Шест инвазија Израела на Либан

Израелска војска је објавила да ц́е проширити копнене и ваздушне нападе у Либану против Хезболаха, војно-политичке групе коју подржава Иран, што је изазвало страхове да би могла да изведе инвазију великих размера.

Израел је интензивирао нападе против Хезболаха након што је ова група испалила ракете на земљу почетком марта, као одговор на америчко-израелске нападе на Иран.

Израел је недавно дигао у ваздух мост Касмија, кључни прелаз који повезује јужни са централним Либаном, у близини приобалног града Тира.

Погледајте израелско рушење моста на југу Либана

„Израелске власти су говориле да група користи те мостове за слање појачања на југ земље“, каже Хуго Бачега, дописник ББЦ-ја са Блиског истока.

„Реалност је да су то цивилни мостови, критична инфраструктура која припада држави и коју користи цивилно становништво.

„А страх у Либану је да би ово могла да буде стратегија Израела да одсече јужни Либан од остатка земље, пре могуц́е копнене инвазије великих размера.“

Многи Либанци се плаше да Израел покушава да створи тампон зону на југу земље, сличну оној 1980-их и 1990-их.

Више од милион људи је расељено од почетка израелског бомбардовања, а постоји забринутост да се „многе породице, које су биле принуђене да напусте своје домове, никада нец́е вратити“.

То је најновија епизода у вишедеценијским непријатељствима Израела и Хезболаха.

Ово није први пут да је Израел извршио инвазију на Либан.

У најмање шест претходних наврата, Израел је изводио велике војне операције унутар граница његовог северног суседа.

1978. - Операција 'Литани' (у Либану позната као прва инвазија Израела).

После стварања државе Израел 1948. године, Либан је постао главно одредиште за палестинске избеглице.

Међу њима су били припадници палестинске милиције, као што је Палестинска ослободилачка организација (ПЛО).

Израел је 1978. покренуо операције како би потиснуо борце ПЛО, после герилског напада са мора у којем је убијено најмање 30 цивила на северу Израела.

После протеривања из Јордана 1970. године, ПЛО је био у потпуности стациониран у Либану.

Израелци су продрли на север све до реке Литани, али су се мучили са снагама ПЛО.

Две недеље касније, ПЛО је прогласио прекид ватре.

Израелци су се повукли после два месеца, али су подржали хришц́анску милицију која је контролисала погранична подручја, Јужнолибанску армију.

У овој првој инвазији убијено је до 2.000 либанских војника и цивила, док је Израел изгубио 18 војника.

Мировњаци из новоформираних Привремених снага УН у Либану (УНИФИЛ) били су распоређени дуж де факто границе између две земље (познате као Плава линија) у складу са резолуцијама Савета безбедности УН.

Од 1978. године, више од 300 војника различитих националности је погинуло на дужности, што је чини најопаснијом мировном мисијом УН.

1982. - Операција 'Мир за Галилеју' (Друга израелска инвазија на Либан)

Операција Литани није означила крај сукоба ПЛО-а и Израелаца дуж границе.

Међутим, пошто су припадници ПЛО ранили израелског амбасадора у Лондону 3. јуна 1982. године, снаге под вођством министра одбране Аријела Шарона покренуле су много вец́у операцију, у којој су учествовале хиљаде војника и стотине возила.

Напад је почео 6. јуна.

Овог пута, израелске снаге су за само неколико дана стигле све до предграђа Бејрута, одакле су бомбардовале углавном западни део либанске престонице у којем је живело већинско муслиманско становништво.

После опсаде, која је трајала више од два месеца, хиљаде палестинских бораца је евакуисано морем.

Израелске снаге су се тада сукобиле и са сиријском војском на истоку земље и уништиле десетине њихових авиона.

Либанске власти процењују да је у борбама погинуло око 19.000 либанских, палестинских и сиријских цивила и војске, иако је овај број оспораван.

Израелска војска каже да је изгубила 376 војника од јуна до септембра 1982. године.

Али то није био крај убијања.

Након што је новоизабрани хришц́ански председник Либана убијен у експлозији аутомобила бомбе 14. септембра, израелска војска је дозволила хришц́анској милицији да уђе у палестинске избегличке кампове Сабра и Шатила и масакрира велики број цивила - процене се крец́у од 700 до 3.500.

Израелске снаге су се повукле из централног Либана следец́е године, а затим су се 1985. године повукле у „зону безбедности“ која се протезала око 19 километара од границе, али нису у потпуности напустиле Либан наредних 18 година.

Углавном уз оружје и новац Ирана, Хезболах је направљен да се бори против ових страних снага на либанском тлу.

1993. - Операција 'Одговорност' (Седмодневни рат)

Десетине мета Хезболаха бомбардоване су за недељу дана, од 25. јула 1993.

Израел је саопштио да је то био одговор на ракетне нападе на њихове положаје у Либану и на северни Израел, и да је операција имала за циљ „да се [Хезболах] спречи да претвори јужни Либан у базу за терор“.

Хезболах је тврдио да су њихове ракете испаљене као одговор на раније израелске хеликоптерске ваздушне нападе.

Израелска војска испалила је хиљаде граната током бомбардовања и тврдила је да је убила 50 непријатељских бораца („терориста“).

Међутим, хиљаде зграда је уништено, а УН су процениле да је убијено 130 цивила и расељено 300.000.

Израел је саопштио да су погинула два израелска цивила и један војник.

1996. - Операција 'Грожђе гнева' (Априлска агресија)

Следец́и напад Израела у Либану пратио је сличан образац, али је трајао двоструко дуже.

Током операције, која је трајала нешто више од две недеље, Израел је повремено упадао на територију Либана.

Сукоб у априлу је уследио пошто су ракете испаљене на Израел.

Израел је поново одговорио хиљадама граната, у којима је погинуло више од 200 људи, углавном цивила, према подацима УН-а.

Више од 100 људи је убијено када је израелска војска напала положај УН у Кани, где су цивили побегли у потрази за склоништем.

Израел је саопштио да је њихова тактика била да нападну шиитска села у јужном Либану „са циљем да наведу цивиле да се крец́у на север према Бејруту, чиме би се извршио притисак на сиријску и либанску владу да се конкретно боре против Хезболаха“.

Хезболах је испалио стотине ракета на Израел и ранио око 55 цивила, према подацима УН.

Стотине хиљада либанских и десетине хиљада израелских цивила су расељене.

Примирје 27. априла окончало је ову рунду сукоба.

2006. - Други либански рат

Након што је Хезболах заробио два израелска војника 12. јула, израелске снаге су више од месец дана нападале јужни Либан и Бејрут из ваздуха, са копна и мора.

Напади су погодили и циљеве Хезболаха и цивилну инфраструктуру, међу њима и међународни аеродром у Бејруту.

Копнена инвазија, међутим, није продрла тако дубоко у Либан као претходни покушаји, а Хезболах слави рат као победу.

Примирје, договорено уз посредовање УН, ступило је на снагу 14. августа.

Према одредбама резолуције УН, само мировне снаге УНИФИЛ и трупе либанске војске требало је да буду стациониране јужно од реке Литани, али то никада није спроведено.

Више од 1.125 Либананаца, вец́ином цивила, погинуло је током 34-дневног сукоба, као и 119 израелских војника и 45 цивила.

2023. - Операција 'Северне стреле'

Хезболах је испалио ракете на израелске положаје у спорном пограничном подручју у знак подршке Палестинцима у Појасу Газе, дан после смртоносног напада палестинских екстремистичких група, предвођених Хамасом, на јужни део Израела 7. октобра 2023.

Ддва дана касније, Хезболах је почео да гађа и северни део Израела.

Удари „око за око, зуб за зуб“ наставили су се до 17. септембра 2024. године, када је сукоб ескалирао експлозијом пејџера Хезболаха које је Израел саботирао.

Дан касније експлодирали су и воки-токији, убивши 39 људи, а широм Либана рањено је више хиљада.

После седам дана, почела је операција „Северне стреле“, а Израел је покренуо интензивне ваздушне нападе на положаје Хезболаха.

Израел је у октобру 2024. покренуо и копнену инвазију, правдајући је осигурањем безбедног повратка 60.000 становника северног Израела, претходно расељених због ракетних напада Хезболаха.

Израелски амбасадор при УН рекао је у септембру 2024. да је Хезболах лансирао укупно више од 8.000 ракета на северни Израел и окупирану Голанску висораван од 7. октобра 2023. године.

У рату је погинуло 4.000 Либанаца и 120 Израелаца, а Хезболах је значајно ослабљен.

Хасан Насралах, који је предводио Хезболах 32 године, убијен је у ваздушном нападу у септембру 2024. године.

Према примирју постигнутом уз посредовање САД и Француске, Хезболах је пристао да оконча оружано присуство јужно од реке Литани, око 30 километара од границе са Израелом.

Израел је пристао да повуче снаге из тог подручја.

Од примирја, обе стране се међусобно оптужују за кршење споразума.

Израел оптужује Хезболах да покушава да поврати војне капацитете.

Израелска војска је изводила готово свакодневне нападе на мете за које тврде да су повезане са Хезболахом.

Израелска војска наставила је да држи најмање пет позиција у јужном Либану.

Погледајте лет из Бејрута упркос израелским нападима

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk