Дивајн: Од шокантне дрег краљице до мејнстрим иконе

Дивајн је био дрег краљица као ниједна друга.

Током седамдесетих и осамдесетих, много пре него што се тај уметнички облик пробио у мејнстрим, захваљујући емисији Руполова дрег трка (РуПаул'с Драг Раце), овај шокантни глумац, певач, уметник и провокатор крчио је стазу коју многи и данас следе.

„Његово дело утиче на моду, музику и филм, нарочито његова треш естетика, коју је увео заједно са редитељем Џоном Вотерсом", каже Џејк Хил, аутор књиге Раме о раме: Квир историја - солидарности, заједништво и хаос (Схоулдер то Схоулдер: А Qуеер Хисторy оф Солидаритy, Цоалитион анд Цхаос).

Прошле године Дивајнов јединствени стил дрег шминкања – танком линијом нацртане обрве у претерано високом луку – поменуле су Ријана и популарна поп звезда Чапел Роан.

Делећи фотографије на којима позира надахнута Дивајном, Роан је цитирала познату реченицу из његовог филма филма Ружичасти фламингоси (1972): „Прљавштина је моја политика! Прљавштина је мој живот!"

Кад су се Дивајн и Вотерс упознали, као тинејџери у предграђу Балтимора, новопечени редитељ пригрлио га је као музу.

Претхоно се Дивајн, рођен као Херис Глем Мајлстед, већ окушао у дрегу – једном приликом је отишао код девојке, како би је извео на састанак, обучен као Елизабет Тејлор, његов идол.

Али Вотерс му је дао дрег име – Дивајн и подстакао да буде храбрији и провокативнији кад је реч о начину на који се представља.

Заједно су снимили шест култних филмова, међу којима је и опако забавни Женски проблеми (Фемале Троубле) из 1974, пре нешто више од 50 година.

У овом необузданом и разузданом хаосу, Дивајн је као морално беспризорна и наказна Дон Девенпорт пружио оно што многи обожаватељи сматрају његовим најбољим глумачким остварењем.

Дон је на почетку филма тинејџерка, а на крају – пропала селебрити, озлоглашена због убиства неколико људи у публици током наступа у ноћном клубу.

То је био храбар Дивајнов искорак, изведен са самопоуздањем, и притом је себе ословљавао са „он" чак и кад је био дрег – избор заменице који би многи на данашној квир сцени критиковали.

На крају филма, Девенпорт нам се обраћа са електричне столице: „Желела бих да се захвалим свим оним дивним људима који су били довољно љубазни да читају о мени у новинама и гледају вести о мени."

„Без свих вас, моја каријера никада не би догурала овако далеко."

Вотерс је на сатиричан начин приказао све већи апетит јавности за истинитим криминалистичким причама и, на неки начин, предвидео безобзирно понижавање славних које ће уследити у ери ријалити телевизије.

Он је од самог почетка имао префињено уврнут ум, али Дивајн је био савршени саучесник - велики глумачки таленат, спреман на све.

У њиховом претходном филму, Ружичасти фламингоси (1972), Дивајн је себе и редитеља учинио озлоглашеним за цели живот кад је пред камером појео прави псећи измет.

То је једна од најшокантнијих и најмучнијих сцена у историји кинематографије.

Вотерс је често на уврнут начин описивао Дивајна као „најљепшу жену, највећим делом".

Ништа у вези с његовом агресивном дрег личношћу и чудним имиџом није замишљено да буде лепо или пријатно.

„Дивајн је увек уживао у изазвању гађења код своје публике и уистину се није бојао ружноће", каже Хол, који истиче Дивајнов шокантни „обријани задњи део главе" у филму Ружичасти фламингоси као најбољи пример начина на који се уметник оглушио о правила „углађеног, преженственог дрега ".

Хол такође примећује да је Дивајн био „једна од првих дрег суперзвезда која није само пригрлила своју гојазност, већ ју је страствено носила као орден части, изазивајући бес појединих гледалаца".

Хуанита МОР! (Јуанита МОРЕ!), дрег краљица која већ три деценије наступа у Сан Франциску, каже да је Дивајн седамдесетих био „пионир" јер је понудио узнемирујућу алтернативу сталоженијим „женским имитаторима", како су их тада звали, који су се појављивали на кабловској телевизији.

„Дивајн се истицао, јер је оличавао бучан, треш гламур и радио ствари на свој начин", каже МОР! Џејкоб Блумфилд, аутор књиге Дрег: Британска хисторија (Драг: А Бритисх Хисторy).

Тврди да се „Дивајнов стил дрега и данас може сматрати свежим, јер представља сиротињски одговор" на „углађенији" изглед који представљају многи, иако не сви, такмичари серије Руполова дрег трка.

Изненађујући утицаји

Непролазни значај делује још импозантније ако се узме у обзир да је Дивајн умро од срчаног удара у 42. години, у марту 1988.

Часопис Пеопле га је у умрлици прогласио „дрег краљицом века", иако тада није било могуће предвидети на које све изненађујуће начине ће Дивајн наставити да продире у мејнстрим.

Годину дана након његове смрти, Дизни је објавио анимирану филмску адаптацију Мале сирене која је приказивала раскошну, дречаво-гламурозну морску вештицу Урсулу.

Аниматор Роб Минкоф потврдио је у интервјуу за магазине Вогуе да је Дивајн директно утицао на Урсулин лик, рекавши да је занемарио белешку у сценарију која описује вештицу као витку фигуру, попут Џоан Колинс.

Минкоф је објаснио да се, будући да је „Дивајн деловао као тако сјајан лик – већи од живота", чинило као „забавна и уврнута идеја" нацртати Урсулу „налик дрег краљици".

Компанија Дизни снимила је 2023. акциону верзију Мале сирене у којој је Урсулу тумачила Мелиса Макарти, која је рекла да је „потпуно унела" Дивајнов „хумор" у улогу – као и његову наглашену шминку за очи.

Нажалост, Дивајн је први пут доживео истински мејнстрим успех само три недеље пре смрти.

Хит Џона Вотерса Лак за косу ушао је у биоскопе у фебруару 1988. и био је његов најприступачнији филм до тада: зашећерена субверзивна комедија о тинејџерки Трејси Тарнблед (Рики Лејк) која одраста 60-их и бори се против расне сегрегације.

Хилари Мантел је у критици коју је објавио Тхе Спецтатор похвалила Дивајново „веома смешно" тумачење лика мајке која пружа подршку ћерки.

Дивајнов духовити, и притом саосећајни преображај у тој мери је обележио филм да су редитељи наредних верзија увек за ту улогу бирале мушкарца.

Године 2003. Харви Фајерстин је освојио награду Тони за улогу Едне у оригиналном бродвејском мјузиклу Лак за косу, а Џон Траволта се у тој улози окушао у филмској адаптацији мјузикла из 2007. године.

Дивајн је утицао на још један бродвејски хит – Враголасте чизме (Кинкy Боотс) из 2013, адаптацију британског филма из 2005. коју потписују Фајерстин и Синди Лопер.

Обе прате Чарлија, власника пропале енглеске фабрике који запошљава Лолу, дрег краљицу оштрог језика, да му помогне да допре до тржишне нише – мушких дрег извођача којима је потребна обућа са вечим бројевима и високом петом.

Филмски сценарио је написао Џеф Дин, сценариста и композитор који је, између осталог, претходно као аутор потписао Дивајнов сингл Yоу Тхинк Yоу'ре а Ман из 1984.

Дин за ББЦ каже да „нико пре није приметио ту везу", и додаје да су „несумњиво" они међусобно разменили ту информацију.

„Продуценти су желели филм о фабрици, али знао сам да им треба и лик из тог (дрег) света", присећа се Дин.

„Одједном сам се сетио Дивајна и других људи које сам срео на сцени, и покушао сам да измислим лик који би све спојио у једно – дрску која увек има шта паметно да каже. Тако је настала Лола."

Музичко наслеђе

Иако је Дивајн направио највећу сензацију као глумац, такође је имао и запажену музичку каријеру.

Није баш био природни певач, али његов дрски спрецхгесанг, говодно-експресионистички вокални стил показао се као добар за Хи-НРГ, високоенергетски стил, бржу верзију диска која је постала популарна на геј сцени раних осамдесетих прошлог века.

Након славе коју је стекао улогама у филмовима Џона Вотерса и представи Жене иза решетака (1976), затворској комедији за коју се тражила карта више у Њујорку и Лондону, почео је да наступа у ноћним клубовима.

Његов смишљено борбени наступ обухватао је увреде упућене вољеној, углавном геј публици.

Дивајнов пријатељ и менаџер Бернард Џеј је дошао на идеју да то треба проширити музичком каријером.

Године 1982. Дивајн је објавио два сингла Хи-НРГ жанра – „Нативе Лове (Степ бy Степ)" и „Схоот Yоур Схот", које је продуцирао један од иноватора тог звука Боби Орландо и које су ушле на листу „УС Данце Цлуб Сонгс".

Две године касније постигао је још већи успех с песмом „ Yоу Тхинк Yоу'ре а Ман", заразним Хи-НРГ хитом који су потписали Дин и продуцентски трио Сток Еткин Вотермен.

Мајк Сток, Мет Еткин и Пит Вотермен у то време су се пробијали, да би крајем осамдесетих и почетком деведесетих постали водећи британски хитмејкери, стварајући хитове за славне саставе и ауторе, међу којима су и: Бананарама, Дона Самер и Кајли Миног.

Дин каже да је песму написао „замишљајући глас сличан оном Глорије Гејнор", али ју је бучни Дивајнов стил претворио у нешто „ далеко оригиналније", па је тако дошла чак до двадесетог места британске листе синглова.

Он сматра да је Дивајнов наступ у водећој британској телевизијиској музичкој емисији Топ оф тхе Попс изазвао „ највише излива јавног беса од појаве бенда Сеx Пистолс" крајем седамдесетих.

Хол тврди да чак и 40 година касније „ гледалац остаје потпуно шокиран призором дрске, дебеле дрег краљице у уској хаљини која пева у једном од најпопуларнијих телевизијских програма".

Појављивале су се потом тврдње да је, након што је ББЦ примио „ на хиљаде" притужби због наводне опсцености, Дивајну било „ забрањено" да се појављује у Топ оф тхе Попс, на шта је алудирао и сам Дивајн у једном интервјуу, иако нико повезан са емисијом то никада није јавно потврдио.

Дин каже да „ никада заправо није разумео" зашто су неки гледаоци били увређени Дивајновим наступом ако се има у виду да се уметник у свом наступу ослањао на „пантомиму", британски позоришни облик у ком мушкарци глуме женске ликове.

Ипак, он такође примећује да мејнстрим публика тог времена вероватно није била спремна на призор мушкарца у хаљини у ударном термину, посебно мушкарца који се „ дичио својом гојазношћу".

Јан Вејд, аутор књиге 1984: Година када је поп постао квир, сматра да је Дивајнов сингл био „савршена реклама" за ауторски трио Сток Еткен Вотермен.

„ Yоу Тхинк Yоу'ре а Ман" био је њихов први хит који је на листи најпродаванијих британских синглова ушао међу првих 100 и, заједно са „ Wхатевер И До (Wхеревер И Го)" певачице Хејзел Дин – Хи-НРГ синглом који такође потписују – „ директно је подстакао" поп бенд у брзом успону Деад ор Аливе да их ангажује.

Године 1985. трио је продуцирао њихову песму „Yоу Спин Ме Роунд (Лике а Рецорд)", прву од 13 песама које су у Британији освојиле врх листе синглова.

Према Блумфилдовом мишљењу, Дивајнов успех на пољу Хи-НРГ звука такође је утро пут „ клупским хитовима дрег уметника који су уследили, међу којима је и песма Рупол 'Супермодел' ", која се 1993. године пробила на листу Биллбоард Хот 100. За све то време, "Yоу Тхинк Yоу'ре а Ман" остала је бриљантна кич квир химна.

Британска кантауторка Лејди Џезика (Ладy Језзика), која често истиче Дивајнов "велики утицај" јер је „увек био тако необуздан и екстреман", обрадила је прошле године песму прилагодивши је савременом клупском плесном подијуму.

Ипак, Дивајн се пред крај живота усредсредио на глумачку каријеру с посебним циљем да глуми више мушких ликова. Нажалост, умро је дан пре него што је требало да сними сцене као ујак Ото у популарном америчком ситкому Брачне воде (Марриед... wитх Цхилдрен). Будући да је његов живот тако сурово прекинут, можемо само нагађати колико је далеко могао да продре у мејнстрим. Кад сам интервјуисао Џона Вотерса за часопис „ АнОтхер" 2022, рекао ми је да би Дивајн, да је данас жив, био судија у ријалити такмичењу Руполова дрег трка, обучен „ као мушкарац".

Том приликом, Вотерс је тврдио да је „ на сваку савремену дрег краљицу утицао Дивајн", јер „ све имају став" и испољавају „одређену количину беса ". На неки начин, то би било и објашњење Дивајновог непролазног утицаја. Све до данас, 37 година након смрти, он нас још увек подсећа да је дрег облик уметности укорењен у радикалном протесту.

„Његов дрег је био истински политички и слоган 'прљавштина је моја политика' дефинитивно важи и за већи део данашње андерграунд дрег сцене", каже Хол.

Такође, може се рећи да Дивајново наслеђе данас инспирише читаву културу – од мејнстрим филма и поп музике до високе моде.

Године 2020. престижна модна кућа Лоеwе сарађивала је са људима који брину о његовој заоставштини приликом организовања изложбе и креирања строго одабране колекције којом је одата „почаст Мајлстедовом животу и његовој умјетности оствареној кроз лик Дивајна".

Због свега тога његово богато наслеђе делује фасцинантно и, помало налик Урсулинм пипцима, улива се у различите рукавце поп културе. Чак и данас, кад год се живот чини учмалим или досадним, увек нас може продрмати мало Божанствене (име представља персонализацију придева дивине – прим. прев.) интервенције.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk