Удисао издувне гасове да сазна шта загађење ради његовом телу

Осећам се контаминирано.

У лабораторији сам и гледам у властиту крв под микроскопом.

Уместо беспрекорних црвених крвних зрнаца, нека од њих су запрљана црним мрљама.

Сада сам један од првих људи на свету који је успео да види како се загађење ваздуха таложи у његовом телу.

Пре мање од сат времена, стајао сам крај четири траке прометне централне лондонске саобраћајнице.

Био је то онај тип пута на ком можете да окусите ваздух и остаје вам зрнаст осећај у устима.

Добровољно сам пристао да стојим тамо 10 минута; удишући нечисти ваздух у склопу експеримента за боље разумевање како тачно загађење ваздуха утиче на наша тела и шкоди нашем здрављу.

У Великој Британији, верује се да лош квалитет ваздуха убије 30.000 људи годишње, као и да нашкоди бебама у материци и погоршава разна стања, од астме до деменције.

Већина загађеног ваздуха који сам удисао потицало је од саобраћаја – док се дими невидљиво из ауспуха, али и испушта од трошења гума и кочница.

Професор Џонатан Григ, са Универзитета краљица Мери у Лондону, назива ово место „комором излагања“.

Вичући да надгласа буку турирања мотора и аутомобилских сирена, он ми каже да већина људи погрешно претпоставља да се загађени ваздух филтрира кроз наш нос и уста, или да буде заточен а потом да излази из наших плућа.

„Оно што тражимо да видимо је да ли најмање честице не само остају у нашим плућима, већ прелазе у наш крвоток и крећу се по нашем телу“, каже Григ.

Након наше дозе лондонског ваздуха, враћамо се у лабораторију где ми боду прст и узимају ми узорак крви спреман за анализу.

Под микроскопом, лако можемо да видимо црвена крвна зрнца у облику диска која преносе кисеоник свуд по нашем телу.

Потребно ми је неколико минута да ми се очи навикну, али онда загађење ваздуха постаје очигледно.

Оно се јавља у облику малих црних тачака залепљених за црвена крвна зрнца.

То су парчићи угљеника и других хемикалија, као што су минијатурни комади угља, који потичу од некомплетног сагоревања горива.

Познати су и као ПМ 2.5, зато што су то честице које су мање од 2,5 микрометара.

Нисам изненађен што видим загађење ваздуха, због тога и радимо овај експеримент, али не могу да се не осећам запрљано, контаминирано... укаљано свиме.

Истраживачица докторка Норис Лиу је проучила крвне узорке више од десетине волонтера у склопу студије.

У просеку, једно на сваке две до три хиљаде црвених крвних зрнаца покупило је аутостоперски комад загађења.

То можда не звучи као много, али ако то пренесете на пуних пет литара крви код одрасле особе, истраживачи процењују да би могло бити и 80 милиона црвених крвних зрнаца које преноси загађење по нашим телима.

„Помало је изненађујуће кад то видите, зар не?“, каже Лиу.

„Сваки пут кад прођем поред прометне улице, сада размишљам о томе колико тога путује по мом телу... Одједном вам се више не остаје дуго на улицама.“

Стајао сам поред пута свега 10 минута.

Јесте било прометно, али није се радило о екстремном сценарију.

И ваша крв вероватно изгледа исто тако.

Тим са Универзитета краљица Мери у Лондону показао је да нивои загађења ваздуха у крви опадну после око два сата удисања свежег ваздуха.

Григ је био „прилично шокиран“ што је загађење ваздуха толико видљиво у крви, али каже да је најважније питање где оно после одлази.

Оно се не издише назад напоље, каже он, његов један део можда филтрирају бубрези и напусте тело у урину.

Али највероватнији одговор је да се честице загађења „пробију кроз слузнице крвних судова и укопају се у разним органима“.

Ово истраживање почиње да објашњава зашто је загађење ваздуха повезано са толико много здравствених проблема изван категорије плућа, међу којима су мозак и бебе у материци.

Талози црног угљеника из загађења ваздуха пронађени су у читавом људском телу, укључујући у постељицама анализираним после рођења.

„Не постоји разлог да оно одабере неки орган пре него неки други“, каже Лиу, „тако да су велике шансе да их има свуда.“

А постоје и други облици загађења ваздуха, као што су азотни оксиди, који су гасови и нису видљиви под микроскопом, али се зна да праве штету.

Светска здравствена организација каже да 99 одсто светске популације удише загађен ваздух, што доводи до седам милиона смрти годишње.

Извештај Краљевског колеџа лекара процењује да је цифра за Велику Британију 30.000 смрти годишње.

Сер Стивен Холгејт, који је предводио тај извештај, рекао је да нема сумње да загађен ваздух шкоди нашем здрављу – „сто посто је потврђено, гем, сет и меч“ – а најјачи доказ потиче из области које смањују загађење ваздуха и сада одмах виде користи од тога.

Али сада када је загађен ваздух „углавном невидљиво“, за разлику од славних смогова из прошлости, већина нас не схвата да га удише и „не схвата да је загађење ваздуха на дневној бази јако штетно“, каже он.

Загађење ваздуха је повезано са штетом кроз читаве наше животе и кроз читаво наше тело.

Има много начина на које нечисти ваздух може да нашкоди другим органима у нашем телу, али сматра се да је главни изазивање упалних процеса.

Упала је природна реакција нашег тела на повреду и инфекцију, али она може да утиче и на крвне судове и да учини срчане и мождане ударе вероватнијим.

Показало се да инфламација у плућима буди успаване канцерогене ћелије, које се потом развију у смртоносне туморе.

Верује се да је око један од 10 ракова плућа изазвало загађење ваздуха у Великој Британији.

Чак и док су у материци, верује се да загађење ваздуха може чак и да утиче на то како функционише ДНК бебе у развоју током кључних стадијума развоја.

„Постоји један веома осетљив период кад загађење ваздуха може да изазове проблем и оно то несумњиво и чини: мала плућа, мало срце и одређени проблеми за развојем мозга“, каже сер Стивен.

На другом крају живота, изгледа да компоненте загађења ваздуха „убрзавају процес“ деменције, каже он, помажући плаковима токсичних протеина унутар мозга.

Шта ви ту можете да урадите?

Постоји савет како да минимизујемо нашу изложеност загађеном ваздуху – као што су ходање по непрометнијој страни улице или удаљавање од ивице пута да бисте били што даље од саобраћаја.

Ово је посебно важно за бебе у колицима, које су много ближе висини ауспуха.

Григова студија је показала да је затегнута ФФП2 маска довела до мање загађења ваздуха у крви, али „ми не кажемо да свако треба да носи маску“, каже Григ, додавши да неки клинички угрожени људи међу којима су они „који се опорављају од срчаног удара или имају хроничне респираторне болести“ могу имати користи од маске док се налазе у областима високог загађења.

Али, најтежа ствар у вези са загађеним ваздухом је то што ви често удишете загађење које су изазвали други људи.

Није лако напросто живети негде другде ако се ваша кућа налази на прометном путу.

Промене на аутомобилима – не само продаја електричних аутомобила, већ и стандарди емисија на новијим дизел и бензинским моторима – побољшавају квалитет ваздуха.

Међутим, Григ каже: „Мислим да што више разумемо механизме како оно може да изазове ове последице, више можемо да допринесемо притиску на креаторе политике да смање нашу изложеност – зато што се на крају ту крије прави одговор.“

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk