradili su uobičajeni test, a zatim su ga ponovili.

Rezultat je bio toliko iznenađujući da su morali da ga ponove kako bi bili sigurni: blizanci su imali istu majku, ali različite očeve.

Ovo je izuzetno retka pojava poznata kao heteropaternalna superferkundacija.

Širom sveta prijavljeno je otprilike dvadeset slučajeva, objavljeno je u raznim naučnim studijama.

Iako su znali da je tako nešto moguće, stručnjaci Nacionalnog univerziteta nikada se nisu lično susreli sa ovim slučajem.

Slučaj Kolumbijke izazvao je veliko interesovanje naučnika.

Slično se dogodilo i mladoj Brazilki iz grada Mineirosa, koja je 2022. rodila blizance, čiji su očevi različiti.

Šta su naučnici uradili i šta su otkrili?

Da bi utvrdili očinstvo oba muškarca, naučnici su koristili tehnologiju nazvanu „mikrosatelitski markeri“.

Sastoji se od analize sitnih fragmenata DNK deteta, majke i navodnog oca, i njihovog upoređivanja.

„Uzeli smo DNK od svakog od njih, posmatrali između 15 i 22 tačke, koje se nazivaju mikrosateliti, i upoređivali smo ih jednu po jednu“, objašnjava profesor Vilijam Usaken, direktor laboratorije, za BBC Mundo.

Ali proces nije tako jednostavan kao stavljanje DNK pod moćan mikroskop i njeno posmatranje.

Posle uzimanja uzoraka krvi iz prsta, naučnici su sproveli hemijski postupak kako bi odvojili DNK od onoga što nije DNK.

Zatim su uzeli DNK i propustili je kroz specijalizovanu opremu kako bi je uvećali i detaljno analizirali.

Dobijenu tečnost su mešali sa fluorescentnim elementima kako bi se označile 15 do 22 tačke (mikrosatelita), a zatim su je propustili kroz drugu mašinu za očitavanje mikrosatelita u svakom uzorku i pretvorili je u numerički niz.

Ovaj proces se naziva elektroforeza.

Na kraju, sa numeričkim nizovima, istraživači sprovode analizu kako bi utvrdili da li je muškarac otac bebe.

Kada se polovina genetskog profila deteta podudara sa profilom majke, a druga polovina sa profilom muškarca, očinstvo se potvrđuje.

Neverovatan rezultat

U slučaju blizanaca sa različitim očevima 2018. godine, naučnici sa Instituta za genetiku Nacionalnog univerziteta Kolumbije analizirali su 17 mikrosatelita u DNK majke, dve bebe i navodnog oca koji se javio na test.

I otkrili su da se DNK navodnog oca podudara sa DNK jednog od dece, ali ne i sa DNK drugog.

Bio je to neverovatan rezultat.

„Već 26 godina sam direktor laboratorije i prvi put sam se sa ovim susreo“, kaže Vilijam Usaken.

„Ovi slučajevi su zaista vrlo retki širom sveta, što piše u raznim naučnim izveštajima“, kaže Andrea Kasas, stručnjakinja za genetiku i istraživačica u Institutu za genetiku.

Ponovili su test od početka kako bi isključili mogućnost greške u procesu ili zamenu uzoraka.

Rezultat je bio isti kao i prvi put.

Zašto je ovo toliko retko?

U bazi podataka sa informacijama o 39.000 testova za utvrđivanje očinstva pronađena su samo tri slučaja heteropaternalne superfekundacije (blizanci sa različitim očevima), piše u studiji naučnika iz laboratorije u američkom Baltimoru 2014.

„Prvo, žena mora da ima dva seksualna partnera. Drugo, mora da ima odnos sa oba muškarca u kratkom vremenskom periodu.

„Pored toga, mora da dođe do poliovulacije, odnosno oslobađanja dve ili više jajnih ćelija u istom menstrualnom ciklusu.

„I konačno, mora da zatrudni oba puta“, objašnjava profesor Vilijam Usaken.

„To je jedan čudan događaj za drugim čudnim događajem, plus još jedan čudan događaj, i dodatno - još jedan čudan događaj.

„Nažalost, mi ne igramo lutriju“, šali se Usaken.

Treba razjasniti da ni u kom slučaju blizanci sa različitim očevima ne mogu da budu identični blizanci, pošto se razvijaju iz različitih jajnih ćelija i spermatozoida.

Zaštita privatnosti

U slučajevima kada žena oslobodi više od jedne jajne ćelije, kada se samo jedna oplodi, ostale stare i brzo umiru.

Zato je i superferkundacija retka pošto se druga oplodnja dešava pre nego što neoplođena jajna ćelija umre.

Prema naučnicima Instituta za genetiku, obe oplodnje moraju da se dogode između 24 i 36 sati.

U tom periodu jajne ćelije ostaju žive posle oslobađanja.

Međutim, Andrea Kasas kaže da „jajne ćelije ne moraju nužno da se oslobode istovremeno".

„Ponekad, jedan jajovod oslobodi jajnu ćeliju, a dva ili tri dana kasnije oslobodi drugu [...]“, što povećava verovatnoću da se oplodnja dogodi u dva različita vremena, dodaje.

Još jedan razlog zašto je poznato tako malo slučajeva blizanaca sa različitim očevima jeste taj što velika većina muškaraca ne radi test očinstva.

U naučnoj literaturi je sugerisano da će u budućnosti ovo prestati da bude tako atipična pojava „zahvaljujući trenutnoj dostupnosti molekularnih metoda i popularnosti i sve većem broju testova utvrđivanja očinstva“, ističu naučnici iz Instituta za genetiku u tekstu u kojem su izvestili o slučaju Kolumbijke.

Uprkos želji naučnika da saznaju okolnosti u kojima se dogodila heteropaternalna superferkundacija, istraživačka etika ih sprečava da pitaju o privatnom životu ljudi koji dolaze na test.

„Testiranje roditeljstva se uvek radi tako da se zaštite integritet i privatnost pojedinaca“, objašnjava Usaken.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk