Ел Њино се приближава, УН упозорава: Клима је ван равнотеже

Клима на Земљи је у највећој неравнотежи од када се бележе подаци, упозорила је климатска агенција Уједињених нација.

Светска метеоролошка организација саопштила је да наша планета добија много више топлоте него што може да ослободи, што је условљено емисијом гасова који доводе до загревања, попут угљен-диоксида.

Ова рекордна „енергетска неравнотежа" довела је до највећег до сада загревања океана прошле године и због ње се наставља отопљавање ледних глечера.

Научници страхују да би природна фаза загревања, названа Ел Њино, за коју се очекује да почне касније ове године, ускоро могла до донесе нове рекордно високе температуре.

Одговарајући на овај извештај, генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутераш још једном је позвао земље да се окрену обновљивим изворима енергије како би „обезбедили климатску, енергетску и националну безбедност".

„Планета Земља је гурнута преко њених граница.

„Сваки од кључних климатски индикатора је у црвеном", упозорио је у видео обраћању.

Последњих 11 година су најтоплијих 11 година на Земљи од 1850, саопштила је Светска метеоролошка организација (WМО).

Током 2025, глобална средња температура ваздуха била је за око 1,43Ц већа од температура у прединдустријском периоду, након кога су људи почели да горе велике количине фосилних горива.

Привремено хлађење, захваљујући Ел Њино временском обрасцу, значило је да 2025. није била топла као 2024, која је била под утицајем супротне Ла Ниња фазе.

Прошла година била је једна од три најтоплије од када се температура мери.

Многи научници сада верују да се загревање убрзава, иако наводе и да су температуре и даље у оквиру дугорочних предвиђања.

Из WМО кажу да постоји мноштво доказа који указују да се клима мења брже него икада.

Један од најобухватнијих показатеља је количина додатне топлотне енергије коју Земља прима.

Ова „енергетска неравнотежа" на крају доводи до климатских промена и достигла је нови рекорд прошле године, саопштила је WМО.

Иако научници још покушавају да схвате зашто је Земља акумулирала толико топлоте током претходне деценије и више, они не сумњају да се у корену ове неравнотеже налазе гасови стаклене баште попут угљен-диоксида (ЦО2).

Ниво ЦО2 у атмосфери је највиши у последњих два милиона година, наводи WМО, због људских активности као што је сагоревање фосилних горива.

Део енергије које ови гасови држе заробљеном загрева атмосферу и земљу, и доводи до отопљавања леда.

Година 2024/2025 била је једна од пет најгорих за глечере, док су санте леда на оба пола биле или близу или на најнижем нивоу током већег дела 2025.

Али више од 90 одсто додатне енергије загрева океане, што шкоди морском свету, ствара јаче олује и доприноси расту нивоа мора.

Топлота акумулирана у горња два километра океана достигла је нови максимум прошле године, стоји у саопштењу WМО.

Током протекле две деценије загревање је било два пута брже него крајем 20. века.

„Људске активности све више нарушавају природну равнотежу и живећемо са тим последицама стотинама и хиљадама година“, рекла је професорка Селесте Сауло, генерална секретарка WМО.

Извештај указује на утицај пораста температура, који доприносе јачању екстремних временских појава и подстиче ширење болести попут денге.

Југозападни део САД тренутно се налази усред рекордног топлотног таласа на почетку сезоне, са температурама које су последњих дана на неким местима прелазиле 40Ц, што је од десет до 15 степени изнад просека.

Брза анализа научника из групе World Weather Attribution показала је да би оволика врућина била „готово немогућа“ без климатских промена изазваних људским деловањем.

Истраживачи такође пажљиво прате Тихи океан, а дугорочне прогнозе указују да би се у другој половини 2026. могла формирати загревајућа фаза Ел Ниња.

Ел Нињо, уз већ постојећи тренд загревања изазван људским утицајем, могао би да подигне температуре до нових висина до 2027.

„Ако пређемо у Ел Нињо, поново ћемо видети пораст глобалне температуре, потенцијално до нових рекорда“, рекао је др Џон Кенеди из WМО.